luda_krava

mrduja u dvi tri slike i nešto više riči

nešto općenito o mrduji san već reka u prijašnjen postu. odi ću malo opisat svoj doživljaj u slici i riči. ili ka šta mi xvii sugerira, ča san izia, popia i tako to...

prije svega bi tia jebenog aladina i njegovu svjetiljku poslat u pindu materinu. možda je njemu u svjetiljci vitar pa, no u splitskom kanalu ga je bilo dosta. za dobar dio natjecatelja čak i previše. zato aladine nabijem te s vremenskom prognozom.

dan dva prije mrduje se dalo naslutiti da će ovo izdanje bit vjetrovito. većina se nadala da će ta bura potrajat i da će regata bit vjetrovita, za razliku od nekoliko prijašnjih.

startalo se u deset. evo jedna slika ča san je učinia neposredno pred start.



moja posada je startala vrlo loše. razočaravajuće. na samon startu je bilo malo konfužasto. ono, bilo je pripremi špinaker, pripremi leptira, diži... malo smo kružili okolo i u samom kruženju su nas malo blokirali tako da smo s par minuti zaostatka prošli startnu liniju.
u konačnici smo se odlučili za leptir. i pogodili smo. nakon užasnog starta, leptirom smo doletili do šolte.
ovo je jedna slika nakon što smo startali i masa brodova isprid nas.



u toj svoj masi oduševia me ovi drvenjak s latinskin jidron.



jedrenje do mrduje je bilo strašno. više bih ga nazva surfanjen na dasci od osan metri. bilo je ludo. do mrduje nan je tribalo jednu uru i 27 minuti. što je vrlo dobar, 30. rezultat. u našoj grupi prije nas je jedino okrenila posada mozga i tuturutua.
no naš dobar rezultat mrdujske regate tu završava.
u ton surfanju do mrduje izgubia san ruke. toliko san se bia naradia s glavnin jidron da nas svako malo poloka po litre vode. regatu san završia s tri ipo popijene litre.

nakon ča smo okružili regatu ka šta san reka, upali smo u male probleme. neiskustvo posade i neuvježbanost pokazali su svoje u jedrenju u orcu. dok smo skratili jidro preteklo nas je baren dvadeset posada.



jedrenje u vitar pokazalo se znatno napornije i zajebanije. nakon okreta koji je bio u 11:27, ciljem smo prošli tek u 14:46. u ta tri sata smo se borili s vitron ka blesavi. svaki drugi val nas je cile zalia. naravno, slike sa povratka nemam jerbo bi to bilo ubojstvo aparata.
skoro smo bili došli do trogira. vozili smo u božju mater, prešli sto puta veću udaljenost od one najkraće. isprolivalo nas ko budale, izlomilo nas, no bogu fala ništa nan nije puklo. nitko nije pa u more. nije nan ništa palo u more.
osim što me malo razočarala naša krajnja pozicija bilo je super.
puno bure, puno leda u kostima, puno adrenalina, i da... puno šporke i mokre robe.



naravno, spizu na brodu nisan ni taka. nisan stiga. jedino san loka vode, jerbo san izgara. sendviči su pali kad smo se vezali u zenti. šunka, sir, maslo... glad.
fala bogu nakon tuširanja doma je pa još jedan obrok. kuhani.