Baš sam neka ljuto-histerično-bespomoćna
|
Bila na frizuri, potrošila 400kn...majku im njihovu... a nisam se mogla sjetiti jednog od važnijih razloga zašto sam odlučila ne ići više tamo... Onda sam otišla kupit € za poklon za svadbu sutra. I nije mi ostalo ništa u novčaniku. I imam još jednu svadbu za 2 tjedna, mama i tata će dat lovu onda kaj da radim. Stalno razmišljam da će sutra na ovoj svadbi biti bezveze, jer neznam apsolutno nikoga. Ali tako sam mislila i prošle godine kad sam išla na do tad najbolju svadbu ikad. Pa eto dajem i ovoj šansu da ispadne super. Nisu mi došle sandale koje sam naručila u Neckermannu...mrzim Neckermann...volim Quelle, jer sve stiže na vrijeme, samo kaj oni nemaju velike brojeve cipela. Prekjučer sam išla vidit jel ima kakvih sandala u jednom dučanu s velikim brojevima...mama je rekla do 1000 kn. I naravno da nisam ništa našla. I naravno da jedino kaj normalno izgleda i mogu obut nisu sandale nego balerinke koje na sebi imaju naljepljene srebrne listiće i sve se blesiću i koštaju 780kn. Neću, neću, ono, baš neću potrošit lovu na nekaj tak glupo! Balernika je meni koma, nit je cipela nit je natikača...a znam da bi se na mojoj nasilnoj nozi raspale odmah mada su "od kože"... Pa jel ovaj svijet otišo k vrgu? Ne pada mi na pamet kupiti i tako skupo platiti nekaj kaj se može nosit samo po skupom tepihu nekog ministarstva. Kad budem ministrica socijalne skrbi onda ću kupovat takva sranja. Pa onda dođe i pitanje, a kaj ćeš ti obut sutra? Pa nemreš obut natikače. A zakaj nemrem? Našla sam si odličnu haljinu, a Nini mi je posudila jedan super žuti pareo, odličan. Pa onda, koga briga kaj imam obuveno? A kaj češ ti ak sutra bude padala kiša? Kaj ja znam kaj ću? I da imam te balerinke ne bi me od kiše spasile. Onda me frendica koja je u istoj situaciji kao i ja samo uspije dovest u stanje histerije kako nisam ni na pola spremanja ispita za slijedeći tjedan. I dati 3 ispita u utorak i srijedu više ne izgleda tako moguće. I onda se samo nairitiram. A zakaj onda sad ne učim? Zato kaj me boli želudac. Sad me boli kao što bole svi normalni želuci, a prije dva sata je želio napraviti duplu piruetu, 10 čučnjeva, kolut u naprijed, pa u natrag, ali kako mu to nije baš najbolje išlo zato kaj ima premalo prostora, dovoljno mu je bilo da se laktari sa slezenom i onim nečim neidentificiranim s desne strane. I tako je pizdio do maloprije. A sad se ponaša relativno civilizirano. Ali tu sam i ja kriva, motaju mi se po glavi razne gluposti, a ujedno sam danas tako gladna da stalno nekaj jedem...i dalje sam gladna...ali nesmijem jest i to me živcira. Gladnaaaaa sam. I ozbiljno počinjem razmišljati da bih opet pitala doktoricu kaj ona misli da to je, jer ovaj put je bilo gore nego ikada. Ali znam, ne se živcirat, ne dopustit stresu da gnjavi, imat sretne misli... imam ja sretne misli, one loše sam maknula iz glave i poslala ih u želudac, sad kužim da je to bila kriva procjena kvalitetne lokacije za njihov bitak. Sad ću vam ostaviti jedan linkić, jer neznam staviti player na blog (nema koda, neznam zakaj)... Pa poslušajte, ja sam se oduševila kad je mama donijela doma CD, samo još moram naći "Jednog običnog žira" , p.s. tata veli da je čuo da Žak Houdek i Ivana Kindl pjevaju "Žira" na svojim koncertima u SAXu...ako je tako...jedva čekam jesensku sezonu. Ovu pjesmu obožavam...
|
