Sapunica za sapunicom. Sad Dnevnik. Popodne jedan razgovor, realno dva. Kosa ipak uredno svezana. Čini mi se da bolje izgledam. Nešto je pozitivno u pogledu, a moguće je da upravo ova štrudla koju je mama malo prije ispekla mi je podigla raspoloženja. Probudila serotonin u meni.

Trebala sam čekati samo pola sata. No bijaše mi jako hladno i naprosto nisam mogla. Ovaj dan mi je cijeli jako hladno pa čak i sad u ovom momentu me prsti zebu.

Pročitala sam tri knjige u tri dana. Potpuni nadzor Baldaccia, Ljubavnu vezu Amande Quick i Kraljevstvo uspomena od Montefiore. Prije toga Staklaricu pa Amerikanku. Sutra ću opet u knjižnicu. Uhvatila me velika želja za čitanjem. I ne samo blogova....

Da zub je popravljen, ali upozorenje da se spremi 1200 kuna jer bi slijedeći put mogla trebati krunica. Još prije dvije i pol godina to je koštalo 100 eura. Cijene ipak idu gore. U industriji osmijeha.

Pospremam svaki dan po malo. Upravo se spremam još nešto malo posložiti. Nekako ide lakše. Pogotovo kad uspijevam odmoriti usred bijela dana po sat ili dva. Smanjila sam unos kofeina, ali i reducirala unos hrane. Osim štrudle večeras. Od jabuka.

Kako sam griješila sada ću malo prošetati. Uzeti psa i barem na sat prepustiti se razmišljanjima, a i nekim planovima. Moram priznati planiraju se neke stvari ovih dana. Iako zebe. Pomoći će šal i vunene rukavice. A pesek ionako ima puno dlake pa mu ne bu zima.