LOTOS
12.07.2005., utorak
Crvene cipele
|
brod na jezeru. pramac kroti duse mrtvih pesnika. obalom rasuta mesta osame. u plavim ocima izraz pomame. lepa si. osecam prazninu. belo obilje pokrece nebo. propinju se oblaci i talasi. svet na pola puta staje. kosuta na cistini brza od planinske reke i tisa od stidljivog pogleda pase. izmedju neba i zemlje mir. spomen na poslednje stvari, dok nase igre rastu kao deca. Renaissance o tebe se oslanja moje bice tri noci, gledam kako spavas, slusam kako dises. mesec mi preti vecitim ledom. jutrima se obracamo stvarnom zivotu. grejes me toplom snagom uma. ocima boje kestena volis decu plavooku. dusu cuvas od mracnih komora. ukus ti je meden. lepo slusam tvoje price o djetinstvu. vetar pomera plave zavese u snu. sunce nudi razresenje zakletve. sunce mi preti vecnom vatrom. grejem ti dlanove u vozu. ceka te kraljevsko ostrvo. preti mi vetar. vetar se igra sa tvojom kosom. vetar preti mesecu i ovaj bezi.vetar udaljuje sunce od zemlje. vetar me kida. unistava vidno. tri noci ponavljam: trinaest godina. hodamo po snegu.rastanak je brz. vetar mi donosi kisu. vetar me nisti. vetar me nisti i potiskuje. trinaest godina. trinaest godina moje bice nalazi oslonac u vecnom. vetar besni iznad nas.sunce i mesec u nama. Aslan Mahmuti With love sedim i neznam za sebe. odgovaram kao automat. pitanja teska kao prostor izmedju nas oduzimaju ti vreme. donosis casu voode. on pita i gleda moje mile oci. u nijima lete leptiri. njima letim ja ka tebi i ti me primas ljupko i mirno. kasnije koracamo bez reci. (volim kada mi se sve kaze) dodirujem tvoje pramenove. nosim u ruci tvoj dlan kao mladu pticu. on otvara vrata. prelazis preko praga,kazem: prag. kasnije pricas o pragu. mnogo kasnije stizu tvoje slike. na poledjini prve: with lave. ostale dve bez reci. ja sam u zanosu. beli se grad u daljini-detinjstvo. Aslan Mahmuti |
