Problem otuđenja nije samo moj. Evo danas su se dvije mame žalile kako nemaju vremena. Od jutra do sutra na poslu, kuhinji, zadaćama, treninzima i nemaju naprosto vremena. Ni za što. Ni za koga.

Osim za muža. A i s njima je komunikacija uglavnom telefonska. (zašto je VIP prestigao T mobile-čuvena = tarifa)....

Ljudi se ne vide. Važno je čisto, speglano. Dotuklo nas europsko radno vrijeme koje često ne znači 4 već i 6, konkretno dans je gužva na Selskoj bila oko 6.30 naveče.

Nije čudno što vikendom ljudi jure u shopping centre. Prošlo je vrijeme kad se u nabavu moglo za vrijeme pauze. Da prošla su mnoga vremena.

I svi se žale. No nitko ne poduzima ništa. Nitko nema vremena za bližnjeg svoga. Možda najbližeg i da.

Malo smo previše toga ipak preuzeli sa Zapada. Ili su nam nametnuli. Ma molim Vas. Pusti izgovori. Kao što ja večeras imam vremena a ovaj blog, i sutra za posao, a mogla sam se družiti s navijačima i otići u Peštu.

Ništa ode ja na gutljaj razgovora. Kome...Bratu...

Mislim da nazovem bilo koju frendicu u ovo doba....Bile bi šokirane. Učiniti nešto bez plana...A kojeg li šoka :))))

A kako promijeniti...Poznanstva s aerobika, salse, knjižnice su tako površna i nedostatna....Eh imam odlične četiri knjige.

Crna voda

Seksuani život moje ujne

Kiparica

Job

Učlanila sam se u knjižnici nakon dvije godine...Nije bilo vremena....Ma mora ga biti....

No kojim naslovom početi????