Ako tražite devojku pravac ovo selo. Ove žene vape za muškarcima (VIDEO)

---

Click here: Slobodne zene u splitu

---

Ako si takav nazovi me. Znam da vas je malo takvih,profinjenih, onih koji znate uživati u nečem drukčijem. Što se točno događalo tijekom večeri između dvoje bivših ljubavnika, zagrebački istražitelji intenzivno nastoje utvrditi, a prema informacijama s mjesta događaja, ubojica se sam predao policiji.

Evo, ako postoji neki tip, da je zgodan ali da voli biti pokoran,poslušan rub u mojoj postelji, a neka mi se javi i fakat neće zažaliti. E, da, malo sam jače građe. Razlikujemo različite oblike ekonomskih integracija, kao što su: Zona slobodne trgovine je prvi i ujedno i najniži stupanj trajnog ukidanja carina i količinskih ograničenja u razmijeni između država članica slobodne zone.

Ako tražite devojku pravac ovo selo. Ove žene vape za muškarcima (VIDEO) - Ukupna dužina industrijskog kolosjeka iznosi 3,006 m. Ubojstvo se dogodilo oko 22 sata, a osumnjičena osoba je privedena, javljaju iz zagrebačke policije, piše Večernji list.

Slobodna carinska zona je zona u kojoj se pod povoljnijim uvjetima obavlja promet, skladištenje, industrijska proizvodnja i dorada robe u tijeku transportnog procesa. Nastanak slobodnih zona u svijetu povezan je s razvojem međunarodne trgovine i svjetske podjele rada. U nekim zemljama osnivaju se specijalne ekonomske zone, koje uz gospodarske imaju i određene političke ciljeve, a najčešće su na vrlo velikim prostorima kopna i mora uz državnu graničnu crtu. Ekonomske integracije S ciljem povećanja proizvodnje i bogatstva, zemlje nastoje smanjivanjem međusobnih carina postići veću specijalizaciju i podjelu rada. Razlikujemo različite oblike ekonomskih integracija, kao što su: Zona slobodne trgovine je prvi i ujedno i najniži stupanj trajnog ukidanja carina i količinskih ograničenja u razmijeni između država članica slobodne zone. Zemlje članice slobodne zone dogovaraju zajedničke uvjete uvoza i izvoza robe, ali i samostalnost svake države članice kada je u pitanju vođenje vlastitih trgovinskih politika. Sukladno izmjenama i dopunama zakona o slobodnim zonama od 21. U zoni nije dopošteno obavljanje trgovine na malo. Prostor slobodne zone mora biti opskrbljen energentima i komunalnom infrastrukturom te povezan s javnom prometnom mrežom, a noću osvijetljen i ograđen tako da se kretanje osoba i stvari može odvijati bez poteškoća. Korisnici zone su osnivači zone te druge domaće i strane pravne i fizičke osobe koji obavljaju gospodarsku djelatnost na temelju ugovora sklopljenog s osnivačima zone. Kako bi mogli obavljati gospodarsku djelatnost, korisnici zone dužni su imati registrirani oblik djelatnosti tvrtka, podružnica, predstavništvo u Republici Hrvatskoj te su po toj osnovi dužni voditi propisane poslovne knjige i sastavljati financijske izvještaje prema računovodstvenim standardima. Dužnost im je voditi knjigovodstvo za poslovanje u zoni ili odvojeno knjigovodstvo za dio poslovanja koje obavljaju sami. Korisnik može u zoni obavljati proizvodnju i pružati usluge. Bankarsko poslovanje i druge novčane poslove, poslove osiguranja imovine i osoba te poslove reosiguranja, korisnik može obavljati samo u svezi obavljanja temeljne djelatnosti. U iznimnim situacijama, korisnik može obavljati spomenute novčane poslove samo u slučaju ako je to predviđeno aktom o osnivanju zone i ako za obavljanje tih poslova pribavi suglasnost Hrvatske narodne banke. U slobodnu zonu može se unositi domaća i strana roba, a u zoni može ostati neograničeno. Carina i porezi Za stranu robu koja se unosi u slobodnu zonu i u njoj smješta smatra se da nije u carinskom području RH, dakle nije uvezena. Na stranu se robu ne naplaćuje carina niti se na nju primjenjuju mjere trgovinske politike. Za domaću robu namijenjenu izvozu a smještenu u slobodnu zonu primjenjuju se mjere kakve bi se inače primjenjivale pri izvozu iz RH. Smještaj robe u slobodnim zonama i u slobodnim skladištima omogućuje puštanje inozemne robe uz iste uvjete kao da dolazi iz inozemstva, te poboljšavanje uporabnih svojstava i preradbe pod carinskim nadzorom. Korisnik slobodne zone mora prije početka obavljanja djelatnosti u zoni nadležnoj carinarnici podnijeti Zahtjev za odobrenje oblika i sadržaja evidencija za domaću i za stranu robu u slobodnoj zoni. U odobrenu evidenciju dužan je kronološki bilježiti svaki unos robe u zonu kao i svaki iznos robe iz slobodne zone te pratiti kretanje robe koja se u zoni prerađuje, obrađuje, dorađuje ili proizvodi. Sukladno Zakonu o PDV-u slobodne zone nisu teritorij RH. Isporuke dobara u slobodnu zonu i isporuke dobara unutar slobodne zone oslobođena su plaćanja PDV-a i predporeza. Porezne olakšice u slobodnim zonama Poduzetnici koji posluju u slobodnim zonama imaju niz prednosti kao što su plaćanje nižih poreza, a ako sudjeluju u gradnji i izgradnji infrastrukturnih objekata u zoni mogu biti oslobođeni plaćanja poreza. Korisnici zone iz Zakona o slobodnim zonama plaćaju porez na dobit u visini od 50 posto propisane stope. Korisnik slobodne zone koji u zoni gradi ili sudjeluje u gradnji objekata poslovne zgrade, energetski uređaji, hale, hangari, skladišta te infrastruktura ulaganjem više od 1,000. Oporezivanje dobara isporučenih u slobodnu zonu oslobođeno je od plaćanja poreza na dodanu vrijednost odredbama članka 13. Zakona o porezu na dodanu vrijednost i članka 72. Pravilnika o porezu na dodanu vrijednost. Međutim, oporezivanje usluga porezom na dodanu vrijednost određuje se prema mjestu obavljanja usluge, tj. Zakona o porezu na dodanu vrijednost. Društvo ALFA obavlja gospodarsku djelatnost u izdvojenoj poslovnoj jedinici u zoni na temelju ugovora sklopljenog s osnivačem zone. Društvo vodi odvojeno knjigovodstvo za dio poslovanja koje obavlja u zoni. Društvo ALFA sagradilo je u 2006. Društvo može iskoristiti poreznu olakšicu u iznosu od 5,000. Učinak porezne olakšice: Ulaganja u slobodne zone — Profitiraj. Podaci o slobodnim zonama u RH Naziv slobodne zone Grad Površina zemljišta m 2 Slobodne parcele m 2 Broj korisnika zone Broj zaposlenih Krapina 70. Foto: Tagovi: , , , , , ,.

Privođenje mladića iz Splita
KAPACITETI Slobodna zona luke Split obuhvaća dio kopnenog i morskog dijela lučkog područja luke Split, a sastoji se od dva dijela: a kopneni dio — obuhvaća područje od rta Stinice do granice k. Što se točno događalo tijekom večeri između dvoje bivših ljubavnika, zagrebački istražitelji intenzivno nastoje utvrditi, a prema informacijama s mjesta događaja, ubojica se sam predao policiji. Opskrba lučkog područja električnom energijom izvedena je putem dvije trafostanice TS-2 i TS-3 napona 630V kojim se napajaju sva skladišta, dizalice i ostali prateći objekti putem niskonaponskih mreža od 400V. Ako ti samoća često na vratima sekunde broji sjeti se da nisi jedini. Ovim putem želim upoznati muškarca za povremeno viđanje ili nešto više! Evo, vidite kako je to sad sve završilo. Vukovarska ulica u Splitu sinoć je bila poprište oružanog sukoba u kojem je ozlijeđen muškarac, javlja policija. Nastanak slobodnih zona u svijetu povezan je s razvojem međunarodne trgovine i svjetske podjele rada.

[Rad u inostranstvu oglasi|Muvanje cura preko fb|Karmicka veza astrologija]

Oznake: četiri, žene, sudjelovale, u, lančanom, sudaru, SPLITU:, a, hrabri., muški, ih, fotografirali, i, rugali, se

Mnoge su nasjele: Kako lažni američki vojnici varaju žene sa Balkana preko interneta

---

Click here: ROMANTIČNI PREVARANTI Upozorenje: Lažni američki vojnici VARAJU ŽENE SA BALKANA preko interneta

---

Nekoliko mjeseci kasnije, na ovoj društvenoj mreži joj je stigla poruka od momka iz Kalifornije, Klarka Smita, koji se navodno doselio iz Škotske i radi u američkoj armiji kao rendžer. FBI veoma brzo staje na put ovakvim kriminalnim organizacijama, ali oni se i dalje vraćaju, samo mijenjaju ciljne grupe. Naravno, ja ne znam puno o tome, ali ipak odgovaram na isti iz učtivosti. Neke druge žene nisu.

FBI veoma brzo staje na put ovakvim kriminalnim organizacijama, ali oni se i dalje vraćaju, samo mijenjaju ciljne grupe. Odgovorio je da je sve laž, da postoji aplikacija i da je veoma jednostavna za korištenje.

