subota, 17.06.2006.

Ne znam ni sama zašto ovo pišem,ali imala sam potrebu napisati nešto o svojih proteklih tjedan dana..a naslov ih jebeno dobro opisuje..svi oni koji me znate,OPROSTITE na svakom mom nerazumnom i glupom ponašanju, na svakom bezobraznom i drskom odogovoru, na svakoj nepotrebnoj svađi..ali jednostavno se nisam mogla kontrolirati..
Kako je kraj školske godine,jedina stvar na pameti,bila mi je zajebancija i provod..ali ne može to samo tako..fali nešto..ALKOHOL..a ja kada sam pijana stvrano znam biti nepodnošljiva..i raditi gluposti..
Pretpostavljam da sam ovaj put bila u većini =) ali u srijedu nisam znala za sebe..počeli smo piti čim smo izašli iz škole..znači oko 8.i 47 min..i onda sam tako,već pomalo ubijena,išla doma spavati..pa smo oko jedan krenuli na žurkovo..i tako fulamo mi malo stanicu,i izađemo ko zna gdje..i sat vremena pješačili do zadnje..usput vidjeli da se neka treba rasula sa stijena..i blabla..i tako dođemo mi na plažu..bacimo se u more..i opet pijemo..i onda mi više nisu dali da idem u more..da se nebi utopila..pa mi je bilo dosadno,pa smo se ja i petra malo šetale..i svaka dva koraka,netko leži mrtav-pijan..pa se stalno netko tuče..ma nemam pojma..ne sjećam se nikakvih detalja..i došla sam na kraju,na predzadnju i zaspala tamo na onom suncu..pa me na kraju netko probudio i išli mi doma..i onda tako po putu,ma u biti cijelo vrijeme dok sam bila na žurkovu,žicam ja neke tipove cugu,i svi mi daju..heh..i onda uđem u bas,i ne mogu stajati na nogama,i sjednem na one stepke kod vrata,i počnem pričati s nekom tipicom..rekla mi je da ide ekonomsku..hehehe..
i dođem ja doma,presvučem se,jer sam bila sva isproljevana s vinom,i izađem u ulicu,u parkić..i tamo opet cuganje..a tamo nemam pojma šta je bilo..samo znam da su svi bili pijani..hehe..
Ma sve je to ok,bio mi je zadnji dan škole..ali bed je u tome što sam ja i pet dana prije te srijede svaku večer bila pijana..i onda još i u četvrtak..ma više ni sama ne znam..
Oni koji me poznaju,znaju da sam nemoguće drska kada sam pijana..i tako sam se ja svađala i sa dečkom..i to upravo zbog alkohola..iako smo sve to riješili,ali evo i putem neta:SORRY LJUBAVI, SMIRITI ĆU SE MALO, JER IMAO SI PRAVO, NE TREBAJU MENI TAKVA SRANJA, PA IMAM SAMO 14 GODINA..!!
I moram spomenuti ovo,u zadnjih par dana sma se ful razočarala u neke ljude..ali baš FUL..radili su ono što sam najmanje očekivala..ovaj jedan dečko,s kojim je bila moja frendica,činio se kao najbolji na svijetu, sve bi dao za nju..i tako..i prekinuli su oni..i sada on sere takve gluposti..i tako ju vrijeđa..ma neću sve pisati,jer je prekomplicirano ali dovoljno je reći da je on prijetio meni i njoj s takvim rečenicama..sram me i pisati ih ovdje..jer kao mi smo se trebale tući s nekom tipcicom,točnije njegovom bivšom,ali ona je njemu svetica..i mi nju ne smijemo taknuti..a ONA NAMA SERE,ONA SE PRVA HTJELA TUĆI,ma ne znam..razočarala sam se..kako možeš biti tako jadan?! Govoriti curi s kojom si bio takve rečenice,i tako ju ponižavati,tjerati ju da plače..
Kada sam vidjela moju frendicu koliko je u bedu zbog njega,i koliko je plakala,došla mi je ona rečenica u glavu:
ONI ZBOG KOJIH PLAČEMO-NISU TOGA VRIJEDNI, A ONI KOJI SU VRIJEDNI-NIKADA NAS NEĆE RASPLAKATI...!!
I tako je prokleto istinita..ja sam se ful našla u njoj..ne znam da li ju vi shvaćate,ali probajte..možda vam pomogne jednom,kada se nađete u takvoj situaciji..

Ne znam koliko ću često pisati postove preko ljeta,pa ću vam sada reći: uživajte svi, zabavite se, pijte (samo ne prečesto..!!), i ako vas nešto muči,jednostavno pustite to iza sebe..ljeto je vrijeme kada nas ništa ne bi trebalo brinuti..mene osobno je mučilo par stvari..ali frendica kada je išla na Pag, mi je rekla:NINA, PA NE ŽIVI SE U PROŠLOSTI !! istina je..zaboravite sve frke, probleme, ma sve što vas muči (samo nemojte slijediti naslov,i zaboravljati to uz pomoć alkohola,jer VJERUJTE MI,sve će biti još teže,i bolnije..!!) ..i živite ljeto tako da će te ga se u devetom mjesecu moći sjećati sa smješkom na licu!!

VEEEEEELIKI POZDRAV!!!!!!!

srijeda, 07.06.2006.

