ponedjeljak, 06.11.2006.
ostavi, sitne laži ostavi, samo krupne pokupi
i nestani...
ostavi, malo svoje ljubavi, ko kad kruh se izmrvi
i nestani...
ne okreći se, zaboravi, ova vrata zalupi
ne okreći se, kroz prozore nek te vjetar odnese
prolazi još jedan dan... križam ih u mislima... još su 4 ostala... a onda?... nastavljam živjeti kao i do sada... možda bude lakše... jer ovaj tjedan nisam svoja... nemirna sam kao što nikada nisam bila... jer se događa nešto što mi se nikada nije dogodilo...
nazvala sam danas nekog tko mi puno znači... rekla sam: "mala, znaš šta je u petak... ne ostavljaj me samu..." i znala je...
preživjet ću... ma znam... ali to toliko boli!!... a ja nisam dovoljno jaka... lomi me po ne znam koji put...
neću te vidjeti taj dan... barem ti tu želju mogu ispuniti... kad ništa drugo nisam mogla...
nek vam je sa srećom... možda da je neko drugo vrijeme... možda bi ja bila na njenom mjestu... možda...
NE MOGU OVAKO... ne sama...
06.11.2006. u 18:06 •
1
Komentara •
Print •
#