LAŽNI AMERIČKI VOJNICI VARAJU ŽENE SA BALKANA PREKO INTERNETA - Isti dan sam ga blokirala, jer sam potpuno svjesna raznoraznih prevaranata, pogotovo onih koje u životu prije nisam vidjela — nastavlja svoju priču ova Srpkinja. Zbog velikog broja komentara Bh-index nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila.

Američki mediji sada upozoravaju da su na meti najčešće žene sa Balkana. U početku se samo dopisuju, da bi kasnije počeli da traže sitne pozajmice, koje vremenom postaju sve veće… Pa, ko nasjedne… Dragana se iz Srbije odselila u Ameriku. Tamo je otvorila profil na stranici Internations, kako bi bila u kontaktu sa ostalim Srbijancima koji žive u Americi. Nekoliko mjeseci kasnije, na ovoj društvenoj mreži joj je stigla poruka od momka iz Kalifornije, Clarkea Smitha, koji se navodno doselio iz Škotske i radi u američkoj armiji kao rendžer. Poslije nekoliko razmjenjenih poruka, momak sa kojim se dopisujem kaže da radi u američkoj armiji, specijalna jedinica American Rangers, da je udovac, da ima kćerku od 10 godina i da mu jako prija dopisivanje sa mnom… Pomislila sam pa ok, nije to ništa strašno, to je samo poneko dopisivanje. Dopisivali smo se nekoliko nedjelja. Isti dan sam ga blokirala, jer sam potpuno svjesna raznoraznih prevaranata, pogotovo onih koje u životu prije nisam vidjela — nastavlja svoju priču ova Srpkinja. Kako kaže, tada je počela istraživati i otkrila je da se radi kriminalnoj grupi ljudi iz Nigerije, koja je pokrala slike i video zapise američkih vojnika, koje potom koriste za lažno predstavljanje i manipulaciju lakovjernih žena radi iznude novca. Kriminalac koji je njoj pisao imao je pik na žene sa Balkana. Kako kaže, saznala je da je to zato što ljudi sa Balkana teže razaznaju tuđe akcente. Ovakvi i slični prevaranti u Americi su dobro poznati, a na društvenim mrežama čak postoje i grupe gdje se dijele njihovi profili kako bi se žene upozorile. Žrtve traže preko raznih stranica, biznis sajtova, sajtova za upoznavanje, i uglavnom su iz Nigerije, a na ovaj način su uspijevali da izvuku i desetine hiljada dolara od žena. Predstavljaju se kao američki građani koji su na radu ili putovanju u inostranstvu, i obično zakazuju viđanje sa žrtvama.

The Great Gildersleeve: Leroy's School Play / Tom Sawyer Raft / Fiscal Report Due
Bio je jako interesantan, neposredan, duhovit, inteligentan, odmeren, počeo je čak nekako i da mi se sviđa... Od njih je, kako kaže, saznala da se jednom mjesečno, u mjestu u kom žive, organiziraju druženja onih koji su došli iz drugih država kako bi razmijenili iskustva i slično... Kriminalac koji je njoj pisao imao je pik na žene sa Balkana. Tamo je otvorila profil na stranici Internations, kako bi bila u kontaktu sa ostalim Srbijancima koji žive u Americi. Ja sam imala sreće pa mu nisam dala novac i brzo sam ga razotkrila. Ja sam imala sreće pa mu nisam dala novac i brzo sam ga razotkrila. U pitanju su i vaše slike i lični podaci koje mogu doći u ruke ovakvih ljudi. Naravno, ja ne znam mnogo o tome, ali ipak odgovaram na isti iz učtivosti. Čim je stigla u Nebrasku upoznala je nekoliko porodica koje su se, takođe, iz Srbije doselile za vreme bombardovanja. Poslije nekoliko razmijenjenih poruka, momak s kojim se dopisujem kaže da radi u američkoj armiji, specijalna jedinica American Rangers, da je udovac, da ima kćerku od deset godina i da mu jako prija dopisivanje sa mnom... Poslije nekoliko razmijenjenih poruka, momak sa kojim se dopisujem kaže da radi u američkoj armiji, specijalna jedinica American Rangers, da je udovac, da ima kćerku od 10 godina i da mu jako prija dopisivanje sa mnom... Odlučila je da ode.

[Matorke zeljne kurca|Brak i veze austrija|Upoznavanje brak hrvatska]

Oznake: mnoge, Su, nasjele:, kako, Lančić, američki, vojnici, varaju, žene, sa, Balkana, preko, interneta

Sastanak Naslepo s Princem

---

Click here: Daljine su najmanji problem za upoznavanje

---

Maloletnik od 15 godina, iz susednog sela Lauše, uhvaćen je i priznao da je to učinio namerno. Trebala bi biti prestravljena.

Elem, posljednja velika revolucija, poslije one koja se desila rođenjem Dijane Tepšić, jeste svakako informatička; kako svijetu, tako i nama, na margini. Ima li ljubavi posle preljube? Istina, likovi su malo tipski, jedan mali i prgav, drugi veliki i smiren, učitelji i direktor škole nezainteresovani, roditelji živčani, vlasnik otpada siledžija i tako dalje. Kad su mi oči automatski stale na mom imenu — lik Edward Ferrars se po prvi put pojavio — Bella je ponovno progovorila.

OD KOSOVA DO JADOVNA - Nemoj da mislis da mi te vase sifre ne znamo, neki dosijei su vec otvoreni, tako da znamo mi te vase sifre.

