... ma bas. Nego u busu Croatia busa d.d. Bas me zanima kakvu ce kuruzu pustiti ujutro. No nemaveze. Zasto? JER! Ja sam drmnuo bratu njegov novopoklonjeni cd/mp3 player, upravo przim par cedeja, medju njima i jedan pun Modesta ;), i ravno mi do mora! Doslovno. Jer idem u ST slavit NG s T i njenim D. Drustvom. ;)
Zato ne placite, drage, ma ozbiljno ne placite :) Vratim se ja do 3.1. Cak sam si i sredio da glasujem tamo "doli", samo nisam siguran jel moja potvrda stigla na vrijeme. A rekla je teta cinovnik na posti da ce stici na vrijeme. Pa onda valjda je.

Budite mi dobre, Novu godinu ipak vecina slavi 1.1. po Gregorijanskom kalendaru pa cu iskoristiti priliku i svima vam zazeljeti puno zdravlja, srece i uspjeha u 2005. godini. I jedite vlakna.

Pisem ovo dobrano nazivciran. Ne, nije me nazivcirao faks kako to obicno biva nego najobicnija igrica za kompjuter. Igrao sam Pro Evolution Soccer 4. Ja inace igram igre svako nikad. Ali eto, frend me nagovorio: "To je odlican nogomet, ajd probaj". Pa praznici su reko ja, ajd da probam. I tako, sad sam popusio 4-0 s Manchesterom protiv neznam koga. MA KAKO SE NJIMA LOPTA TAKO NE ODBIJA OD NOGU... uhhh... mislim da cu sad ic gledat film, buka je u sobi kako se jako cuje nabijanje mojih prstiju po tastaturi. Bas me nervira. Znam da sam tupav sto se ljutim oko takve stvari, ali svatko ima svoje slabosti. C'est la vie.

Jednostavno se poklopilo da imam jos nesto za napisati, a ima dosta veze s pisanjem.

Na connectu sam pronasao link na tzv. indeks magle. Pomocu njega mozete izracunati koliko je vas tekst zapetljan. Moj prijatelj bi rekao zakucast. Rezultat dobijete u broju godina koje je potrebno provesti u skolovanju da biste razumjeli tekst. Stvar je copyleftana (mater im, pa nije to lijek za rak) tako da donosim samo link.

Ovaj odlomak ima indeks cca 18. Sto mi se cini malo puno (nije da je neka genijalna stvar). Mozda je potrebna prilagodba na hrvatski jezik, ali nek im bude. :)

Ja sam jedan od onih. Kazu da za blagdane poraste broj samoubojstava. Ja sam jedan od tih. Nisam samoubojica, daleko od toga, nemam ni slicne primisli. Ali sam redovito (otkako znam) za blagdane nekako... pa sta ja znam. Nisam siguran jesam li tuzan ili jednostavno potisten. No bilo kako bilo, cekam da prodju.

Nije da mi bas pase to hranjenje, oblacenje, ciscenje, ja volim svoju kolotecinu. I ne volim je, opet. Jos nesto sto ne volim: petarde i bilokakva pirotehnika. Zasto bas na Bozic? Mislim, ajde, neki s vrlo uvrnutim smislom za uzivanje vole proslaviti Novu godinu, rodjenje sina ili nekibijes pucanjem. Ali Bozic? Ako nisu vjernici, neka ga ne slave. Ako ga ipak slave, iz tradicije, onda neka postuju tu tradiciju. "Tiha noc"? Tiha noc, my ass, u Dubravi je ratno stanje. Od Sesveta, do NSBa, svugdje lete ljubicaste, crvene, zute rakete, kreteni sa zgrada oko nas bacaju petarde. I bas im je dobro. Sve dok im dijete ne izgubi ruku/oko/jaja ili se barem opece. Onda ce se cuditi da kako su ta djeca iz susjedstva mogla napraviti to mome Filipu, divljaci, o Boze pomozi nam. A to sto Filipova petarda nije eksplodirala pod Aninim nogama, njeni roditelji mogu zahvaliti samo istom tom Bogu.

