Fácil
Čim probudim sneg pod travom, pregazi me zob.
U snu je tako.
Ništa ne možeš čuđenjem.
Raduješ se izgrebenih očiju. Samo voliš.
Nikad ne bih umela da naložim vatru, da me on ne
obasja pre no što, teturajući se, upadam u bazen zore
koja me produžuje jatima svega. U snu je tako.
Uopšteno se živi voleći jednog samo.
Još teže je donositi odluke protivne danu.
Kad ljubavi drugoj razapne zamke, one su od pređe
U koju me predući upreda. U snu je tako.
Kad volim, ni budnoj mi ništa beskraj ne može.
Oskar Davico