Antarktik je kontinent na južnom polu planete Zemlje. Poznat je kao najhladnije mjesto na Zemlji i oko 98% njegove površine je prekriveno snijegom i ledom. Antarktik se često zamjenjuje sa Arktikom koji je na sjevernom polu Zemlje. Antarktik je po veličini peti kontinent na svijetu, poslije Azije, Afrike, Sjeverne Amerike i Južne Amerike. U prosjeku, to je najhladniji i najvjetrovitiji kontinent na Zemlji, sa najmanje padavina. Zbog male količine padavina, izuzev na samim obalama, kontinent je, tehnički, najveća pustinja na Zemlji. Ne postoji stalno ljudsko naselje na njegovoj površini, a živi svijet je predstavljen sa životinjama i biljkama posebno otpornim na hladnoću pingvini, foke, lišajevi i veliki broj vrsta algi. Iako su još od antičkih vremena postojale spekulacije o Terra Australis Južnoj zemlji , prvu potvrdu postojanja kontinenta je pružila ruska ekspedicija sa Mikhail Lazarevom i Fabian Gottlieb von Bellingshausenom, međutim Antarktik je ostajao neistražen tokom 19. Potpisom Antarktičkog sporazuma, od strane 12 zemalja 1959. Sporazum je podržao naučna istraživanja i doprinio održavanju kontinenta kao specifične ekozone. Samo ime Antarktik dolazi od grčke riječi ±˝Ä±ÁşÄąşĚ antarktikos , i znači nasuprot Arktiku. Ucrtavanje velikog južnog kopna je bilo uobičjeno na ranijim mapama kao što je naprimjer turska Piri Reis mapa. Čak ni u kasnom 17. Prva potvrda postojanja Antarktika je došla 1820. Bilo je to tri dana prije Britanaca i oko deset mjeseci prije Amerikanaca. Bitno je da su sve tri ekspedicije konačno utvrdile stvarno postojanje tog očekivanog kopna. Proplovio je i pored velikog ledenog zida koji je poslije nazvan Rosov greben. Zatim Mount Erebus i Mount Terror na Antarktiku su nazvani po njegovim brodovima HMS Erebus i HMS Terror. Tokom ekspedicije iz 1907. Edgeworth Davidom je postala prva koja se popela na Mount Erebus i dosegla Južni magnetni pol. Richard Evelyn Byrd je predvodio nekoliko putovanja 1930-tih i 1940-tih godina, sprovodeći geološka i biološka istraživanja. Naziv Antarktik potiče od grčke reči anti što znači protiv i arkos — medved, tj. Ovaj kontinent najvećim delom teritorije koncentrisan je oko Južnog pola. Kružnog je oblika i ispunjava skoro čitav južni polarni krug. Samo kopno oko Južnog pola Hakonov vrh, 2. Južni magnetni pol nalazi se u istočnom delu Antarktika. Prostire se na 2. Na toj teritoriji magnetna igla, postavljena na horizontalnu osovinu, zauzima vertikalni položaj. Antarktik je peti po veličini među kontinentima. Njegova kopnena masa je skoro cela pokrivena ogromnom ledenom pločom. Sa susednim ostrvima i šelfskim lednicima, on zahvata površinu od 14. Po fizionomiji, Antarktik se razlikuje od ostalih kontinenata koji su u osnovi sličnog oblika, tj. Antarktik je međutim kruškastog oblika, sem isturenog poluostrva koje se pruža prema jugu Južne Amerike. Masivniji i manje razuđeni deo okrenut je prema Australiji, a uži i jače diseciran prema Južnoj Americi. Prema prosečnoj nadmorskoj visini Antarktik je znatno viši od ostalih kontinenata. Njegova prosečna nadmorska visina je 2. Veća ostrva koja pripadaju Antarktiku jesu: Južna Orknijska ostrva, Južna Šetlandska ostrva, Južna Džordžija, Južna Sandvička ostrva i druga. Antarktik izlazi na tri okeana: Tihi, Atlantski i Indijski i na Vedelovo, Rosovo, Belinghauzenovo, Amundsenovo i Skotijevo more. Periferni položaj Antarktika najbolje ilustruju podaci o rastojanjima između Južnog pola i najjužnijih delova susednih kontinenata: 800 km do Južne Amerike, 2. Veći deo kontinenta na istočnoj geografskoj dužini zove se Istočni Antarktik, a manji na zapadnoj dužini — Zapadnim Antarktikom. Istočni deo sastoji se od visokih platoa prekrivenih ledom, a zapadni od arhipelaga objedinjenih zajedničkim ledom. Antarktik je meridijanski podeljen na sektore koji pripadaju: Velikoj Britaniji, Australiji, Novom Zelandu, Francuskoj i Norveškoj. Prema Vašingtonskom sporazumu iz 1959. Dugo vremena kroz istoriju, Antarktik je bio bez ikakvog značaja za čovečanstvo. Španija je objavila deklaraciju po kojoj je stavila pod svoj suverenitet sve poznate i nepoznate oblasti Amerike od severnog do južnog pola. Glavni razlozi porasta interesovanja za Antarktik sredinom XX veka bili su bogatstvo koje donosi lov na kitove, otkrivanje rudnih nalazišta, apsolutna nenaseljenost kontinenta, pogodnosti za čuvanje životnih namirnica, medicinskih sredstava i lekova zbog odsustva bacila. Velika Britanija je 1917. Francuskoj je od 1924. Prvi politički sporovi oko Antarktika usledili su nakon Drugog svetskog rata između Argentine i Čilea s jedne i Velike Britanije s druge strane. Dve južnoameričke države su, pozivajući se na špansku deklaraciju iz 1538. Međutim, ekspedicija iz Velike Britanije je 1953. Vremenom, problemi su postajali sve učestaliji. U cilju rešavanja sporova oko podele Antarktika nastalo je nekoliko teorija razgraničavanja: teorija susedstva daje prvenstvo posedovanja teritorijalno najbližoj državi , teorija povezanosti priznaje pravo zaposedanja unutrašnjosti kontinenta onoj državi koja poseduje susedni obalski pojas i teorija sektora priznaje pravo onoj državi koja leži na istoj geografskoj dužini kao oblasti na Antarktiku. Međutim, ni jedna teorija nije poslužila kao osnova za rešavanje sporova. Međunarodni sud pravde u Hagu doneo je odluku 5. Prema toj međunarodnoj pravnoj odluci Norveška poseduje oblast između 20° z. Tektonska rasedna linija koja se pruža od Viktorijine zemlje duž istočne obale Rosovog mora do Vedelovog mora, deli Antarktik na dva dela: istočni i zapadni. Rased je dug 2. Njegovom zapadnom ivicom javljaju se vulkanske stene, ali i aktivni vulkani: Erebus 4. Istočni deo Antarktika izgrađen je od gnajsa i granita, kristalastih škriljaca delimično pokrivenih peščarima i eruptivnim stenama permske i karbonske starosti. Zbog toga se taj deo Antarktika smatra delom starog prakontinenta Gondvane. Na to ukazuje i prisustvo fosila glosopterisa — flore koja je u to doba bio raširena po celoj Gondvani, a na Antarktiku je pronađena u peščarima permsko starosti. Pored Viktorijine zemlje i Rosovog mora proteže se na dužini 1. Najviši planinski vrhovi su: Lister 4. U Transantarktičkim planinama u zapadnom delu Antarktika, tektonska aktivnost je prekinuta pre oko 400 miliona godina. Neki naučnici smatraju da te planine predstavljaju produžetak Anda, pa ih nazivaju i Antarktandi. Prilog toj hipotezi jeste postojanje ostrva između Južne Amerike i Antarktika koja su u prošlosti predstavljala kopnenu vezu između ova dva kontinenta. Toj tvrdnji protiuvreči činjenica da su ostrva izgrađena od škriljaca i porfirita. Južna Džordžija, Južna Šetlandska, Južna Orknejska i Južna Sandvička ostrva izgrađena su od škriljaca i porfirita mezozojske starosti. To su prvi fosili dinosaurusa jurske starosti pronađeni blizu Južnog pola planina Kirkpatrik, 4. Nekoliko godina kasnije u istoj oblasti pronađeni su fosili dinosaurusa terapada. Rekonstrukcijom tog fosila utvrđena je sličnost sa alosaurusom , koji je živeo u Severnoj Americi. Ovi fosili podržavaju teoriju da je Antarktik bio deo Gondvane i da je tokom jure vladala topla i vlažna klima. Paleontološka istraživanja pokazala su da su u tercijeru na Antarktiku rasle tropske biljke, a u priobalnim vodama korali, koji žive u morskoj vodi toplijoj od 20,5°S. Počeo se formirati pre oko 13 miliona godina, odnosno u miocenu, a svoje maksimalno prostiranje dostigao je pre 4 miliona godina. Prosečna debljina leda iznosi oko 1. Obodom inlandajsa javljaju se moćni lednički jezici čija je ukupna površina 217. Najveći je Berdmor dužine 209 km i širok 32 km. Na Viktorijinoj zemlji nalazi se lednik dug 300 km i širok 30 km. U priobalnom pojasu gde je moćnost ledenog pokrivača manja i gde postoji planinski reljef javljaju se dolinski lednici, dužine 100—200 km. Njihova površina ispresecana je pukotinama i morenskim materijalom. Poseban oblik glacijacije na Antarktiku jesu šelfski lednici koji zahvataju 16% površine kontinenta. Oni se nalaze po perifernim delovima inlandajsa na dužini od 13. Ravne su površine i izdižu se 20—150 m iznad nivoa mora. Prema položaju u odnosu na inlandajs izdvajaju se dva tipa šelfskih lednika: unutrašnji i spoljašnji. Među unutrašnjim lednicima najveću površinu zahvata Rosov lednik 538. Prema okeanu, Rosov lednik završava se strmim ledenim zidom visine 20—50 m. Spoljašnja ivica lednika duga je 800 km i široka 700 km. Njena površina iznosi oko 500. Tipično obeležje klime jeste odsustvo čak i takvog leta kakvo je zastupljeno u severnim polarnim oblastima. Insolacija je koncentrisana na letnju, a radijacija na zimsku polovinu godine. Zbog velikog izračivanja toplote u toku duge polarne zime, tle je jako prohlađeno i zamrznuto. Prolećno zagrevanje je neznatno zbog male visine Sunca iznad horizonta, a najveći deo toplote troši se na otapanje snega i leda. Ipak je godišnji radijacioni bilans negativan zbog velikog oboda koji dostiže 80%-90%. Zato je temperatura vazduha stalno ispod 0°S. Stalno održavanje negativnih temperatura čini Antarktik najhladnijim kontinentom na Zemlji. Ledeni pokrivač je glavni uzrok ne samo ravnomernog toka temperature preko godine nego i njenih konstantno negativnih vrednosti. Pol hladnoće na Antarktiku je u julu gde izoterma od —45°S zahvata prostranu oblast sa prečnikom oko 1000 km. Međutim, i zimi i leti su podjednako niske temperature, s tim da su izrazito niske temperature češće zimi i po tome se razlikuju ova dva godišnja doba. Zima na Antarktiku nije toliko hladna kao na Arktiku. Srednja temperatura vazduha zimi april-oktobar iznosi između -18°S i -36°S. Međutim, apsolutni godišnji minimumi temperatura su učestaliji u odnosu na Arktik. Leti decembar-februar srednje temperature vazduha su ispod nule. Jedino u severnim delovima Grahamove zemlje ona dostiže 2°S. U Kitovom zalivu, za vreme najtoplijeg meseca, decembra, temperatura vazduha raste do -6°S, a na platou blizu Južnog pola -20°S. U jesen i zimi na Antarktiku je često meridijansko strujanje vazduha. Tada cikloni prodiru duboko u unutrašnjost kontinenta. Maritimne