Prvo se nisam mogla ustati, a onda sam krenula tako brzo da ni jutarnji blog nisam stigla otkucati. Sad čekam pizzu i tipkam ljuta ka pas. Ma nisam uopće, nego me šokira koliko od naigled malo posla nastane cijela hrpetina. Ma nije to ništa strašno, tu su mi revizori, a moram i opet odgovarati na pitanja i potpitanja, a i napraviti dosta toga tj. dosta stvari objasniti, razložiti i tako.

Pizza je stigla i kuckam jednom rukom. Do malo kasnije...