Neka vas slicica malo ugrije... dosta mi je Marxa okruzenog zimzelenom florom...

Evo mene s jos jednim reportom iz Bookse. Za vas koji ne znate, Booksa je knjizevni klub u ZG u kojem mozete popit kavicu, procitati svoju ili njihovu knjigu, kupiti knjigu, jednostavno sjediti Za Nis (TM), svirati gitaru, rjesavati zadacu, slusati zivu/mrtvu muziku ili slusati druge ljude kako citaju ono sto su napisali.

E ovom zadnjem smo veceras T. i ja svjedocili. Zoran Feric ("ziva legenda iza bradice i naocala" kako ga je ugrubo opisao jedan tip) je proslih mjesec dana vodio radionicu kreativnog pisanja. Danas su sudionici procitali svoje price na kojima su radili. I, ako ovako nastave, SVIJETLO SE PISE domacoj kratkoj prici kao formi. T. i ja smo komentirali kako price nisu SUPERGENIJALNE (iako jako dobre), ali su nam se strasno svidjele jer su nepretenciozne, nekako normalne, za razliku od svih "jebate, kurac, sevimo se mi, PTSP i svi smo mi ja na nogometnoj utakmici" koje nam se u zadnje vrijeme motaju. Mislim, don't get me wrong, FAK je bio dobar. Ali ga je bilo previse, odnosno previse te neke krvavorealisticke proze se razvilo uz njega. Pa mi se ovo svidjelo kao nesto normalnije. Then again, ja stvarno malo citam, nazalost, tako da moze bit da sam skroz u krivu i da je danasnji mainstream hrvatske kratke price totalno drugaciji.

Tako ja bivam potaknut da i ja (ponovno) pocnem/pokusam pisati. Nista od toga, cisto nemam vremena raditi, al bas bi mi leglo kao hobi. Hobi? Koji hobi? :)

Ajd, odite u Booksu koji put, bas je odlicna!

Upravo mi je T. poslala link na Olovka pise srcem. Ako jos ne znate, radi se o zbircici djecjih "umotvorina" nastalih kao rezultat nekog istrazivanja 60tih godina u Yugi. Uglavnom, djeca opisuju svijet. Bolje da ja prenesem par stvari, nego da pametujem, a link za potpunu zbirku imate u desnom stupcu pri dnu ili na slicici.

Ahm... nadam se da ovo nece predugo potrajati.

T. i ja smo dali nesto love teti iza pulta u zamjenu za dvije karte s brojem 9 na sebi. Little did we know, ali to su bile karte za jedan od najboljih filmova koje sam gledao u zadnje vrijeme... i jos je bio CRTIC! E, ne mogu napricati koliko je dobar. Od samog pocetka, do samog kraja, svaki, ALI BAS SVAKI LIK je APSOLUTNO GENIJALAN, bio na filmu 2h ili samo 2 min. (ako ste gledali, onda cete se sjetit malog susjeda na triciklu). Mislim, radnja filma je bazirana na reintegraciji superheroja u zajednicu i sad se oni trude bit normalni, no kao sto glavni lik kaze:
Moj osobni favorit filma je dark tinejdzerica Violet... :)

TO MAKE A LONG STORY SHORT: Ajde, gledajte film, sprzite si ga na DivX, iskoristite svoju ADSL liniju, odite u kino... stagod. Al pogledajte, masu je simpatican.

Jucerasnji dan je poceo neobecavajuce. Zaspao sam... nema veze. Trebalo je pisati kolokvij navecer. Moram priznati, nisam se bas pretrgao od silnog ucenja. I tako sam u cca 11.30h dosao do faksa - kao ucit cu ja. Aha, prvi poziv na kavu urodio je plodom - lijepo smo otisli u birc i proveli dva sata tamo. Aha, a ja sad idem ucit. I ucio sam ... 45 min. Onda mi je T. poslala poruku pa smo otisli na rucak (pileci file s rizom i povrcem - nije nesto ludo, e da + sladoled mmmmmm... :)) i kasnije na jos jednu kavu. Toliko o mom ucenju za kolokvij. Dodjem na kolokvij i ODLICNO - ne rijesim gotovo nista. :) Za ocekivati. Bas onako uzaludno utrosenih 2 sata, mogao sam raditi bilo sta drugo.

