Quizás
Možda čovek ponekad izgubi sve što mu je drago i oseti se napušten. Sam, sasvim sam.
Možda se ponekad razočaraš u ljude i sve oko sebe (čak i u sebe) i kao ptica bez gnezda tražiš utočište pod tuđim krovom.
Možda ponekad, ali jednom sigurno, ispreči će se neko pred tobom, neko preko koga ne možeš tako preći, pogledati ga preko ramena.
Jednom, sigurno shvatićeš da nekog duboko voliš.
E. Hemingway
Llorar
Esperar
Ja te volim
vrlo jednostavno
poput stupa
uz koji se veze da ne padne
mlada grana
Ja te volim
tako obicno
k'o sto je onaj crni kruh
koji jutrom jedemo zajedno
dobar gladnome covjeku
i posve potajno
da nitko ne zna
ja te volim negdje medju zvijezdama
u visokoj plavoj svjetlosti
gdje vrijeme nema vise svoje znacenje
i svake noci dok ti spavas
ja stojim tamo i vec te dugo cekam...
Nikica Petrak
Arte
Nocas vodimo ljubav..
Nocas vodimo ljubav, ti na meni i ja u tebi.
Sirimo po nama mesecinu i zvezde,
njihov se odsjaj sladi uzdasima nasih tela.
Mila drzim te za struk i pratim toplinom pokreta,
ulazim i topim se u tvojim bedrima,
a moje usne preuzimaju tvoje grudi
i jezikom maze nabrekle bradavice.
Nocas vodimo ljubav, ti podamnom i ja na tebi.
Ispod nasih tela vri noc
i putanjom milovanja uspavljuje pev ptica.
Svaki prst utiskujem kozom i cutim mekocu,
a prepone mi medju tvojim gore,
pa me zanose i poput reke tecem.
Uzimas me snagom mora.
Nocas vodimo ljubav, ti do mene i ja kraj tebe.
Uskovitlani zrak pomice zidove,
sve smo blizi zori koja otkucajima stize.
Pomesani sa suncokretima
osecamo kako se ritam u nama ne smiruje,
postaje zesci i oslobadja strasti nasim stomacima.
Jutrom nam leze ravnica u dlanove.
Zal Kopp
No cabe duda
Tesko je izmeriti dubinu mora paznine izmedju dlanova.
Iskriviti liniju u osmeh.
Kako zaleciti krvava stopala nakon previse uzalud predjenih kilometara?
I zasto uopste postavljati pitanja bez odgovora?
..cudni zmaju..
Ja sam vecni gubitnik
tako barem kazes ti
hajde stavi upitnik i dobro razmisli
ko to crta granicu od pobede do poraza
gledam zadnju stanicu sa mutno prozora
I na kraju cudni zmaju
ne placi neko drugi konce povlaci
umoran da glumim da sam umoran
kauboj na kraju filma odjase sam
Ja odavno nisam taj kakvog me poznajes
ista kap zemlju nikad dva put ne kvasi
dusa sluzi samo da je rasprodajes
sve je lepse kada se svetlo ugasi
I na kraju cudni zmaju
ne placi neko drugi konce povlaci
umoran da glumim da sam umoran
kauboj na kraju filma odjase sam
Kad uspavas grad prodji pored ikone
prepoznaces prepoznaces me
u liku svetog Nikole
znam jos uvek me volis
Nisam ja za mirnu luku
pucine me sebi vuku
Kad uspavas grad prodji pored ikone
prepoznaces prepoznaces me
al ne reci nikome
ponekad, kad uspavas grad prodji pored ikone
prepoznaces prepoznaces me
u liku svetog Nikole..
Kerber - Sveti Nikola (download)
Rana
Hoce li predugo gledanje u vodu prizvati prave zabe?
Ili mi je potrebna nova bajka?
Melancolía
Ti i ja..
kazi gdje smo samo kazi mi da znam
ti i ja..
sto smo jedno drugom kad je svatko sam
dok cekamo za ljubav bolji dan..
Massimo Savic - Melankolija
Siglo
Svakog dana sve vise ostajemo sami.
Ni reci
ni dodir
ni pogled sto odnosi strah.
Ti i ja samo kao deca zaspala u travi
dok vreme nam klizi kroz lica
i miluje nas
Samo ti i ja
i poslednji treptaj neba.
Samo ti i ja..
Da li smo isti kao i pre?
Odlaze ljudi,
mi ne znamo gde..
Sve manje svoji
a sve vise sami,
da li smo zajedno ponekad?
Ne slutis koliko volim te danas..
ni sta se iza moga i tvog lica krije.
Vekovi se tope i umiru za nas
secanje na nesto sto je bilo a nije..
