Eterno
Jedino mi se ne zaklinjemo na večnu ljubav
Čamac od mojih usana
ljulja se na talasima tvoje kože
Staro vino tvojih reči
opija moj um
Najlepše pučinu sečem kad jedra napunim
sa to malo osmeha i mesa
sa sokovima rascvetalosti i drhtaja
Pa ipak, nikad se na večnu ljubav zakleli nismo
Uvek me ljubiš
mekoćom sumnje i vere
dok vetru poklanjamo šapat
Da li je ovo ljubav
Da li je ljubav ili samo ugriz
tela telom
sna snom
iluzije iluzijom
krika krikom
Pitanje ne postavljamo
samo zardjalim satovima
i razuzdanim daljinama
jer kad su oni tu
onda znamo
Grof