vazdušne mase zadržavaju se tada iznad ulegnuća na inlandajsu. Dolazak vlažnog vazduha ka kontinentu zbiva se na visini od 3—4 km, dok u najnižim slojevima atmosfere u suprotnom pravcu nastaje kompenzaciono kretanje vazduha. Vetrovi utiču na temperaturni režim Antarktika. Kada vetar počne da duva, temperature vazduha rastu jer tada dolazi do mešanja prizemnog hladnijeg i višeg toplijeg vazduha, čije razlike ka severnim obalama mogu iznose 15°S. Ruski naučnici su zapazili da je toplije na severnim obalama onda kada se sa visokih planina i platoa spuštaju vetrovi, zbog toga što se vazdušne mase pri spuštanju adijabatski zagrevaju. Ali čim prestanu vetrovi, onda hladan vazduh stagnira neposredno iznad površine. Jaki mrazevi teže se podnose od olujnih vetrova. Iznad tog hladnog vazduha stratifikuje se topliji i time se nastaje inverzno kretanje. Debljina inverzionog sloja vazduha iznosi 1. Međutim, još uvek nije dovoljno jasno zašto su vetrovi iznenadni. Naime, posle potpune tišine, u roku od nekoliko minuta dune izrazito jak vetar koji traje nekoliko časova ili nedeljama. Pri takvom vremenu, pokrenuti sneg u tolikoj meri zamrači horizont da se nikakav predmet ne vidi ni na nekoliko metara udaljenosti. Takvi vetrovi naročito su česti u Adelinoj zemlji. Ako je tada čovek okrenut ka vetru, ne može da padne jer ga vetar održava u potpuno nagnutom položaj. Pri takvom vremenu članovi ekspedicija mogu da se kreću oko svojih naučno-istraživačkih stanica samo ako su čvrsto vezani konopcima. S obzirom da je u polarni oblastima isparavanje neznatno zbog niskih temperatura vazduha, u njima se povećava vazdušni pritisak pa zato tamo ređe dopiru vlažniji vetrovi iz nižih geografskih širina. Zbog toga su polarne oblasti siromašne padavinama. Na Antarktiku se godišnje izluči 80—600 mm padavina i to u obliku snega. Prosečna visina padavina za ceo kontinent iznosi samo 177 mm godišnje. U perifernim delovima kontinenta godišnja količina padavina iznosi 200—400 mm, a u Rosovoj zemlji oko 190 mm. Maksimum padavina u zapadnom delu je u jesen mart-april , a u istočnoj i u priobalnom zimi maj-oktobar. Snežna granica je na nivou mora. Zato je došlo do formiranja ledenog pokrivača preko svih delova kontinenta u kojima reljef nije ograničavajući faktor. Klima i led čine da je Antarktik najbeživotnija oblast na Zemlji. To posebno važi za unutrašnjost kontinenta. On je istovremeno najzdraviji kontinent na kome nema bacila i na kome čovek ne može dobiti grip, zapaljenje pluća i slično. Po Emanuelu de Martonu, Antarktik pripada polarnom H klimatu. Na ostrvima bližim Južnoj Americi, sunčevi zraci podižu temperaturu vazduha koja je dovoljno visoka da otapa nešto leda. Tada nastaju kratki rečni tokovi. Samo sa 1% teritorije Antarktika postoji oticanje vode. Dužina najvećeg vodotoka iznosi 30 km. Na lednicima nastaju privremeni tokovi, dužine 50—60 km, u toku kratkog leta novembar-april. Periodski rečni tok Oniks, dug oko 60 km, otiče sa lednika u basen jezera Vanda. Nezaleđenih površina ima i van strmih planinskih strana. To su oaze u ledenim pustinjama. U nekim oazama postoje jezera. Berdova ekspedicija je 1947. Najveće jezero na Antarktiku jeste Figurnog u oazi Bangera, sa površinom od 4. Na ostrvima je utvrđeno nekoliko oaza. U nekim oazama javljuju se termalne vode. Najtopliji termalni izvor nalazi se na ostrvu Obmana Deseption sa temperaturom vode od 88°S. Za razliku od kopna, okolna mora su bogatija biljnim i životinjskim svetom. Antarktik pripada antarktičkoj florističkoj oblasti, kojoj pripadaju, sem ledenog kontinenta, Patagonija, južni Čile, Ognjena zemlja, Foklandska ostrva, Južna Džordžija i druga ostrva na jugu Južne Amerike. Ova floristička oblast je vrlo siromašna biljnim vrstama, posebno na južnim ostrvima bližim Antarktiku, što je posledica klimatskih uslova. Kolesnik je zapisao da je biljni svet na Antarktiku, po svojoj oskudnosti, sličan planeti Mars. Na ostrvima, u jezerima javljaju se jastučaste biljke: Azorella iz porodice štitarki i Acaena iz porodice ruža. Na Grahamovoj zemlji i Južnim Šetlandskim ostrvima pronađene su samo dve cvetonoše, čija visina jedva dostiže 2—3 cm: Deschampsia Antarctica i Kolobantus Krassifolius. One su zakržljale i rastu zajedno sa lišajima i mahovinama. Na samom antarktičkom tlu raste do 62° s. Ostalu floru čine mahovine i lišajevi, koje nastanjuju oaze, korita potoka koji teku na nezaleđenom tlu, uskom priobalnom pojasu i pojedinim stenovitim vrhovima. Do sada je otkriveno oko 60 vrsta mahovina. Biljni svet hladnih priobalnih mora oko Antarktika čine jednoćelijske biljke. One u velikim količinama lebde u moru. Najbrojnije su alge dijatomeje — mrke boje i silicijumske građe. Ove alge osnovna su hrana račićima Euphosia superba. Životinjski svet bogatiji je od biljnog, ali je on isključivo vezan za more i primorje. U unutrašnjosti kopna nema života. Flora je predstavljena znatno manjim brojem vrsta nego na Arktiku, mada se sastoji od ogromnog broja jedinki. Na Antarktiku se sreću vrste čiji srodnici nastanjuju Ameriku, Australiju i Tasmaniju. To su potomci životinja koje su tu živele krajem mezozoika, kada je Antarktik bio mnogo prostraniji i verovatno spojen sa Južnom Amerikom, Australijom i Novim Zelandom. Ispod ledenog pokrivača vlada sablasni mir. Veći deo godine ovde vlada mrak i hladnoća, a ipak ima života. Ispod leda živi kril — malo stvorenje nalik škampima. Za vreme zimskih, mračnih meseci hrane se tako što grebu alge sa leda. Fizički se smanjuju kako bi sačuvali svoju energiju. U proleće kada se temperatura podigne i led polako počne topiti, zarobljeni mehurići vazduha se oslobađaju. Oko ovih mehurića rastu mikroskopski sitne alge koje kril tada pase. Dok sunčevi zraci postaju sve jači i prodiru dublje u vodu, alge počinju da cvetaju i kril napušta led koji se lomi da bi se okupio u jata koji će pokupiti novu žetvu algi. Sve krupne životinje prevale i na hiljade kilometara tokom leta od tropskih mora gde su se parile u one sablasno mirne vode antarktika da bi se hranili. Sve one dolaze samo zbog jedne stvari - zbog krila. Kril je uporište antarktičkog lanca ishrane. Ima ih na milijarde u jednom jatu, a jata mogu da se prostiru kilometrima. Krznene foke se takođe hrane krilom. Za vreme kratkog leta doleću i ptice iz severnijih krajeva. Skoro sve ptice sleću na vodu i u njoj se hrane. Od ptica koje žive na moru najvažniji su pingvini kojih ima 17 vrsta. Ove ptice nemaju prava krila jer su im ona preobraćena u peraje i pokrivena perjem. Na kopnu su uspravni. Po snegu se brzo kreću i to u ležećem položaju, pri čemu se pomažu perajima. Pingvini spadaju među najotpornija živa bića na Zemlji. Lako podnose i najniže temperature, orkanske vetrove i druge nepovoljnosti antarktičkog podneblja. Sve vrste pingvina žive u velikim kolonijama koje broje od 500. Od 17 vrsta koliko je do danas utvrđeno najznačajnije su dve vrste: bradati i carski pingvini. Veoma su ljubopitljivi, odvažni i preduzimljivi. Gnezde se na najvetrovitijim mestima, odnosno na šljunku ogolićenom vetrom. Zimu provode na okeanskoj pučini, daleko na severu, van granica morskog leda. Retke sante leda pružaju im priliku za odmor ukoliko uspeju da se na njih popnu. U ovo doba godine oni žele da budu na kopnu do koga nije lako doći. Na kopno će se popeti samo onaj koji odabere pravi trenutak i pravi talas. Početkom proleća svi pingvini su na kopnu zbog parenja. Najveća kolonija pingvina na svetu je ostrvo Zavodovski. Tu se razmnožava oko dva miliona bradatih pingvina i svi oni imaju dobar razlog što dolaze baš tamo. Ostrvo Zavodovski je aktivni vulkan. Toplota iz kratera i okolnih dimnjaka topi led i stvara povoljne uslove za razmnožavanje pingvina. Kraljevski pingvini su dvostruko veći od bradatih pingvina. Teški su i po 50 do 80 kg. Ova vrsta živi u velikim kolonijama, ali mahom u vreme gnezdenja. Kolonija kraljevskih pingvina obično je vrlo daleko od ivice leda. Zimi kolonija može da bude udaljena i preko sto kilometara, ali kako protiče leto i kako se led topi ivica leda je bliža koloniji. Kraljevski pingvini najbolje podnose ekstremne uslove života na Antarktiku, stoje na zaleđenom moru i odolevaju silini antarktičke oluje. Stiskaju se jedni uz druge jer samo tako mogu da podnesu zimske mesece. Stalno se menjaju na određenim mestima u gomili da bi izdržali siloviti ledeni vetar. Preživljavaju samo zahvaljući tome što je Antarktik okružen velikim Južnim okeanom i zemaljske grabljivice ne mogu do njih da dopru. Za razliku od arktičkih životinja, ovim pingvinima ne preti opasnost od medveda. U leto mladunci dobijaju perje i spremni su za svoje prvo plivanje. Roditelji u mnoštvu od oko 60. Odrasli pingvini su toliko puni hrane da se jedva kreću, ali pošto im ne prete grabljivice, oni nigde i ne žure. Roditelji se smenjuju u potrazi za hranom. Već u jesen formira se novi led i pingvini se spremaju za još jednu paklenu zimu na ledenim morima. Makaron je pingvin severnog oboda Antarktika. Malo ih odlazi južnije od Antarktičkih ostrva. Ovde oni čine 50% svih morskih ptica. Iako je Antarktik u najvećem delu ne naseljen, postoje jedna, dve oaze koje vrve od života. Nakon zime provedene u lutanju oko severnih granica južnog okeana makaron pingvini se vraćaju sa izvanrednom tačnošću. Prvi stižu mužjaci a nedelju dana kasnije i ženke. Za samo deset dana postaje tesno. Na početku parenja bučno se prepiru, ne bi li svaki par uspeo da sebi obezbedi dovoljno mesta. Makaroni su najbučniji i najnezgodniji od svih pingvina. Kada ženka pronađe mužjaka sledi ritualno pozdravljanje i doterivanje. Deset dana kasnije ženka je izlegla dva jaja, ali će jedno od njih, manje i tamnije skoro uvek biti odbačeno. Bele obalske ptice sakupljaju odbačena jaja po koloniji i tokom leta jedu izmet pingvina i odbačena jaja. Ove su jedne od retkih ptica koje se ne oslanjaju na okean kao izvor hrane. One su potpuno orjentisane na kopno. Celokupan živi svet na Južnoj Džordžiji, makaroni pingvini, morski slonovi, albatrosi pa čak i trava, sve je ograničeno spoljnim obodom Antarktika. Dalje na jugu svet je suroviji, tamo