Milan Mladenovic i Magi
Bajka.. (mozda)
Jutro - radjanje.
Jednog dana, u nekom mestu, koje cemo ovom prilikom nazvati Dusa, rodio se jedan mali ideal. Roditelji resise da ga nazovu Ljubav.
Ljubav je imala srecno detinjstvo. Rasla je uz osobe koje su je volele, nasla dobre drugarice Veru i Nadu. Volela je da juri po Dusi, da ponekad zaviri u onaj veliki dvorac na ostrvu, koga su nazivali Srce. Njoj je to ime bilo nekako smesno jer je srce uvek zamisljala kao nsto okruglo, crveno, a zamak Srce bas i nije licio na to. Koliko se samo malena Ljubav radovala kada joj je Nada pricala o prelepom cvecu, drugim idealima, osmesima.. Jedva je cekala da odraste i uputi se u taj idealni svet pun miomirisa i boja.. Mogla je svojim roditeljima Sreci i Razumu satima pricati sta cta ce uraditi, sta ce postati.. Sve je smislila do poslednje sitnice.. Pa, uvek je tako. Detinjstvo nam prodje u stvaranju planova za zivot u bezbriznom svetu, ali..
Dan - zivot
I tako je prolazilo vreme. Ljubav je rasla i razvijala se. Postala je svesna da ce najzad izaci iz kolevke i predivnog sveta u kome je zivela. I radovala se zbog toga. Ali, cim je provirila van omotaca Duse, umesto vruceg vetra koji je ocekivala, na licu je osetila ledeni vetar. Obuzela ju je jeza.. Pozelela je da se vrati, ali, avaj, vec su se zatvorila vrata iza kojih je ostala sigurnost. Ostala je sama na vetru.. Ono Sunce o kome joj je Vera pricala skrivalo se iza oblaka.. Pogledala je oko sebe i nije videla Osmeh vec Grimasu, nije videla Srecu, vec Bol.. videla je Strah, gledala ga u lice.. Cula je jauke, bila u mraku.. "Samo pomracenje Sunca", pomisli. "Da, samo je to. Ne zelim, NE SMEM da budem slaba! Znam sta cu mi govorili, znam da sam mislila da cu ovde videti samo lepote.. ali moram da prihvatim da, bar za sada, idealno ne postoji. Ali, necu da posustanem! Malo pre su mi noge otkazale poslusnost, htela sam da potrcim ili bar padnem.. ali gde? Opet bih se vratila na mesto odakle sam pobegla. Ipak je sve to jedan zacarani krug? Zato sam resila, sada, kada gledam ovaj oblak nesrece na nebu, da ucinim sve da ga sklonim, da ga razbijem. Ako Sunce ne moze samo ja cu mu pomoci.
Jednom mi je moj otac, Razum, rekao: "Napravi kolace zivota. Pocni sa sirovom realnoscu, koristi dosta optimizma, pozajmi nesto od Vere i Nade, zacini svetloscu i ukrasi poljupcima. Mozda neces postati vrhunska domacica, ali ces, definitivno, postati najjaci ideal."
Ja cenim sebe! Verujem u sebe! Nece me slomiti, ma koliko se trudili! Uspecu da ostvarim svoj cilj i cilj svih ideala pre mene: da postanem STVARNOST!"
I tada je mali ideal Ljubav postao veliki, ogroman.. Jak i stabilan.
Noc
.. ne, nema noci. To je previse dug i veliki pojam. Smrt.. ne, nema ni toga. Postoji samo san i pomracenje, koje ne traje dugo.
Ljubav zivi i radi uspesno. Nasla je nove prijatelje. Cak joj se jednom prilikom ucinilo da je videla svog dvojnika.. Mozda je to bio sam privid.. Ali ona zna ono najbitnije: da se ne treba nikada predati. Da treba ici napred, nasuprot olujama i mraku, da treba koracati hrabro i svima deliti kolacice zivota!
*napisano pre 5 godina kao obavezna tema na nekom casu srpskog jezika.. Sad verovatno ne bi izgledala ovako.. i trebalo bi uraditi neke dorade, ali, iskreno, ja ne volim da ispravljam stvari koje sam napisala (mozda zato sto se mahom ne secam trenutka kada sam to pisala pa, da ne pise negde moje ime, nisam sigurna ni da bih prepoznala svoje radove).
S. me je podsetila svojom poezijom na ovo "delo", a sigurna sam da ce se Nepopravljiv optimista slatko nasmejati kada procita.. Hvala vam, prijatelji, sto ste ovde..
Sentido del tacto
"Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis..."
NN
Epilog
Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.
Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vracam
Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plasim
za tebe izgubljenu u vrtlogu
geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.
Da li sam jos uvek ona mera
po kojoj ti znas ko te voli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli?
Ona mera po kojoj znas ko te otima
i ko placa?
Da li sam jos uvek medju svim tvojim zivotima
onaj komadic najplavljeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saca.
M. Antic
Dar una vuelta
When you walk trough a storm,
hold your head up high,
and don't be afraid of the dark.
At the end of a storm,
there's a golden sky,
and the sweet silver song of a lark.
Walk on through the wind,
walk on through the rain,
though your dreams to be tossed and blow.
Walk on, walk on,
with hope in your heart,
and you'll never walk alone..
Parte
Enamorado
Cuando empecé
Duso moja,
i kada krenem
tako bih rado da se vratim,
ti ne znas da je pola mene
ostalo s tobom da te prati...
Ostalo s tobom da te ljubi
kad budes sama i bude zima,
jer ja sam onaj koji gubi
i prije nego ista ima.
K.M.
Pesma nasa
Nocas ce glupa rulja
promeniti svoje vladare.
Sevace oruzje poput munja
a poklici i jauci parace usi.
Nema milosti za tirane!
Ne sme im zloba nadjacati nasu!
Udrite!
Divlje!
Po sred srca!
Da ih ne zalece ni svi vidari!
Urlajmo slozno jos nocas,
pa cemo sutra jedni druge klati!
(08 Sep 2005 13:47)
Provincijalka
Rekli su mi da je dosla iz provincije
strpavsi u kofer snove i ambicije
drug je studirao sa njom pa smo se najzad sreli ona i ja
shvatih, boze, ovo je sazvezdje za nju - provincija
Srce stade k'o dete da se otima
trazili smo se po prethodnim zivotima
ostavih iza sebe svet, zablude, promasaje koji tiste
prosto, lako, k'o neko beznacajno pristaniste
O da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih uzeo kostim vecnog decaka
i opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka
Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih
usamljeni galeb iznad mora osrednjih
reci bi sve pokvarile, samo se cutke pokraj mene stisla
sami, svoji, izbeglice iz besmisla
O da mi je da se jos samo jednom zaljubim
opet bih gledao niz kej kao niz prugu
i opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bi samo nju, nijednu drugu
Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti. Reci
jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima
kad zazmurim ali postoje u nama neke neprevodive dubine.
Postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je. I nisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako a tako sam tesko to znao da pokazem a
onda odjednom raspored mladeza na njenim ledjima kao tajna
mapa pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam i
tako, eto ti pesma, ludo jedna...
DJ B
O Boze.. koliko mene ima ovde..
Buenas noches
Sanjam slijeces na moj prag
Ja prostirem svilen sag
Tvoje mokra stopala
Sad bi tako plesala
Sanjam kisu, crven krov
Da se budim kao nov
Sanjam davno sanjano
Sto mi nije sudjeno
Krst i djerdan za tvoj vrat
Gladne usne vode rat
I sve teze podnosim
Sto te vrijeme odnosi
Ide ko zna koja zima
Na put oko svijeta
Lazu te kad kazu da sam sretan
Laku noc, moja mala Barbiko
Dzaba sve, al' ja sam na te navik'o
Usnama slucajno ali srcem beskrajno..
ámbar
Godine nizes ko da su perle
od bizuterije do cilibara
a tek poneka blistavi brilijant
Mozda u nekom drugom zivotu
prepoznas mene ko ukus vina
pa uporedi otiske svoje
na mome srcu od plastelina
Par stotina godina
ni jave ni sna
u beskraju vecnosti
gde cekam te ja...
Bajaga
Otra vez
Evo opet nje..
Ma bezi od mene..
Prokleta melanholija..
Visión en sueńos
Nocas sam pokusala da postanem Zvoncica.
Dala mi je mala krila i belu haljinu
i probala da me nauci da letim.
Ali je zaboravila da me pospe zvezdanim prahom.
Medjutim, i kad je to ucinila nisam uspela da poletim.
Rekli su mi da zazmurim,
skocim i masem rukama.
Ipak sam ostala na zemlji.
Molila sam ih da pozure,
ceka me moj magicni decak.
Gledala sam decu kako lako lete.
Pa zasto ja ne umem?
Ljubazna vila crvene kose je pricala sa mnom.
Pitala me je jel vidim vetar i da li slusam Haustor.
Nisam trebala da joj kazem da nosim cipele.
Tada mi je rekla da ne skacam dovoljno visoko,
a i kad to uradim, suvise bojazljivo otvaram krila.
Pognula sam glavu i otisla da setam.
