što se mora, znam mora se...
hello ljudi moji, opet ja!!! moja plava mala se niš ne javlja... 
evo ja sam vam se odlučila malo javit prije nego kaj opet dođemo u mučilište zvano škola... joj posijedim kad se sjetim... ajd neću sad srat da mi nisu falili moji iz razreda i kave poslije škole ali ipak bi to možda i mijenjala za izlaske i spavanje do 3 popodne...
ugl. bilo je lijepo dok je trajalo, a sad treba malo uključit mozgić i ispravit ocjene da bi mogli uživat kad dođe ljeto a ne da se moramo vuć po popravnima... 
evo prošla je ponoć a ja još budna, i još je škola ujutro... 
to je zato jer sam danas spavala do 4 popodne 
trebala sam jučer ić prespavat kod svoje male plavojke ali naravno da mi starci nisu dali jer nisam niš ni pogledala preko praznika... ali uspjela sam ih nagovorit da me puste bar van... tak da sam se išla još malo isplesat prije ovog ludila u školi... bilo je stvarno preeeeejeeeeeeebeeeenoooooo...
bety i ja smo jako puno čagale (ma mislim čim su cajke u pitanju) tak da me danas jaaako bole noge i još uvijek ne čujem dobro od glasne mjuzice tj. od onih glasova od pjevača o pevaljke, ali zakon su nema kaj...
ovo mi je bila jedna od najboljih subota... sve je bilo super, i ekipa, i pjesme koje su pjevali i sve, sve, sve!!!!!! 
pamtit ću ovaj vikend jer mislim da neću tak brzo opet ić van s obzirom da imam dosta toga za ispravit a malo je vremena... 
probat ću se koncentrirat na školu i zaboravit na sve drugo tak da nemoram ispaštat preko ljeta 
jaoooooooo sutra odmah prvi sat profesorica takozvani Dabar, mrzim ju ko nikog, i onda odmah iza nje naša draga napaljena raska...
ali bitno je to da je zadnji sat matiša, joj kad vidim našu dragu Radmilu... dan će mi odmah bit ljepši, žena je kraljica hehe 
odoh sad probat zaspat da ne budem baš skroz krepana sutra, uživajte mi vi svi koji možete... pussssssaaaaa
dal da stvarno skočim s mosta, para nikad dosta... hehe
pusa ljudi moji tj. svi oni koji čitate naš blogich... eto ja se nakon 2 dana opet javljam... ili nakon jednog dana??? ma neam pojma, nije ni bitno...
ugl. ovaj naslov posta je vezan uz moje odlaske na kave... fakat ja sam svaki dan negdje na kavama... ali za Božje čudo uvijek mi još i ostane para... al ugl. danas nisam mislila ić nigdje kad tamo, zove mene moja Keka da idemo navečer OPET na kavu jer ona ima novu zurkicu, a i nismo se vidjele tjedan dana... e sad, dođe moja majka doma s posla i vidi mene kak učim (to je veeeeeliki plus)... učila sam svega 10 min i to mi niš nije ušlo u glavu jer mi je na kompu svirala Darina pjesma Uzmi ili ostavi (prejeben duet s Nikolom Rokvićem) tak da... ali bitno da je ona vidjela da sam ja učila... sad ju samo trebam što ljepše zamolit da me pusti na kavu još samo danas (i u kino u subotu haha) i onda se bacam na ispravljanje ocjena... ma ugl. muči me jedan veeeeliki problem koji ima 99,9% ljudi mojih godina... treba počet učit, fakat treba jer je ajmo reć kraj godine i MORAM sve ispravit jer mi se fakat ne da vuć po popravnima... al kako mi se neeeeedaaaaaaa to nije normalno... radije bi radila neki fizički posao 3 dana bez prestanka nego da moram učit... i još k tome bi danas na kavuuuuuuuuuu...
ne al fakat nisam karakter kaj se tiče ničega... eto kažem sama sebi ujutro (nije baš bilo jutro jer sam se probudila u pol 1 al ok) DANAS SI DOMA, MOŽEŠ JEDAN DAN BIT U KUĆI I GLEDAT TV... i dovoljan je samo jedan jedini poziv da sve pokvari... 
sad moram ić starce pitat dal mogu na kavu... jer ono, svaki dan isto pitanje, već su brijem zaboravili kak izgledam kad me nikad nema doma...
ma lijepo ću bit dobra, reć da sam učila i da idem još samo danas i to je to... ne mogu bit doma i točka... a i oni su krivi za to malo, da nisam jedinica lijepo bi se doma klala sa sestrom ili rušila kuću s bratom i onda bi bar bila doma ak niš drugo... a ovak mi je dosadno doma za popizdit...
držim vam svima fige da ispravite to kaj već morate i da svi lijepo odemo na ljetne praznike bez brige i bacimo mozak na pašu (i na kave i kafane hehe)... pozz svima mojima, ne da mi se sad pisat imena.