˝ZA JEDNO NEPONOVLJIVO OSNOVNO-ŠKOLSKO JUČER,ZA NEZABORAVAN OPROŠTAJ DANAS,KOJI ĆE U MENI BUDITI USPOMENE I SUTRA...˝

Osmašica sam. Lijepo je to. «Glavne» smo face u školi,svi se ful zajebavaju...i tako,sve je to lijepo. I onda mi jedan tren u glavu dođe misao: HEJ,PA JA SE S OVIM LJUDIMA,NAKON ZAVRŠETKA OSNOVNE ŠKOLE VIŠE NIKADA NEĆU OVAKO DRUŽITI...
I boli me to. Mislim,pa OSAM GODINA ipak nije mala stvar. SVE nas veže. Od onog dana kada smo sjeli u klupe u prvom razredu,pa evo još ovih zadnjih par dana osmog razreda. Sjećam se kao da je jučer bilo kako smo svi u prvom razredu bili začuđeni što moramo ići u školu i kada je kiša...=) toliko je uspomena,i onih lijepih i onih lošijih...toliko je trenutaka koje smo djelili zajedno...neponovljivo je to.
Znam,iz iskustva drugih,da osnovno-školska prijateljstva najčešće i ostaju samo takva,osnovno-školska... i FUL mi je žao zbog toga.
Ova godina,bila nam je stvarno godina iskušenja i izazova...sve te tekme, izlasci, sva neka nova društva...toliko ljudi...ali svi su oni bili samo prolaznici u našim životima,i na kraju su uvijek ostajali samo oni pravi prijatelji...
Iako sam mrzila ustajati se ujutro,i mrzila sam tu veliku zgradu,i sve te glupe učionice,i mrzila sam profesore,i predmete,i markirala sam,i svađala se sa svima,i činila čuda...al znam, iako ovo zvuči kao otrcana fraza,žao mi je što odlazim. U toj velikoj zgradi,u tim glupim učionicama,na onim starim drvenim klupama...zauvijek će ostati dio mene. Na neki način doslovno,zbog potpisa i sličnih gluposti ali i na onaj drugi, osjećajni način. Ipak sam u toj školi ostavila svoje djetinjstvo,svoje snove...u njoj sam odrastala. Svi ti profesori koje sam mrzila, gledali su me kako se mijenjam,kako odrastam...i nije mi lako oprostiti se sa svime time. I onda su tu još,već spomenuti, prijatelji. S njima sam popila prvu cugu, s njima sam probala prvu cigaru, s njima sam otišla na prvu tekmu...oni su mi stvarno pokazali što to znači imati PRAVOG prijatelja. I,ISKRENO mogu reći,FALITI ĆE MI,svi do jednoga.
Dvije cure posebno. Ivana i Petra. Ja stvarno ne znam šta bih bez njih. Nas tri smo toliko slične a u biti toliko različite...tješimo mi često jedna drugu,da ćemo se još viđati,da ćemo izlaziti...sumnjam...=(
Kaže mi mama da nisam jedina,da ima hrpa osmaša diljem Hrvatske i da se svi oni rastaju...MA BOLI MENE BRIGA ZA DRUGE,OVO JE MOJ ŽIVOT,OVO SU MOJI PRIJATELJI...
Ne znam zašto sam ovo uopće išla pisati,jer sam se sad ful rastužila...al nešto sam morala reći. Neću više uopće razmišljati o tome,jer sam ja ful osjećajna i od najmajne sitnice napravim cijelu dramu...
Pred nama je još par dana škole. Uživati ćemo,praviti se da kraj nije blizu...i znam da ćemo se rastati s obećanjima...i isto tako znam da ta obećanja nikada neće biti ispunjena...vjerovatno zato što mi ni nismo bili neka ekipa,jer svi smo toliko različiti,i zanimaju nas drugačije stvari,od muzike pa do kluba za koji navijamo...(heh...)ali toliko godina provedenih zajedno ipak su ostavile nekakav trag na meni...dovaljan trag da bi mi bilo žao...

evo,dosta filozofiranja,kraj godine je,ljudi uživajte...nadam se da nemate komade,a za one kojih imaju: ma,ispraviti će te vi to... i onda LJETO!!!!!!! moje NAJDRAŽE godišnje doba!!!!!!! ja evo odbrojavam dane do kraja škole,al onda ću se još nekih dva-tri tjedna tlačiti oko upisa,namjeravam u medicinsku...ma upasti ću ja valjda...i da,za sve osmaše (koji čitaju ovo=)),šta namjeravate upisati? ovo pitam tek tako,bezveze...ma joj pričam gluposti,idem ja i nadam se da će malo zatopliti pa da mogu na more...kao da inače neću ići...ali ono...

Tu dolje su vam slikice,od ekipice iz mog razreda.
PS-(za ove iz mog razreda!)znam da svi imate moj blog,i da čitate,pa kad vidite slike,nemojte se ljutiti ako ste ružno ispali,ali sam imala malo slikica,pa sam ih morala staviti sve...a za one kojih nema,a tko vam je kriv kada se ne želite slikati...pusica



EVO,STAVILA SAM DA MOGU KOMENTIRATI I ANONIMNI KORISNICI!! pusica