i onda će mi stvarno trebati Tvoja pomoć...
|
Dragi BOŽE, za sada mi je dobro. Još nisam tračala, nisam se ljutila, nisam izgubila kontrolu, nisam bila egoistična niti sam ikome zavidjela. Nisam jambrala, tužila se a niti psovala nisam. Nisam pojela ni najmanji komadičak čokolade. Nisam bila na bankomatu i nisam zadužila svoj račun. Ali za nekoliko minuta ću izaći iz kreveta i onda će mi stvarno trebati tvoja pomoć... Tako je nekako mogla izgledati moja jutarnja molitva... nakon što sam se prekjučer friško ispovjedila povodom Uskrsa i čišćenja svoje duše koja je bezobrezno zaglavila u živom blatu i nije se čak niti potrudila odreći nečeg u ovih 40 simboličnih dana. Eh da... No mislim da je Isus sretan što sam ponovno pokucala na njegov prozor a nadam se i sretan zato što sam ipak trunkicu drugačija...nadam se i bolja...no dobro...dosta hvalisanja... A pomoć...pomoć mi je eto ipak potrebna... Nakon divnog dana koji je počeo s obavljanjem nekog poslića pa lijepog vremena i sjedenja na klupici na gornjem gradu... Dolazimo do nekih točaka u kojima je pomoć needed...(Tedica jel se to tak piše?) Numero uno: Jel jako loše ako kašlješ stalno i nakon kašlja imaš metalni okus u ustima?! Numero dva: Trebala bi naučiti još 30 stranica skripte...do utorka Numero draj: A i kuća bi trebala poprimiti fini sjaja i miris...za miris će se pobrinuti mama...a sjaj...a jel baš moram? Number 4: Pokvario mi se mobitel iz čista mira! Broj five: Opet sam se zanesla s maštanjima kako će moj nekad aktualni mali na bijeloj kornjači doći do mene i reći..."Ajmo furat!" I sad ti meni reci, Dragi Bože... |
