Ljubav i brak

Kada je Muž stigao kući, puna entuzijazma, pokazala sam mu prvi post u Love&Marriage. Pročitao je, nasmijao se i, na moj prijedlog da napiše nešto u svoju obranu, samo je odmahnuo glavom i promrmljao, nešto u stilu "Možda jednog dana!!" što sam protumačila kao "Samo ti sanjaj Ženo!".
On nije baš rječit niti u pisanom niti u govornom obliku. Čini mi se da su muškarci, često, takvi (ne usudim se napisati UVIJEK iako mi se, ponekad, tako čini).
Ja stalno nešto analiziram, pričam, pišem...Čista suprotnost Mužu. Kada me pitaš kako se osjećam , mogu nabrojati masu svojih osjećaja, a Mužu je odgovor "Dobro" i "Loše". Ponekad mu se zalomi pa je nešto i sivo, a ne samo crno- bijelo.
Iako me, nekada, izludi svojom šutnjom možda je bolje da je takav jer, inače, ja ne bih došla do riječi :).
Na vjenčanju, nakon što sam održala govor zahvale, netko od njegovih je rekao "Jadan on!! Kako mu žena može pričat!!??".
Ali mislim da ja nisam izolirani slučaj.
Neki dan su bili do nas prijatelji. Dečko i cura. I cura se žalila na to kako iz dečka kliještima izvlači riječi. Muž se jako razveselio i značajno me pogledao jer našao je "kompića po šutnji".
Kada ja npr.krepana dođem s posla imam potrebu sve ispričati:što je bilo, kako, tko me ljuti, tko veseli...A Muž samo čeka sjesti, zapaliti (btw pušenje je štetno za zdravlje) i, u blaženom miru i tišini, čitati novine.
Kada ja saznam tko je prekinuo, prohodao, kada nekoga sretnem u gradu i čujem neku sočnu novost...Ma, sve ispričam i želim tu temu okrenuti par puta s Mužem, a on....Spomenem mu neku" kao" novu vijest, a on to zna već tjedan dana ali je ZABORAVIO spomenuti, NIJE mu bilo BITNO i sl.
Zbog čega je, muškom rodu, verbalni faktor osakaćen?
Komunikacija=stvaranje bliskosti. Dečko i cura, muž i žena bi trebali biti bliski. Zar ne?
Ali vidi vraga- Mužu ne nedostaje komunikacija. Misli da dovoljno razgovaramo i da smo super bliski??!!!
Nešto sam shvatila. Za muškarce se bliskost stvara zajedničkim djelima. Nekom aktivnošću (btw sex je maksimalna bliskost).
Npr.što rade prijatelji? Kartaju, igraju nogomet ili gledaju utakmicu ili, pak, sjede u kafiću i pričaju o nogometu, utakmici...Ma, naravno i o komadima, autima...:), ali nikakvo žaljenje ili razglabanje o osjećajima u stilu "pa je ona meni rekla ovo pa sam se ja osjećao tako, ali možda je mislila ono, što ti misliš što je mislila?".
A žene? Sjede, piju kavu i pričaju, pričaju, pričaju...Žale se na dečke, one koje ih imaju, a one koje ih nemaju žale se što ih nemaju. Jako su česte rečenice "pa sam ja ovo pa je on ono paj e on ovakav i onakav, a ja se osjećam tako i onako..Što ti misliš?".
Zbog toga je i muškarcima nakon prekida teže...Ali to je naka druga "svaštarija".
Next time!