Evo trgno sam se malo...
Mislio sam da ce sve biti instant, ali nece nista na brzaka. Sve ide polako kao i moje pisanje ovde :(
Izvinjavam se svima sto sam ovako zapao u apatiju ali sam se dao u ona razmisljanja o smislu zivota i slicno, i skontao da je covek zaista izuzetna zivotinja. Dodjemo ni iz cega, napravimo rusvaj i odemo u nista...
Mozda malo gruba definicija ali tako nekako ide...
Mada ja sam odlucio da to moje vreme izmedju ostane samo za mene i da ga dobro iskoristim a ne da sve vise zapadam u apatiju i samosazaljenje.
Interesuje me kako bi dali ime zecu koji se podize iz pepela jer znam samo da ja necu ostati u pepelu...

Vec neko vreme i mislim i pricam o nasim obicajima za sahrane i njihovom gluposcu i samom foliranju na istoj. Kao da se moras uniformisati za istu, sta crna boja oznacava... nista. Vazno je sta ti iznutra osetis, oblacenje crne boje je po meni kao da ides naokolo sa ogromnim transparentom meni je zao a u sustini te boli uvo sta pise dokle god ga imas.

Dobro je neko jednom rekao prave prijatelje stices a rodjake ne mozes birati...