Upraf tako. Razlog je jedinstven i nečuven. Jebemti bio je Božić, a ja gotovo trijezan. Sad znam kak se osjećala Ivana Orleanska. Šugavo. Opisat ću sve potanko. Prvo Veprina i ja čekamo prašnjavog Mrguda da dojde. No, on je bio na večeri gdje se posluživao friško ubijeni jelen, pašteta od fazana, zubatac i jesterin kavijar i još nekaj kaj je jako skupo. Veprina i ja smo hasali gra. On je poslovično bio spor ko Unprofor, al je imao 457 petardi koje je bacao u šaht. Fakat je dijete. Al ima faks, a ja još ni osnovnu školu Partizanski odred Narodni heroj Franjo Ogulinac Seljo. Pili smo pivu, mostly. Otišli u Rutu Šeesetšest. Tamo smo pili pivu i vidli neke teve zvijezde, ko što smo i mi. Samo kaj smo mi zvijezde crnobijele telke, a ne tehnikolor ko oni. Onda je došla Mirna i njena frendica. Onda Mirna kako si ? Dugo smo šutjeli i gledali u dno bačve na kojoj smo sjedili. Prije toga smo vidli i Lea koji je bio sa svojim najmilijima. Leo je sa svojim prešs ekipom otišao na polnoćku i na neko kuvano vino. Ali Avaj. Tamo ugleda Pišonju i pogled mu đavolski zasvijetli. To ga je izgleda dotuklo pa je pao na koljena i počeo moliti za mir u svijetu, kak je i red za Božić. Dok su oni tako bili bogobojazni, Veprina i ja počeli smo kontemplirati s Mirnom i njezinom frendicom Slavom Raškaj. Pretukli smo sve teme i žeđali. Pa smo opet pili, ali ništa. Al je Veprini pod kožu ušao ambijent Rute šeesetšest, pa kaže da će ga uzet u najam. Bit će neki roker od njega, valjda. Ondak smo otišli u Spank. Tamo smo pili pivu, mostly. Oni australsku, a ja kordunašku. Onda je opet došao Leo (pravim imenom NATAŠA DORČIĆ), sa svojim najboljim frendicama. Oni su bili onak, čovjek bi reko posrani, valjda je to božićna depresija, tak da nam nisu ni čestitali Uskrsni ponedeljak koji ove godine pada na Petak 13.
Oni se nisu dugu zadržali, jer je nestalo kokakole. Pa su zgiljali doma na putu prema dole na kremšnite i francusku koju su bogato zalili kokakolom, sprajtom i sevenapom. Masnom kosom dupe skrili. Ic grejt tu bi strejt. Baš.
Čekaju produženi vikend. Veprina je ondak otišao s Mirnom i Slavom na hodočašće Slavonskom avenijom. Bili su pijani, a Veprina mi je čak šapnuo kako je jučer sanjao da ga neko voli. Ja to nikad ne stalno ne sanjam. Ja sanjam kako odlazim starim parobrodom koji vozi dop. Ja sam bio trijezan i sad znam kako se osjećala Ivana Orleanska.
H.H. ( nije Heil Hitler, već Hugh Hazenfefer)
|