Premorio me nas edukacijski sustav. FER. Zahtijevanje da se bude na predavanjima rano ujutro, uci popodne, a radi labose navecer. Ako se covjek zeli baviti necim uz sve to - dugacka mu noc. Nedaj boze, imati prijatelje, curu i tako. Znam da neki ljudi to mogu, svaka im cast, no ja cu trenutno malo gundjati.

Danasnje popodne sam proveo u borbi s birokracijom... :) Setnja do SCa, jedne studentske udruge, jednog gradskog ureda, svasta se tu naslo. Spasila me T. i odvela u Olivera Twista na kafcu. Skoro sam zaspao tamo na njoj, imala je tako fini i mekani dzemper.

Mislio sam da cu napisati nesto konstruktivno, no ocito neide... bas me briga, ovo je moj pjescanik.