02.05.2007., srijeda
nemam ideju što da stavim kao naslov
|
Bili smo kod prijatelja na rođendanu. Dan prije operem kosu, stavim masku,napravim frizuru, obučem nove traperice i novu majcu, nove cipele, namažem se. Stavim tonu kreme na tijelo, da izgledam bogato masno a ne siromašno isušeno.Imam baš dobru figuru, mislim si ja, i izgledam ok. A ono čujem /poznata muška taktičnost/: "Čuj malena, a jel ti jedeš? Pa daj jedi, vidi kako izgledaš. Ko štiglić.Užas!!!!" /Indikativno je ovo užas na kraju. Rečeno je glasom : uh jadna vidi je kako izgleda/ To me je smlavilo  Pa sam se durila . Mislila sam da neću niti htjeti jesti, neka se on fučka sa svojim gulašom, ali onda sam odlučila da ću jesti baš za inat!   E poslije gulaša tu sam odlučila da neću jesti niti kolače, tko šljivi njega i njegove kolače i pite i rođendan. Ali sam onda jela i to baš za inat! On će meni da izgledam ko štiglić......  Najviše je ipak uživao mali pas. Svi su ga mazili, bio je na rukama i dobio je kosti. Bio je još jedan pas i kosti su se dijelile. Međutim moje sebično pseto je svoje kosti stavilo na hrpicu a onda otelo i kosti drugog psa. Koji je ostao u šoku od tolike drskosti. Dok se on oporavio od šoka moj altruističan pas već je sve oglodo i išao žicat dalje oko stola da ga a) dignu na ruke b) daju mu jesti. Svejedno koja varijanta.   Onda sam u utorak išla na sistematski. Di su mi našli kolesterol i visoke leukocite . /Koji štiglić ima kolesterol????  /Onda smo išli na kućicu radit. O radu ništa lijepoga nemam za reć. O radu se sve zna. Radiš radiš i onda umreš. I da. Zgotovila sam torbicu. Baš sam produktivna s tim torbicama. Moram malo stati.    |