Baš je gušt raditi za sebe....Ali ne prihvaćaju to svi. Jučer sam
nudila svoje usluge jednoj uglednoj hrvatskoj tvrtki. Odmah me je
primio IL PRESIDENTE....Istina da je ja posao tražim zaobilazno, ali o
tome drugi puta. To je jedna specifična strategija. Uglavnom, sjajni
ste, ali morate kod nas u radni odnos. On je stvorio korporaciju, ali
od mene želi uposlenika (čitaj roba-bez obzira na sjajnu plaću) i ne
prihvaća mogućnost da možda moja mala one man firmica adekvatna za
obavljanje tih poslova....A bilo mu je ponuđeno da sjedim u njihovom
uredu 40 sati. Pa što bi oni više....40 sati rada je dovoljno. Jer
kada si uposlenik svak ti jaši po glavi, šefovi mogu sve svoje
frustracije na tebi iskaliti, potpisuješ i ono što ne bi ni u
snu...Tek toliko da kažem da je jedno deset uposlenika radilo u 18 h,
a znamo da je uredsko radno vrijeme do 16 h....Toliko o iskorištavanju
radnika. A da ne pričamo o mobbying. Jer kad ti imaš svoje poduzeće
mobbyinga nema. Ima naravno milijun drugih problema, ali o tome drugi
puta.

Uglavnom, frajer nije prihvatio ravnopravan poziciju....Jer je IL
PRESIDENTE, i ne ne prihvaća da mu u poslu sudjeluje druga
PRESIDENTICA tj. da istom suradjeuje. Je da ja imam samo doo i tisuću kuna na rn.u. l stvar je odnosima. Kaj ne?