Kiša je tako uporna u ritmu, samo fino odzvanja od poda, šupljog zvuka penje se i spušta.
Znala sam voljeti kišu jer tada nema nikog u gradu, osim njega koji me zabavljao i nasmijavao. Kiša je bila naša saveznica, pokisli, stali bi u zaslon i dugo se ljubili. Rukom mi je brisao lice i dugo me gledao, dugo do moje neugodnosti. . Bilo je lijepo, miris kiše i njegov topli dah, naježim se i sad na pomisao koliko mi je bilo uzbudljivo. Ljubav i snovi, ustvari samo želja da budem s njim. Dugo, strasno, neka samo pada jer tada ne moramo ništa osim biti zajedno.
I danas on voli kišu, tiho se primakne prozoru, odluta pogledom negdje daleko i samo mirno promatra dok se ja živciram jer mi roba na štriku kisne.