Da ne zaboravim. Dobit cu dijete. Ne s T. nego s K. Ha cuj... zivot je takav. T. je poslala poruci majci moga djeteta da nece ostati na tome. Otet ce ga. I onda odgojiti. Al nek joj ne bude strasno, nazvat ce ga po majci. Bioloskoj.

U namjeri da se nagradim (posto je dobra ocjena sama sebi nagrada, a ovaj put je necu dobiti), odlucio sam si kupit gamepad! Ja bih kao trebao biti vec ozbiljan i tako, no ipak sam si odlucio kupit gamepad. Moze dobro doc pri izradi diplomskog, pa ono, kao, ipak mi treba, nije za igrice. Al kad ga vec kupujem... :) Uglavnom, svijet se ocito urotio protiv mene jer ga nisu imali, u ponedjeljak bi trebao stici. Nasao sam se onda s P. i otisli smo u Budvarbar na pivu... i jos jednu.... i jos jednu.... usput je dosla L. koju smo uvjerili da je P. tata na celu zidovsko-masonskog lobija, a trenutno je na skupstini u Budimpesti... :) Odlicna piva u Budvarbaru, jako dobar stimung, sviraju neka dva lika - gitara i harmonika. Mi smo se smijali ko blesavi, ljudi su nas cudno gledali. Ti danasnji starci... stvarno se ne znaju zabavit!! :D

E tako veseli smo se skupili u Sax. Svirao je neki bend u kojem je neki tip s medicine pa je sve bilo puno wannabe doktora i doktorica (ukljucujuci P. i L.). Ko za vraga, bila je tamo i T. i meni je sve djelovalo kao da sam ja nju dosao kontrolirati na girl's night out. No nikom drugome to nije tako djelovalo. U svakom slucaju, bas smo se dobro izdjipali i iskakali i isplesali, bilo je super. A ja bio direktno s faksa, totalno neplanirano tamo :)

Na kraju su nam se ukazali i neki vise ili manje bivsi, vise ili manje popularni studentski lideri, ispozdravljali smo se s njima i tako. Neki ljudi se sablaznjuju kad spomenem da sam si dobar s jednim od njih, al jebiga. Tako je kako je. Znao sam ga prije nego sto je usao u stud. politiku i tako... dosao sam kuci vrlo kasno (vidi undercover elephant komentar na prethodni post...).

Probudio me (MATER IM NEKULTURNU) u 7.15h zvuk s gradilista preko puta zgrade. Mislim KOJI KURAC??? I jos je neki lik, otprilike u isto vrijeme poceo BUSITI u stanu iznad! 100Ka! Enivejz, ipak sam zaspao i kasnije se probudio. Ostatak dana je protekao u futilnom ispisivanju i izradi labosa. Treba napraviti ogranicenje struje....jesam. ;)

I to je kronika posljednjih 36 sati. Ostajte nam ZDRAVO!

Premorio me nas edukacijski sustav. FER. Zahtijevanje da se bude na predavanjima rano ujutro, uci popodne, a radi labose navecer. Ako se covjek zeli baviti necim uz sve to - dugacka mu noc. Nedaj boze, imati prijatelje, curu i tako. Znam da neki ljudi to mogu, svaka im cast, no ja cu trenutno malo gundjati.

Danasnje popodne sam proveo u borbi s birokracijom... :) Setnja do SCa, jedne studentske udruge, jednog gradskog ureda, svasta se tu naslo. Spasila me T. i odvela u Olivera Twista na kafcu. Skoro sam zaspao tamo na njoj, imala je tako fini i mekani dzemper.

Mislio sam da cu napisati nesto konstruktivno, no ocito neide... bas me briga, ovo je moj pjescanik.