vlada led ali, dolaskom proleća postaje malo toplije. More se donekle odmrzava i vraćaju se životinje koje su prilagođene životu na ledenom jugu. Veći de Antarktika je i dalje okovan morem leda, ali kako dani postaju duži tako se i led povlači. Prvo se oslobađa Antarktičko poluostrvo, oblast kontinenta koji se pruža ka severu. Tokom par meseci moguće je dopreti do obala kontinenta sa mora. Antarktik nije nigde tako lep. Ali i usred leta, samo dva procenta kontinenta oslobađe se leda, i to uglavnom ovde. Nijedna od ovih morskih životinja neće dospeti do kamenitih padina dok se more ne odmrzne. Među prvima su pingvini. Jaja su položena u novembru, mesec dana pošto su pingvini stigli na Južnu Džordžiju. Gnezdo se pravi od nešto malo oskudne vegetacije i sitnog kamenja. Posle pet nedelja inkubacije pilići počinju da probijaju ljusku. Razvijaju se oba jaja i roditelji ih tri nedelje štite, smenjuju se u donošenju ribe i planktona. To je teško jer moraju svaki put da savladaju snežnu padinu. Dalje na jugu iza mase lomljenog ostaju kilometri zimskog leda koji se još nije razlomio. Retka su stvorenja koja mogu preći preko tih oblasti i stići dalje na jug, ali jedni nisu uspevali - obalski pingvini. Razmnožavaju se južnije od bilo kojih drigih pingvina, oni ne čekaju da se led razlomi. Pešače i do sto kilometara da bi stigli na svoje mesto za parenje. Antarktičko leto je zaista veoma kratko, zato moraju da požure. Pingvini su životinje koje se ne plaše ljudi. Kako su uz to veoma ljubopitljivi to su bili predmet lakog, masovnog lova. Ljudi su ih lovili nešto zbog sala, ali naročito zbog veoma lepog krzna. Tako su početkom 20. Gotovo jedine ptice koje tokom zime same lete preko okeana u potrazi za hranom su albatrosi. Već u septembru, početkom proleća albatrosi se vraćaju sa mora. Okupljaju se u kolonijama od po nekoliko hiljada i odgajaju mladunce. Parovi koji su se parili prethodne sezone, ponovo su zajedno, koriste isto gnezdo koje su i ranije koristili, sa malom popravkom i tako po 20 godina. Dve nedelje nakon sletanja na kopno, ženka izleže jaje, a naradnih 70 dana oni se smenjuju ležeći na njemu. Dok jedno greje jaje, drugo je u potrazi za hranom i preći će na hiljade kilometara u toj potrazi. Većina albatrosa se gnezdi u kolonijama, dok druga vrsta više voli usamljenost. Svetlosivi albatrosi se poslednji vraćaju na ostrvo. Onaj koji nema partnerku doziva ženke koje pristižu. Kada se sastave klimaju glavom i igraju, zatim sledi njihov savršeno usklađeni ritualni let. Tokom dana nebo pripada albatrosima, a noću na ostrvo stižu druge, bučnije i živahnije ptice. Hiljade malih burnica uznemireno lete u mraku oko litica. Samo na ostrvu Južna Džordžija ima oko 22 miliona njihovih gnezda. Tako male, burnice su ranjive. Radi bezbednosti svojih mladunaca koji su bez odbrane tokom dana gnezda prave u udubljenjima. Napolju se okupljaju belobrade burnice. Par brani prostor oko svoje rupe koja može biti i do dve metra ispod nivoa trave. Mladi su bezbedni u rupi dva meseca. Svakog drugog dana jedan od roditelja dolazi da ih nahrani mesom lignji i planktonom. Pre zore svi odrasli odlaze sa obale na otvoreni okean. Snežna burnica je manja od goluba. Ona leti preko leda koji se nikad ne otapa na visini do 3000m sve do ledenih vrhova Antarktika. Led je debljine nekoliko kilometara i prekriva čitave planinske masive, najviši vrhovi probijaju se kroz led. Ova mala ostrva kamena, izolovana u moru leda, dragocena su koliko i oaze u pustinji. Samo dva procenta kontinenta je bez leda i skoro sva ta područja se nalaze blizu obale, ali snežna burnica kao i ostale antarkičke ptice ne može da leže jaja na ledu. Zato je spremna na dug let da bi pronašla golu stenu, jedno od njihovih gnezda pronađeno je na vrhu snežne granice na 232 km od obale. Snežna burnica donosi život ovom najbeživotnijem delu naše planete. One se razmnožavaju južnije od bilo koje druge ptice. Čim vetar oduva snežne naslage sa planinskih vrhova njih zaposeda snežna burnica. Njihov odlazak označava početak proleća na dalekom jugu. Postoji više vrsta foka: morska mačka istrebljena početkom 20. Pod vodom ona je zaštićena od oluja koje besne na površini, ali pošto mora da diše mora da ima pristup vazduhu tokom čitave godine. Ona zubima neprekidno proširuje rupu u ledu koja joj služi za disanje. Ali, to joj veoma oštećuje zube pa ne može efikasno da lovi i jede. Zato gotovo sve Vedelove foke umiru mlade. Leopard foke su na Antarktiku ono što su polarni medvedi na Arktiku. Ove vrhunske grabljivice najuspešnije love u vodi tako da je njihov plen najsigurniji na ledu. Plivaju graciozno, a okrutne su prirode. Povremeno ova foka izlazi na led i pokušava da zgrabi ponekog pingvina, ali fokina najbolja strategija je da se prikrije i da čeka. Krije se iza same ivice leda i čeka de se pingvini ohrabre i da krenu ka vodi. Prvi talas pingvina koji uskoče u vodu uspeva da pobegne i već na otvorenom moru bivaju bezbedni. Kada čuje buku foka napada kroz masu mehurića i gotovo uvek hvata po nekog pingvina. Kada se zasiti, ona odlazi, a preostali pingvini slobodno ulaze u vodu. Foke krabojedi žive oko kontinenta. Ima ih oko 30 miliona. U ovom svetu, između leda i vode, one se odmaraju, hrane rađaju mlade i nikada ne odlaze na kopno. Uprkos nazivu hrane se planktonom. Svakoga dana svaka foka pojede oko 20 kg planktona. Početkom septembra dok je Antarktik okružen zaleđenim morem koje se pruža stotinama kilometara ka severu najpristupačnija su ostrva. Za njih se kaže da su dragocena jer se voda oko njih nikada ne ledi i životinje uvek mogu sići do obale. Svake godine prvi se vraćaju morski slonovi. Stižu na plaže gde se podižu mladunci. Svaki od njih zna da će kada se vrati tamo morati da se suoči sa rivalima. Odrasli mužjak težak je preko tri tone. Polovina svetske polpulacije dolazi na Južnu Džordžiju. Na samo jednoj plaži ima ih oko 8000. Ova ogromna kolonija morskih slonova prostire se 3,2 km duž plaže. Ženke su se iskrcale na obalu mesec dana ranije da bi rodile mlade. Sve su spremne za parenje i sve pripadaju samo jednom mužjaku. Na plaži ima oko desetak gospodara i svaki od njih ima svoj harem od stotinu ženki. Ženke rađaju ubrzo po dolasku. Tri nedelje hrane mlade, a onda se vraćaju u more da bi se same hranile. Kada se okonča period sisanja, ženke su opet spremne za parenje. Mužjaci rivali prave riku koja se završava nasiljem u kome svi koji im se nađu na putu bivaju povređeni. Rikom jači objavljuje svoju dominaciju, što je slon veći njegova rika je jača. Kada se usprave visoki su i po 2,5 metra i jedino oružje su im zubi, ali i njima mogu naneti teške povrede. Sukob rivala traje i po 15 minuta i obično se prekida zbog iscrpljenosti. Najveći sisari antarktičkih voda su kitovi. Sporo se razmnožavaju, jednom u dve — tri godine, koristan usled gigantskih razmera, pa su to dva osnovna razloga uništavanja kitova. Za lov su najvažnije dve vrste: plavi kit Belaenoptera musculus i finval Belaenoptera phusalis. Plavi kit je najkrupnija životinja na zemlji. Dug je i do 33 m, a težak od 120 do 150 tona kao 25 slonova ili 150 volova. Prilikom jednog krstarenja antarktičkim vodama 1947. Sloj sala skinut sa nje bio je debljine 42 cm, a težak oko 30 tona. Samo srce je bilo teško 700 kg kao jedan krupniji konj , jezik 4 tone, a preostalo meso 66 tona. Mladunče plavog kita posisa svakog dana 200 — 300 litara mleka, a sisa 7 — 8 meseci. Pri tome ono svakog dana dobije na težini 60 — 100 kg. Kitovo mleko je najmasnije i sadrži 40% - 45% masnoće. Kitovi se rađaju u toplijim vodama. Kasnije roditelji i mladunčad odlaze u hladnije i hranom bogatije vode. Usled toga kitovi obavljaju redovne godišnje migracije i to pretežno u meridijanskom pravcu. Životni vek kitova procenjen je na oko 20 godina, mada ne postoji način da se to precizno utvrdi. Pored plavog kita i finvala u antarkičkim vodama živi još šest vrsta kitova. Najopasniji od njih je kašalot. On ima 57 velikih i oštrih zuba, hrani se kalmarom dugim i do 18 metara i za kojim silazi u potragu do 1000 metara dubine. Najbrojniji kitovi u Južnom okeanu su minki kitovi. Oni leti dolaze u ove sablasno mirne vode. Kao i ostali i oni dolaze ovde da bi se hranili. Veličanstveni grbavi kitovi takođe dolaze tokom leta. Nakon parenja u tropskim morima spremni su da preplivaju na hiljade kilometara u potrazi za hranom. Za samo četiri meseca oni nagomilaju dovoljno sala koje će im obezbediti dovoljno energije za ostatak godine. Guta ih na stotine hiljada samo jednim otvaranjem usta. Ukoliko je reč o bogatom lovištu kitovi se neprestano hrane. Svaki kit može da pojede 2 tone krila za samo 24 časa. Kitovi se zadržavaju u oblasti lomljenog, plutajućeg leda, gde je lako proći. Oni neće ići dalje, jer na jugu komadi leda postaju veći i više zgusnuti. Najveći uticaj na srednjevekovno ubeđenje o južnom kopnu izvršio je Ptolomej, a prvi put ga je u svoju kartu sveta ucrtao poznati kartograf Merkator 1587. Merkator je tada smatrao da se Antarktik nalazi između Južnog pola i oblasti do kojih tadašnji moreplovci nisu dospevali. Među prvim istraživačima spominje se Džems Kuk koji je 1771. Samo 45 dana kasnije otkriveno je južno kopno, ali se ni do danas ne zna da li je to bio poduhvat Rusa ili Amerikanaca. Amerikanci pak taj uspeh pripisuju svom sunarodniku Palmeru koji je loveći foke i kitove 15. Veće interesovanje za proučavanje Antarktika usledilo je početkom 19. Ciljevi ekspedicija bili su otkriće južnog pola, otkrivanje većih rudnih ležišta, upoznavanje sa vezom Vedelovog i Rosovog mora, kao i kartiranje kontinenta. Prvi Evropljanin koji je stupio na samo antarktičko kopno bio je Norvežanin Karstens Borhgrevijk 1895. Nakon razočaranja koje je doživeo saznavši da ga je u tome preduhitrio istraživač Piri, donosi odluku da svoju flotu preokrene u pravcu Južnog pola. Najpre se iskrcao u Kitovom zalivu u Rosovom moru 20. Posle 55 dana pešačenja, tačnije 14. Bezbedan povratak su obezbedili tako što su na svakom stepenu geografske širine postavljali pojedno skladište hrane i opreme kao i visoke ledene putokaze. Dve nedelje posle