četvrtak, 14.06.2007.

U PRAVO VRIJEME...

Gotovo! Već ste more bit zaboravili na onu crvenu pletenu majcu moje poznanice... bio je to za mene novi izazov. Neki su me u čudu gledali, ne shvačajući (tada) moju volju da se prihvatim takvog posla. Sad me već bolje znate, pa se nadam da me i bolje razumijete!
Baš se potrefilo da je Maci bio jučer rođendan! Kad sam joj donijela danas majcu, obukla ju je i svima po firmi se hvalila kako sam joj to divno izvela. Prihvatila sam se heklanja i drago mi je da sam to tako izradila, dodelala! Donji rub sam opheklala s tri ponavljanja mustre. Vratni izrez sam opheklala "lepezicama" iz glave, po trenutnoj inspiraciji jer se već počelo parati. Sad su očice pokupljene, otvor uredan i u skladu s donjim rubom. Mislila sam opheklavati i rukave, ali sam odustala u trahu da bude previše. Ovako mi se činilo baš s mjerom. Bitno da je žena sretna i zadovoljna... onda sam i ja!
Sutra nam se opet bliži druženje... postle smo tako redovite, da nam muževi ili misle da imamo nekog, ili su oguglali kao da je to već normalno. Moj je samo rekao: dobro. i nastavio što je radio...
Teme i reakcije imam dok se vozim autom, slušam radio i razmišljam. Sad su sve ishlapile. Morat ću ih zapisivati, jer godine čine svoje. Ponekad i uz cestu vidim sto nelogičnih i čudnih stvari. Trebalo bi stat i pofotkat. Pitam se kaj bi ljudi mislili da naglo stanem, izađem i fotkam? Bilo bi bolje da me netko vozi. Bilo bi to sjajno jer ne da bih fotkala, već bih stigla i zapisat. Moram promijeniti strategiju i to pod hitno, da vam imam o čemu pametnom pisati.
Do sljedećeg, pametnijeg, posta laka vam noć.