pusssssssssssaaaaaaaaaaaaa
by: vaša MALA barby
ne radi mi to jer ja, sam za ljubav stvorena, da ne čuje zlo, da ti nisam potrebna
ej ljudi eto mene... mislila sam da više nitko ne čita ovaj naš blog i da ću odustat od pisanja postova, ali kad tamo, eto novog posta moje male i čak 2,3 komentara, pa reko ajd neću još odustat od pisanja...
ja ne razumijem ni sebe, ni ovaj život ni ništa apsolutno... ima dana kad sam sretna i vesele me male stvari, a nekad sam takve volje da bi uzela bazuku i pobila cijeli svijet... ali moram priznat da nije sve tak crno, ipak, tu su moje frendice koje me mogu u minuti oraspoložit sa svojim "pametnim izjavama"...
tu je i moj razred, pogotovo moji najdraži Vlahovići, Tolić i Dražen... ali moram izdvojit Tolića kao najdražeg meni osobno, i istovremeno najživčanijeg i psihički najnestabilnijeg od svih njih... kako se ja tom dečku smijem, čim ga pogledam lomim se... e pa bez njih svih ja ne bi imala razloga bit sretna i smijat se. tak da ima dana kad sam super i kad baš i nisam... u zadnje vrijeme često razmišljam o svemu, o životu općenito i mislim si da se zbog nekih stvari stvarno ne isplati živcirati a ja to uporno radim... evo npr. di god se okrenem oko mene sretni, zaljubljeni parovi...
to tako deprimira jooooooooj... evo uzet ću za primjer moju bety. našla je dečka koji joj je brijem s neba pao jer takav se ne nalazi svaki dan, po njenim pričama i kolko vidim dečko je preprepredobar... svaki dan pričaju po nekoliko sati jer je on iz Slavonije. i kaj reć, super je i drago mi je zbog nje jer zaslužuje biti sretna... bojim se samo da ja takvog neću naći NIKAD... jer su današnji dečki fakat idioti, gmazovi jebeni i goveda mrtva... dobro nisu svi ali ja očito imam radar samo za kretene... bilo bi lijepo nakon tolko razočaranja naći nekog dobrog, razumnog i kome ću biti sve na svijetu... možda previše gledam ljubiće (doduše ni ne gledam ih baš) pa mislim da takvi još postoje, e to ne znam, morat ću se sama jednom uvjerit jel to tak ili ne...
i k tome, bety ima super ocjene, i svaka joj čast na tome... za razliku od mene, mislim proći ću ja s 4 nadam se samo kaj je problem kaj treba uopće proć razred... treba ispravit sulje iz njemačkog, matiše i knjigovodstva do ljetnih praznika pa tek onda uživat... dobro ne bih sad da mislite da je život moje bety savršen, ima i ona dosta drugih problema ali ima i nekog ko je uz nju...
ma ne znam, meni se to sve nekak čini glupo, cijeli taj svijet, jebemu još ću postat EMACH... ah kaj ću kad se tak osjećam, jadno i isprazno... istina je da me vesele male stvari ali uvijek mi se poslije moje sreće nasere u život nekaj zbog čega sam u komi mjesec dana kasnije...
ma ugl. sad su praznici i trudim se nekak uživat pored svađa sa starcima, nesretne zaljubljenosti i drugih shitova... ne mogu reć da mi je loše, idem na kavu skoro svaki dan, uživam dok mogu... samo mi fali neka čvrsta, muška rukica da mogu pobjeć od svih... i naravno da ispravim ocjene i ostanem kolko-tolko zdrava hehe 
sad idem malo pospremat, sama sam doma woooohooooooo i kasnije nadam se opet na kavu hehe... a jesam i ja isto židov...
pozz mojim curama (znaju one ko su, ne da mi se pisat) i mom 2.a i svima svima svima dobrim curkama i dečkima (ali samo onima koji su dobri i vole svoje cure i onim slobodnim maminim sinovima isto hehe)... pusa
e pa evo i mene napokon...hehe
ovak...evo malo da vam se javim...ja sam onak...moglo bi se reć ok...škola me jebe još uvijek, al rješit ću ja to...a i napokon su nam stigli praznici tak da ono...bit će ludnica...a što se tiće mog ljubavnog života...to je još uvijek koma...ne znam...osjećam se tak nekak glupo...ne znam ni sama kaj bi...a i iskreno ni ne treba mi nitko...kaj!? dovoljna sam sama sebi...imam pun k**** predobrih frendova i to mi je dosta...i ne znam kaj bi bez njih... vidim da mi je barbarče u kurcu, tj. znam da je...i mala moja već sam ti rekla sto puta da prestaneš s tim glupostima...jer bum te zadavila...gle prekrasna si...i kao osoba i ovak, tak da mala ne seri...život je pred tobom, ne budi luda...iskoristi to...gle mene...bez veze sam gubila vrijeme na debila koji očito vjeruje svima drugima osim meni...e pa nek mu je sa srećom...ko da mi treba...dobro znam da ćeš reć da sad serem...al fakat mi je već pun k**** nj. gluposti...ko da nema pametnijeg posla neg mene provocirat...ovo kaj on meni radi...to baš i nije normalno...a i ja sam isto glupa...e pa sad ću ja malo okrenut ploču...haha...današnji dečki su svi idioti...teško da ćeš danas nać nekog normalnog...a kaj je najbolje, ja se uvijek zaljepim za takve...a jbg...ma mala moja doći će jednog dana sve na svoje mjesto...vidjet ćeš...