Amundzena na Južni pol se uputio i engleski pomorac Robert Skot sa svoja dva druga. Na osnovu dnevnika Roberta Skota koji je tom prilikom pronađen došlo se do saznanja da je Skot stigao na Pol 17. Razočarani krenuli su natrag. Sve vreme puta pratila ih je strahovita mećava. Ostavši bez hrane i opreme, potpuno smrznuti, nisu uspeli da stignu do polazne baze. Kolesnik iznosi mišljenje da je Antarktik jedinstveno kopno i da između Rosovog i Vedelovog mora ne postoji nikakav moreuz. Ubrzo posle toga, Vilijam Fuks dokazuje da Antarktik nije jedinstveno kopno, već da je razdvojen moreuzom ispunjenim ledom. Fuks je za četiri meseca decembar 1957 — mart 1958 prešao 2800 km pravcem pretpostavljenog moreuza od baze Šeklton na Vedelovom moru prema bazi Mak Murdo na Rosovom moru. Na svakih 30 — 50 m merio je debljinu leda metodom bušenja i praćenja seizmičkih pokreta izazvanih upotrebom eksploziva. Fuksova istraživanja dala su jedan od najdragocenijih doprinosa u nauci u toku Međunarodne geofizičke godine. Prva ekspedicija je organizovana 1928. Ta ekspedicija snimila je i kartirala oko 400. Druga Berdova ekspedicija izvedena je od 1933 — 1935. U njoj je učestvovalo nekoliko desetina naučnika iz 22 oblasti prirodnih nauka. Berd je sam proveo polarnu zimu u jednoj metereološkoj stanici na 80° j. Putem radio veze Berd je slao redovne meteorološke izveštaje. Po povratku u domovinu bio je počastvovan dočekom od strane tadašnjeg predsednika SAD. Treća Berdova ekspedicija trajala je od 1939 — 1941. U četvrtoj Berdovoj ekspediciji 1946 — 1947. Iako je imala više vojno strateški karakter, ona je dala i značajne naučne rezultate. Tada su u oblasti Južne Viktorijine zemlje otkrivene između planinskih venaca takve doline u kojima nema snega i leda. Na jedno takvo jezero spuštao se Berdov hidroavion i tom prilikom su vršena razna hidro-biološka ispitivanja. Otkrivene su i neke do tada nepoznate planine više od 6000 m i jedan zaliv blizu Grahamove zemlje površine 65. Mnogi do tada neispitani unutrašnji delovi kopna prokrstareni su traktorima. Berd je tada po drugi put avionom preleteo Južni pol. Bouvet otkriva na rubu Antarktika ostrvo koje je posle po njemu dobilo ime - ostrvo Bouvet 1772 — Francuz J. Dva puta prelazi preko polarnog kruga i otkriva ostrvo Južnu Džordžiju i Južna Sandvička ostrva 1819 — W. Smith otkriva grupu ostrva Južni Šetland 1819 — 1821 — Antarktičko kopno prvi put su ugledali Fadej Fadejevič Belingshauzen 1778-1852 i Mihail Petrovič Lazarev 1788-1851. Cilj ove ekspedicije je bio istraživanje južne pripolarne oblasti. Taj dan se uzima za dan otkrića Antarktide. Brodovi su obišli Antarktidu sa strane Tihog okeana. Otkrili su ostrva Petra I, Šiškova, Mordvinova, Zemlja Aleksandra I, tačnije su određene koordinate ranije otkrivenih ostrva. Belingshauzen je oplovio Antarkidu, presekao šest puta Južni polarni krug, dokazavši time relativnu bezbednost plovidbe u antarktičkim vodama. Njegovo ime nosi more u Tihom okeanu, lednik na Istočnoj Antarktidi, rt na Južnom Sahalinu i ostrvo u arhipelagu Tuamotu. Powel otkriva grupu ostrva Južni Orknej 1823 — J. Weddell otkriva more koje je po njemu dobilo ime Vedelovo more 1832 — J. Biscoe otkriva Grahamovu zemlju 1839 — 1843 — Džejms Klark Ros 1800-1862 , engleski moreplovac i polarni istraživač, predvodio je ekspediciju na Antarktiku sa ciljem da se tačno odrede koordinate Južnog magnetnog pola koje je prethodno teoretski odredio nemački matematičar Karl Fridrih Gaus. Sa dva broda se uputio u Tasmaniju odakle je 1840-1843 izveo tri plovidbe ka Antarktiku. Otkrio je deo kontinenta Antarktide — Viktorijinu zemlju, more i ledenu barijeru kasnije nazvani njegovim imenom , vulkane Erebus i Teror imena njegovih brodova. Odredio je položaj Južnog magnetnog pola, na 300 km od obale Viktorijine zemlje. Uspeo je da pređe Južni geografski polarnik i stiže do paralele 78° ali je bio prinuđen da se vrati. Borchgrevink Karsten 1864-1934 , norveški putnik i prirodnjak. Godine 1895 prvi se u istoriji istraživanja Antarktide iskrcao na kontinent u rejonu Rt-a Ader. Tom prilikom se uverio da se i u tako surovim uslovima leti javlja biljni svet mahovina. Prvi je prezimio na Antarktidi, na Rt-u Ader, gde je vršio sistematska metereološka istraživanja. Dokazao je plovnost Rosovim morem leti, i mogućnost da Rosovim morem prodre daleko u dubinu kontinenta. Svoje putovanje je opisao 1900. Drgalskog engleska Discovery pod vođstvom P. Scot-a švedska pod vođstvom O. Nordenskjolda škotska Scotia pod vođstvom W. Brunce francuska pod vođstvom J. Prvi je stigao na Južni pol, 14. Scot-a za mesec dana. Na Antarktidi je otkrio planine Mod 1928-1930 — Hubert Wiklius 1888-1958 , australijski polarni istraživač, pokušao je da preleti Antarktidu avionom, ali je zbog loših vremenskih uslova morao odustati, ograničivši se na nekoliko istraživačkih letova. Njegovo ime nosi lednik na Antarktiku. Ellswort leti preko Zapadne Antarktike od Vedelovog do Rosovog mora. Na zapadnoj obali postavljena je glavna istraživačka baza Little America, a na istočnoj sovjetska stanica Mirni. Ruska ekspedicija podiže u blizini pola stanicu Sovjetska. Njihov boravak je privremen i inspirisan naučno-istraživačkim radom i lovom. Njihov broj se stalno menja, što zavisi od godišnjeg doba. Naučne stanice broje i do 1200 ljudi, a kitolovske 400-1200 ljudi. U najvećem broju su prisutni Rusi, Amerikanci i Englezi zatim Norvežani, Francuzi, Australijanci i Novozelanđani. U poslednje vreme raste interesovanje turista širom sveta koji žele da posete ovaj po mnogo čemu poseban kontinent. Osim avanturističkog duha i hrabrosti za ovakvu pustolovinu potrebno je i dosta novca tako da je broj turista još uvek minimalan. To ne znači da se stanje u budućnosti neće promeniti, naprotiv prognozira se lepa budućnost razvoju turizma na Antarktiku. To će biti jedna od najprimamljivijih turističkih destinacija. Zahvaljujući ranije pomenutom geološkom sastavu i velikoj starosti stena, Antarktička oblast je bogata rudama. Velike naslage uglja otkrivene su u oblasti Transantarktičkih planina, ali usled teškoće ekploatacije rude, kao i nepristupačnosti i udaljenosti regiona, trenutno ne mogu biti od koristi. Otkrivanju rudnog blaga najviše su doprineli američki istraživači. Dosadašnja istraživanja pokazala su da Antarktik poseduje gotovo nemerljive rezerve olovnih, manganovih i molibdenovih ruda. Ležišta ovih ruda vezana su za stare geološke naslage. Ležišta kamenog uglja odavno su otkrivena, a njihove zalihe prevazilaze zalihe SAD-a. Samo u Viktorijinoj zemlji otkriven je sloj kamenog uglja dug 3000 km. Ležišta srebra, zlata, molibdenovih, manganovih i bakarnih ruda naročito su bogata na Grahamovoj zemlji mada ih ima i u Istočnom Antarktiku. Glavna ležišta gvozdene rude otkrivena su u Zemlji Meri Berd. Uranove rude ima na francuskom posedu — Zemlji Adeli. Iz navedenog se može zaključiti da je Antarktik bogatiji od ostalih kontinenata ovom rudom budućnosti, izvorom atomske energije. Jedina privredna grana na području Antarktika je kitolov. U toku poslednjih 50 godina najznačajnija kitolovna područja naglo su se premestila sa severa na jug. Od tada se kitovi i u ovom delu svetskog mora sve intezivnije uništavaju. Samo u sezoni 1944-1945 uništeno je 98. Danas su glavna kitolovna područja južni, Belingshauzenovo i Rosovo more. Meso, po ukusu slično goveđem, konzervira se. Međutim meso nekih kitova zaudara pa se koristi za izradu belančevinskog brašna i materija za podmazivanje mašina. Kako je lov na kitove uzeo maha, da ne bi došlo do uništavanja ovih životinja, stvorena je međunarodna konvencija o ograničenju lova. Njome se zabranjuje lov na ženke-majke, kao i na mlađe kitove manje od 21 metra. Lov je dopušten samo u periodu od decembra do marta. Za to vreme se ne sme uloviti više od 16. Smatra se da se u antarktičkim vodama kitolovom bavi 10. U tome se ističu Rusija, Norveška i Velika Britanija. Sva ostrva su nenaseljena izuzev kitolovske baze Gritviken na J. Džordžiji, koja ima od 400-1200 stanovnika zavisno od godišnjeg doba. Većina istraživačkih stanica je postavljena na obodu kontinenta, na stenama a ne na pokretnom ledu. Na stotine naučnika smešteno je u izolovanim kapsulama koje se nalaze i do 3000 metara iznad zaleđene vode. Kapsule su visoke i po 16 m i one same po sebi nisu dovoljne za zaštitu od hladnoće. Zato se u svakoj takvoj kapsuli podižu zasebni objekti raznih namena. Jedne su predviđene za smeštaj ljudi, a druge za skladištenje hrane, goriva, raznih instrumenata i aparata. Snabdevanje hranom i drugim potrepštinama često je moguće sprovesti samo iz vazduha. Specijalni avioni pri tome ne gase svoje motore, jer je temperatura toliko niska da se gorivo u motoru može zalediti. Zalihe hrane se dopremaju u velikim količinama, koje mogu da zadovolje potrebe za godinu dana. To su osnovne preventivne mere u slučaju katastrofa od kojih je u ovom slučaju najveća i najčešća požar. Radio aparati omogućuju uspostavljanje veza između kampova koji su međusobno udaljeni i po nekoliko stotina kilometara. Stanice su opremljene specijalnim aparatima, kamerama, kapsulama i za rad u vodi, kavezima i motornim vozilima. S vremena na vreme, zavisno od potrebe, na Antarktik iz Minesote se dopremaju posebno dresirani psi tragači. Oni ovde ne borave dugo zbog nepodnošljivih klimatskih uslova. Psi tragači su od velike pomoći istraživačima Antarktika jer jedino oni mogu da osete prisustvo opasnih, velikih pukotina ispod leda i na vreme zaustave istraživačku ekipu sprečavajući tako potencijalne nesreće. U nedostatku ovih pasa koji vuku sanke koriste se specijalna motorna vozila, ali njihov najveći problem je velika potrošnja goriva. Istraživanja po kopnu obavljaju se pomoću odašiljača i aparata za registrovanje. Te aktivnosti su često ometane mećavama, tako da su naučnici primorani da dosta vremena provode pod vodom. Rad u vodi im olakšava ronilačka oprema napravljena specijalno za ove surovo hladne vode, kapsule sa kamerama, i kavezi koji ih štite od antarktičkih grabljivaca i kitova ubica i foka leoparda koje su duge i do 4 metra.

