fish!
fish!
square square
utorak, 02.11.2004. - 22:30
Lososs u konzervi

je.. poradi brojnih upita o opisu automobilske nesrece u kojoj skoro izgubih zivot, peraje i ostalo, odlučih opisti konačno i tu zgodu.

I opisala ja već toga, i danšnji mi dan, i šugavo mi raspoloženje, i tupavost moju dok gledam u vježbu iz biokemije koja je sutra u 8 faking ujutro itd itd.. i ..--- ode stranica!! Kako? Zašto? Jel mene mrzi nešto u kompjuterskim vodama?? Konačno kad sam skužila na kojem mjestu treba stajati risivr za bežičnu tipkovnicu i miša, i pod kojim kutem treba stajat žica njegova, i kad sam se uživila u tipkaranje.. dogodi se TO! Totalni pad sistema.. i moram sve ponovo.. johohohoooj

Daklem:

dugo očekivana i priželjkivana priča o THE nesreći, take2


LOSOSS U KONZERVI

Radnja se dakle odvija na autocesti. Vraćamo se iz Brna u Jaroslavovom (hehe) crvenom autu, 10 ujutro, većina nas mamurna od prošle noći, jer napismo se ko deve. (Btw.jeste li znali da deva u grbi čuva oko 50 litara vode, a u 10 min može popiti trećinu svoje mase?..zanimljivo..). Euzebija, Karla i ja (uskoro im moram mijenjat nadimke, dosadilo mi ovo) lagano vegetiramo na stražnjem sjedalu. Jaroslav priča s Mirekom koji vozi. I onda se sve odvilo brzo. One priče da vidiš život pred očima bla bla? NE. Moje misli: "Spavati...... . . A di krivudamo? Zakaj krivudamo? Cesta krivuda!!Nemoj krivudat! Idemo u kamion!IDEMO U KAMION! JEL NEKO VIDI VELIKIFAKING CRVENI KAMION U KOJI CEMO SE ZABIT?!? ZABIJAMO SE!!. . ... daj zraka..stavi trokut! Stavi trokut!!" Eh, to bi bilo to. U biti stvar je tekla ovako. Pukla guma ili nešto. Mi krivudali po cesti. Podsjećam da je autoput. Daklem, vozimo oko 13o km/h. Krivudamo sve jače. Jaroslav hvata volan i zabijamo se u kamion. Btw. kamion je bijeli. (?) Odbijamo se od kamiona i idemo do drugog karaja autoputa (lijeve trake) i tamo udaramo u branik uz koji klizimo kojih 20 metara, onda se aktivira zračni jastuk u koji je Mirek udario, kabina se puni dimom, mi tražimo zraka i deremo se da stavi trokut, Jaroslav izlazi kroz prozor jer se vrata kojima smo se zabili u kamion ne daju otvorit. Ja onda izlazim s Mirekove strane (di je ograda) i slikam sve sa Karlinim mobom i zakljućujem da je auto plavo (?). Eh, a na autu totalka. Prednjih guma nema.. Dio kotača nasred ceste. Zaustavili smo promet na autoputu. Kamion koji smo pukli (i koji, btw.ima 8 kotaca-velika mrcina) je srušio drugi branik i sos govornicu (od koje su ostale žice koje strše iz zemlje). Svi u šoku. Izlazimo iz auta. Nikom ništa.. Al se smrzavamo. Sva sreća da smo za taj jedan dan i prespavanac nosili cijelu putnu torbu (ja cak i 2 kape?) pa smo se obukle mi cure u 5 slojeva +kaput+kapa+sal.. Svejedno smo se smrzavale, pa smo na kraju sjedile u policijskom kombiju, dok jedan policajac nije popizdio jer smo previše pričale. Mislim stvarno-hellO? U ŠOKU SAM! MORAM PRIČAT!! (inače sam šutljivo dijete..=)) Eh... Mirek je sva sreća napuhao 0 promila, a nas policajac nije zaklao jer smo se uskoro preselile iz njegovog kombija u auto od Mirekovog frenda koji nas je vratio u Brno. To je bilo 3 sata nakon sudara. Do tada sam ja već slikala 60-ak slika =) i već smo prošli sve moguće scenarije..

pazi sad ovo:

* da se to dogodilo par km ranije, ne bi imali putanju kamion-branik, jer smo ispod nadvožnjaka, pa bi se opizdili lijepo u zid, a neki auto u nas

*da smo bile samo nas 2 na stražnjem sicu, klatarale bi se ko lude i ziher nekaj slomile

*da smo se zabili u neki manji kamion ili auto ili ništa, odletili bi kroz branik i na obližnjem proplanku (koji se pretvarao u nizbrdicu) se okrenuli i ne bi tak dobro bilo..

* da smo nastavili vijugat, okrenuli bi se na krov već na cesti (auto se ljuljao gore dolje-lijevi/desni kraj)

* da smo se zabili drito u branik nakon sudara s kamionom, bilo bi frontalno i ja bi izletila kroz šajbu (jer bijah u sredini)

* da nije bio branik na tom mjestu nego samo lanci (kao malo ranije na autoputu-da se može ić iz jedne trake u drugu) završili bi u suprotnom smjeru..

Ma krasno!
Zanimljivo je bilo i moje opisivanje kamiona curama dok smo se vraćale u Brno (s Mirekovim frendom). "Bio je veliki kamion. Nije bio kao ovaj. Ovaj je isto manji od našeg. I ovaj. E bio je baš onakav kakav stoji tamo kod..E PA TO SMO MI!!!" (ja naime zaboravih u kojem smjeru uopće idemo, i iz kojeg smo došli, i još sam očekivala crveni auto s crvenim kamionom.) Eh...
Šta još htjedoh reć? E da. Stričeki i tete iz hitne, vatrogasaca, policije i oni kaj vuku auto s ceste su bili prilično ok. Šutljivi, al ok.
Kad smo došli do Mirekovog ulaza-u haustoru prospekt od HIpernove (lanac dućana). Koja ironija! Njihov kamion smo opizdili!!
Kasnije(oko 5 popodne kad su Jaroslav i Mirek završili s policijom) smo svi skupa izašli iz stana i počeli teglit sve one stvari i torbu našu, a ja pametna upitala da zakaj to ne ostavimo u autu! Da, znam da smo se slupali, ali to je bio neki plavi auto-kaj nemamo mi crveni?!? (Inace raspoznajem boje, hvala na pitanju..)
U cijeloj situaciji najžešći mi je bio neki lik koji je, dok je prolazio pokraj našeg zgužvanog auta, usporio, spustio staklo, od nekud izvadio fotić, uslikao nas, i bez riječi produžio dalje. Hahaha- zakon!

Da.. i to je ta zanimljiva pričica..
Fala na paznji.. =)

Sad mogu dalje pisat bedastoće po blogu.. =)



LoSoSs vOLi kOMenTaRe (0) - TinTa nA PapIRu - O_o


<< Arhiva >>