ugl. neću više o tome...jedva čekam da danas vidim svoju malu(mateju)...čovječe pa nisam je vidla već dva mjeseca...brijem da je i ona već pukla...
eto došla sam se sam javit da se mala barby nebi naljutila...hehe...volim te mala...puseko vejiko svima...posebno mom 2.a, matejici, barby, tejici, i ostalima...neda mi se više pisat...javim vam se još...pusek by:mala plava
nisam se u tebe smjela zaljubiti, ljubav je svima lijek mene će ubiti...
Miloš Bojanić - Sanjam te
Sanjam te, sanjam
evo dan je peti
otkud srce moje
tebe da se seti
Hej da je meni da se probudim
hej muko moja da te poljubim
hej da je meni da to nije san
hej tugo moja makar jedan dan
Sanjam te, sanjam
sa dusom se borim
otkud opet nocas
u snovima mojim
Sanjam te, sanjam
kako grehe placam
poljubcima vrelim
dugove ti vracam
alo ekipa... eto mene opet, od male plave kokoši ni traga... mislim na blogu...
mislim da već pretpostavljate da će ovo biti još jedan depresivni post... a kaj ću, zato i služi blog, da malo olakšam dušu...
kak već svi znate još uvijek sam solo... lagano odustajem od svega, i'm tired...
i umjesto da sad učim ja drkam po kompu... lijepo kaj ne...
svi oko mene su nekak sjebani u zadnje vrijeme pa s njima i ja... ančica mi je u kurcu zbog ocjena, bety jebe ljubav, mene i ocjene i ljubav... i tak je to... neki jednostavno nemaju sreće 
inspiraciju za ovaj post sam dobila jer sanjam jednog dečka već 4 noći za redom... radi se o onom dečku koji mi se sviđa već pol godine... onaj o kojem sam vam stalno pisala i dosađivala prije... ne razumijem zašto???
zašto je to sve tak nekak sjebano??? ja njega pokušavam zaboravit (naravno da je to nemoguće kad mi je svaki dan pred očima...) i onda kad mislim da će sve bit ok, da mogu bez njega dođe mi u san... mislim čemu to mučenje... jednostavno bi htjela da ga izbrišem iz svoje glave i srca i da ne osjećam baš ništa prema njemu... ali ne mogu.
to me tak boli...
- ŽAO MI JE ŠTO NISAM DOVOLJNO LIJEPA DA BUDEM TVOJA "MALA"
- ŽAO MI JE ŠTO NE ŽELIM SEX SVAKE MINUTE U DANU
- ŽAO MI JE ŠTO NISAM PLAYBOYEVA ZEČICA I NE MOGU SE PONAŠATI KAO PORNO ZVIJEZDA ZA TEBE
- ŽAO MI JE AKO NEMAM TIJELO KOJE TE UZBUĐUJE
- ŽAO MI JE ŠTO NEĆU KLEKNUTI NA KOLJENA I MOLITI TE DA TI SE SVIDIM
- ŽAO MI JE JER MI JE KOSA MOŽDA PREKRATKA
- ŽAO MI JE ŠTO NISAM NAJSEXY CURA KOJU SI IKAD VIDIO
- ŽAO MI JE ŠTO SE TOLIKO TRUDIM DA TI SE SVIDIM A ZAVRŠIM POVRIJEĐENA
- ŽAO MI JE JER ZNAM DA ME NIKAD NEĆEŠ VOLJETI
- ŽAO MI JE ŠTO MOŽEŠ BITI MOJ SAMO U MOJIM SNOVIMA
eto ljudi moji tak vam se ja osjećam... znam da ćete sad svi pomislit da sam najveća jadnica ali kaj ću kad je tak... neke cure imaju sve kaj požele, i ne znaju to cijeniti...
a kaj ću, šuti i trpi hehe... 
ma moram se naviknut da neki imaju sreće a neki jednostavno ne... i tak će uvijek bit... a ja se samo nadam da će mi ON otići iz sna i da ga noćas neću sanjati jer mislim da to nije fer... samo gledam ono kaj nikad neće bit moje... e kad bi on znao... kolko ja o njemu mislim i kak bi sve dala da imamo nešto... a on pojma nema o ničem...al tak je i bolje, ne treba mi još jedno razočarenje kaj ne????
sorry na ovom svemu... al ono, nije mi lako... neću sad žrtvu izigravat, samo hoću podijelit s nekim kak se osjećam... a uostalom, moje curke znaju kak mi je, njih svaki dan gnjavim s tim...
pozz mojoj Bety, Gagači, Ančici, Mateici... volim vas mafijo