Colt Python opis revolvera (gun review, eng subs)
Vidi, sviđam joj se. Bili su tu Franjo Butorac i Stevo Mulac. O 64 Sponzor poglavlja:www. Proletio sam kroz crveno svjetlo, proklizio sam taman između dva auta koja su se kretala prometnom trakom. Put iz Gospića prema Jadovnom vodi najpre asfaltnom cestom prema Brušanima i Karlobagu. Kaže se da Allah skriva takve ljude i one koji Ga vole, stoga većina ljudi smatra Božijim prijateljima one koji to nisu.

[Zene za upoznavanje sarajevo|Brak za papire austrija oglasi|Cantus 202 web by HDS.hr]

Oznake: sastanak, Naslepo, s, Princem

---

Click here: Dara Bubamara

---

Pesme Ja neću da ga vidim, Juče sam Ja te volim ko i pre , Nemoj da brineš mali, Sve devojke koje su varale momke za koju je aranžman uradio i Bilo je proleće nedeljama su uživale veliku radijsku popularnost. Godinama kasnije, pevačica je istakla da su joj u tim godinama plesački uzori bili i , a pevački , i.

Ja sam joj laskala i zahvaljujući meni je dobila prostor u medijima. Personal life She has a son named Konstantin born 2 January 2009 with former husband Milan Kesić. Dara je sa ovom pesmom osvojila nagradu publike. Bubamara je nastavila snimanje popularnih pesama, od kojih su neke Sangrija, Galama, Noć za nas i druge.

- She started her professional career in 1993 as a part of Dara Bubamara band, from which she got her stage name. Zanimljivo je i to da je period od 2002.

Early life She grew up in , a neighborhood of ,. Her mother Milica 1938 — 22 August 2011 was a food server in a hospital, and her father Petar was a cab driver. They had moved to Novi Sad from , , before Radojka was born. Radojka joined the school choir and improved her singing. At age 11, she began to compete in the various music events. Shortly after that, she was a guest at the concert of. She started her professional career in 1993 as a part of Dara Bubamara band, from which she got her stage name. They have released only one studio album titled Košava sa Dunava. In the following year she left the group and started her own solo career as 90s teen idol with - album Dosada. After she had published her most successful album yet in 2007 - Dodirni me alongside hit song Zidovi Dara was fired from the biggest Serbian record label - and was in the situation to potentially ruin her career. However, that was not the case. In 2010 she released her 9th album for small Belgrade situated label KCN, but popular songs like Ciao Amore made her achieve success. In April 2018 she held her biggest and most complex concert in , which led to breakup of her friendship with , who signed her concert for one week before Daras and reconciliation with , who supported Dara and was a guest on her concert. Personal life She has a son named Konstantin born 2 January 2009 with former husband Milan Kesić. The divorce came in 2016 after media scandal in which her private nude photos leaked to the public.

Dara Bubamara - Ja necu da ga vidim - FS - (TV Prva 10.12.2014.)
Iako je intenzivno promovisala pesme Bez milosti, Sebična i Ovo neće izaći na dobro, i manje favorizovane numere, poput Ovo je mojih pet minuta, Pusti me da zaboravim i Ne gledaj me tako obrada pesme , postale su široko poznate. Ubrzo posle toga bila je gost na koncertu kojoj se dopao Darin glas. Ostavši nekoliko meseci na toj poziciji, Zidovi je uz pesmu Aspirin bio hit 2007. Krajem maja 2017, objavljuje album sa kojeg se izdvojila istoimena pesma i pesma Ekstravagantno, i na kome se našlo i 7 već objavljenih singlova 2014-2016. They have released only one studio album titled Košava sa Dunava. Za razliku od prva dva albuma, objavljena za , treći album grupa je izdala za. At age 11, she began to compete in the various music events. Dara Bubamara, osamnaestogodišnja pevačica koja je napustila bend, u spotu je imala mladalački izgled, upotpunjen školskim repićima; žvakala je žvakaću gumu i sa svojim drugaricama posmatrala sto mladića koji su igrali oko nje. Ona nije moj nivo, ona je seljačka fela, nije popularna i poručujem joj da nastavi da peva na svadbama i vašarima, jer nije moj nivo da bih se prepucavala s njom. Singl Mami, mami, koji jeste promovisala u Grandu, postao je takođe veliki hit, ali se Adžićeva nakon toga posvađala sa direktorom produkcije, te raskinula ugovor. Stalna je članica žirija muzičkog takmičenja.

