Laž uništava prijateljstvo, a istina ljubav!!

Teško mi je i dalje, ali bolje nego jučer, to sigurno. Jutro je bilo teško, al kao što već prije napisah, pojavilo se Sunce i ja sam odmah bolje volje. Upalila sam karaoke i malo pjevala, a i muzika je počela svirati. Jučer navečer mi je bilo teško i plakala sam. Svaki puta kad se oglasi mob srce mi zatreperi misleći da se ON javlja, ali to, naravno, bude netko drugi.
Počela sam se, mislim, vračati u normalu. Ali do kad će to trajati? Bojim se da ću sutra, ili čak poslije, opet pasti u depru.
Bacila sam se na čitanje Da Vincijeva koda, knjiga je zanimljiva, ali nije ništa posebnija od drugih knjiga koje sam pročitala.
Prije podne sam pomogla staroj oko ručka,a onda sam se prihvatila šminkanja. Istina, volim se šminkati i dotjerati, ali nikako ne mogu staviti olovku za oči, pa sam to po tko zna koji put, opet željela pokušati. I tako, uzmem ja olovku, znam kako treba i što treba, (ali mi se ruke jednostavno tresu) i stanem pred ogledalo. Polako povlačih tanku liniju na donjem kapku, i sve ispadne super, ali ja bih da se bolje vidi, pa idem još jednom. Tako povlačim polako kad mi stara nešto vikne. Ja sam se prepala i ruka mi je «skrenula s puta» i sva sam se zašarala. Stara je crkavala od smijeha, ali meni nije bilo do smijeha (pogodite zašto), pa sam si to otišla oprat. Na jedvite jade sam to isprala. Nikad više olovku za oči u ruke!
Strah me škole u ponedjeljak. Bojim se da će nešto usmeno pitat, a ja ništa nisam učila, ništa, a i ne mogu (opet pogodite zašto).
Noćas sam sanjala zube. Stara mi je rekla da to nije dobro, al ja pogledah u sanjaricu, a tamo piše SMRT! Ne piše čija, koje sam sreće, možda i moja.
Pomalo mi i fali škola i to samo zbog moje frendice Romane. Ona i ja se tako lijepo izjadamo jedna drugoj i šećemo uokolo pod odmorima. Ona je imala dečka u istom razredu kao i ja, pa smo stalno šetale samo da ih vidimo. Sad smo obje same, ali to šetanje nam je prešlo u naviku.
U subotu sam planirala izić vanka, ali sve mi se manje čini da ću to i ostvariti. Jednostavno mi se ne da. Još uvijek sam ogorčena i ne sjećam se kad sam se zadnji put pošteno nasmijala. Zapravo, sjećam se: Bilo je pred 3 tjedna kad je već spomenuta Romana «udvarala» nekim cigićima u zelenom Tamiću, podbočivši se na kantu za smeće.
Baš me zanima u koga se to ON zaljubio!! Hm, hm, ne znam, ništa ne znam, ali...