lishina

srijeda, 07.10.2009.

brojalica za odrasle

blizina uvijek ide zajedno sa zarazom
ili drugim oblicima majčinske sreće
govorio je dječak iz los alamosa
svi koji su ga čuli
već su se odavno ukrcali
na prekooceansku liniju koja nebo pretvara
u banalan sastojak domaćih zadaća.
to je sasvim vjerodostojno proročanstvo
za sve ushićene bolešću.
neki nesretnici na ovom svijetu
nemaju sestre
niti minijaturne silovatelje,
dakle o njima se nitko ne brine,
rekao je naš nuklearni dobrotvor
i nacrtao za nas nesretnike malenu štalu
na svojim novčanicama.
- 22:01 - Komentari (4) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

< listopad, 2009 >
P U S Č P S N
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31  

Ožujak 2010 (1)
Studeni 2009 (1)
Listopad 2009 (10)
Rujan 2009 (6)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

  • Ja sam to još kao mlad čovek objašnjavao u tertulijama zapenušanim debaterima i besposlenjacima. Ali ja se ni danas ne izražavam bogzna kako, a dok sam bio mlad, bio sam potpuno lišen dara da se izrazim jasno i ubedljivo u razgovoru. Uostalom, tu vrstu ljudi i ne može niko ubediti. A sećam se da sam još tada govorio ovo: za mene ima samo jedan način slikanja. To je način moje pokojne tetke Anuncijate iz Fuente de Todosa. Kao dete gledao sam kako ta moja tetka uči svoju kćer, malo stariju od mene, da tka. Mala je sedela za vratilom a tetka pored nje. Čunak je leteo i vratilo lupalo, ali je glasnije od sve lupe vikala moja tetka pri svakoj niti i svakom udarcu.

    - Zbijaj, zbijaj to bolje! Što ga žališ? Zbijaj to jače!

    Mala se povijala pod tim rečima i udarala svom snagom, ali tetki nije tkanje nikad dosta često zbijeno. Po ceo dan sedi nad devojčicom, i u njen beli razdeljak u crnoj kosi viče oštro :

    - Zbijaj! Gušće! Ne tkaš sito!

    Celog života ja sam slikao pod devizom te priproste i oštre žene. (Svi koji nešto vrede u svom poslu, oštri su.) Ma koliko da su se šalili madridski snobovi i reformatori i podsmehivali receptu "tetke iz Fuente de Todosa", ja znam da sam svaki put kad sam pustio mašti na volju i kad nisam sabio i sažeo svoj predmet, dao rđavu sliku. To ne znači da su sve one druge uspele, nego da sam ja učinio sve što sam mogao i umeo da uspeju.

    (Ivo Andrić, Razgovor s Gojom)

Linkovi