[Škorpion horoskop datum|Dodirni me bar jos jednom|Kuharica]

Kategorija - karanje u usta

---

Click here: Seks u usta

---

Mouth Cum Compilation — Part 3 Predobar klip svršavanja devojkama u usta. I kao poslastica za kraj, i stenje. Ovaj video su treći i njihov sadržaj se ne zoofilia.

Čak je i progutala kad joj je svršio u usta. Ona mu naskakivala na kitu jedno pola sata. Ona ga pipa i mazi po telu, a zatim napada prva poljupcem. Neki su svršili na čelu, neki po očima, nekim devojkama sperma je upala čak i u nos.

Uživanje konja u usta kuja - Jesu i jesu možda prevelike, ali joj dobro stoje. Priya Rai, jedna od najpoznatijih porno glumica ovog puta obrađuje momka u kancelariji.

Dobro puši i dobro se jebe Dava Foxx je profi porno glumica i zna kako se snima dobar pornić. Odradila je momka za desetku. Najpre mu drka i puši kurac i to baš dobro ga odrađuje. Ima duboko grlo i koristi ga u punom potencijalu. Dok je lik kara na kauču, silikoni joj štrče u plafon. Lik ima glupu tetovažu na levoj ruci. Istetovirao je pola ruke u crno i to mu je tetovaža, al ajde. Malo joj liže picu, pa poza 69, a ona mu ga još bolje puši nego prvi put. Baš se vidi da uživa dok dudla patku. I kao poslastica za kraj, i stenje. On je nakon toga malo jebe od pozadi i svršava u usta. Ko voli , ovo će biti prava poslastica za njega. Lik dovede Azijatkinju negde u sred šume, kao neka romantika, ovo, ono, ali bi samo da je kara. Ona se nećka u početku, ali se kasnije opusti, krene da igra pred njim, da vrcka svojom seksi guzom i da mu daje znake da želi seks. Iako su imali celu jebenu šumu za seks, iz nekog razloga oni ulaze u džip da se karaju. Da li im smeta trava ili ih je strah da će neko da ih vidim, jebem li ga, ali je bio odličan. Najpre mu ona halapljivo puši kurac, kao da nije videla kurac godinama, pa mu se nabada na kurac od napred i od pozadi. Zatim joj on liže pičku i kara još malo i na kraju svršava u njena droljava usta. Ova kurava kad je htela da se bavi porno filmovima, verovatno je otišla kod plastičnog hirurga i rekla, dajte mi najveći broj grudi koje mogu da ugradim za početak. Jesu i jesu možda prevelike, ali joj dobro stoje. Jordan Pryce ima tu neku jebozovnu facu i šta god da uradi, izgledaće jebozovno. Način na koji ona puši kurac možda nije najbolji, ali gledajući je kako to radi, na granici ste da svršite, bilo na tepih ili u njena usta. Odlično je popušila momku, imala je problema dok se izborila sa njegovim velikim kurcem, ali je nekako uspela, a on je za to nagradio lepim jebanjem. Opušten pornić, kao stvoren za nedeljno popodne. Priya Rai, jedna od najpoznatijih porno glumica ovog puta obrađuje momka u kancelariji. Poznata je po tome što voli da prva napadne i povede igru, da skine muškarca i dobro mu popuši za početak. Tako je i ovog puta. Osim pušenja, momak je dobio i jebanje među sise. Priya Rai je jednom dobra riba bez premca. Ima dobre silikone, odlične za mešenje. Lik je razvalio od kurca. Ona mu naskakivala na kitu jedno pola sata. Promenili su više seks poza po kancelariji da bi joj na kraju obilno svršio u usta. On se nećka jer ne bi da se petlja sa ribom svog oca, ali ona navaljuje i navaljuje. Vidi se da se baš loži na njega i da hoće da se pojebe s njim. Ona ga pipa i mazi po telu, a zatim napada prva poljupcem. Tu je on već popustio i prepustio se čarima zabranjenog voća. Njegov ćale baš ima ukusa jer je riba odlična, ali ODLIČNA. Dobro puši, dobro se jebe, ima odličnu tehniku drkanja. Nakon kratke predigre on joj gura svoju veliku kurčinu u njenu napaljenu i vlažnu pičkicu i tu ona totalno odlepi. Razvalio je od kurca tako da će dugo da pamti kako sin njenog momka jebe. Na kraju joj svršava u usta i po licu. Ako ne znate šta je bukake, evo prilike da saznate. To je kad tuce likova , telu, u usta, ma svuda. Naravno, pre toga je dobro iskecaju, da ne bude da su džabe dolazili. Ime Irena će od sad za mene biti simbol za bukake. Odgledao sam par klipova sa ovom ribom i mogu vam reći da kad je u pitanju bukake, ona je u top 10 riba. Nema šta Irena neće da uradi. Sisa jedan, pa drugi, pa treći kurac i to sve u roku od 30 sekundi. Šta tek može da uradi za 20 minuta, koliko inače traje ovaj klip. Ovu ribu trsi ne znam ni sam koliko muškaraca, pa čak i jedan retardirani lik. Irena daje pičku svima i guta spermu svima. Ovakvu ribu bih ja pozvao na kučnu žurku i počastio sebe i drugare. Deep Throating Teens Bald Pussy Fucked Ova simpatična devojka ima duboko grlo. Znači da kad ga puši, guta ceo kurac. Jebeno dobra i jebozovna kurva kad može to da uradi. Kako ga je progutala ovom liku na klipu, prosto sam poželeo da sam na njegovom mestu. Čak je i progutala kad joj je svršio u usta. Drolja je odlična, svaka joj čast za ovaj zanat. Mouth Cum Compilation — Part 3 Predobar klip svršavanja devojkama u usta. Ove lujke nisu normalne koliku količinu sperme su spremne da prime u usta, po faci, sisama, pički, dupetu. Ne smeta im da im svršite bilo gde. Rado će progutati vašu spermu. Eh da su takve devojke i u pravom životu, a ne da se patimo i svršavamo na tepih. Mouth Cum Compilation — Part 2 Još jedna neverovatno dobra, sexy i jebozovna kompilacija svršavanja devojkama u usta. Potkrepite vašu maštu kako svršiti devojci u usta i zaliti je spermom. Neki novi zanimljivi načini svršavanja devojkama u usta, na lice, na sise, na pičku, po sexy guzi. Polijte spermom devojku kao nikada do sada. Neke će vas prosto obožavati zbog toga jer su lude za spermom po sebi, na licu. Neke devojke vole da gutaju spermu. Vole kad su im usta puna sperme. Iako vam kažu da to ne vole, oduševiće se kad im svršite po licu, telu, u usta. Neke će se zgroziti, to je žalosna istina, jer ne vole baš sve devojke spermu u ustima, ali većina njih voli makar po sisama. Jeste li probali nekad da svršite devojci na sise i svojim rukama joj razmažete spermu po njenim grudima. Extra jebozovno, ja sam uradio više puta, devojke prosto polude kad im to uradim. Nisu ni svesne bile šta su do tada propustale. Mouth Cum Compilation — Part 1 Vau, stiže jedna odlična kompilacija svršavanja devojkama u usta. Neki su svršili na čelu, neki po očima, nekim devojkama sperma je upala čak i u nos. Jedan muškarac, dvojica, trojica, negde čak i petorica su istovremeno svšavali po jednoj devojci. Sperma je kapala svuda po licu devojke. Sve su bile umazane spermom. Jedna je pušila dok joj je nabujala sperma ulazila u usta. Sve usvemu, odlična kompilacija svršavanja u usta koju zaista vredi pogledati.

SEX CAGE MASTER
Na kraju joj svršava u usta i po licu. Ako je lokacija shvatiti da je osoba to ljubav i pali sex ili seks sa životinjama, tako da možemo ažurirati sajtu svakodnevno ubacivanja videa bestijalnosti besplatno za vas koji uživaju u video žena seksa sa životinjama, muškarcima koji imaju seks sa životinjama divertam i imaju zadovoljstvo vidjeti ovu vrstu seksa. Mouth Cum Compilation — Part 3 Predobar klip svršavanja devojkama u usta. Sisa jedan, pa drugi, pa treći kurac i to sve u roku od 30 sekundi. Jordan Pryce ima tu neku jebozovnu facu i šta god da uradi, izgledaće jebozovno. Odlično je popušila momku, imala je problema dok se izborila sa njegovim velikim kurcem, ali je nekako uspela, a on je za to nagradio lepim jebanjem. Ovaj video su treći i njihov sadržaj se ne zoofilia. Najpre mu drka i puši kurac i to baš dobro ga odrađuje. Razvalio je od kurca tako da će dugo da pamti kako sin njenog momka jebe. Odgledao sam par klipova sa ovom ribom i mogu vam reći da kad je u pitanju bukake, ona je u top 10 riba.

[Ženidba bega ljubovića|Erotske price prvi sex|Tinder ili badoo iskustva]

Oznake: Kategorija:, &, karanje, u, usta