Lika na dlanu ...

Nekada davno stari Juka imao veliku obitelj i svi su živjeli zajedno. On, žena, dva sina, dvije snaje i unuci.
Bila je rana zima. I tek što se ispekla šljivovica. A, Juka imao veliki tavan i na tavanu je držao rakiju u bačvama. Samo bi došao sa jednom flašicom da je natoči za piće u kući. To bi obično radio ujutro.
I natoči stari Juka flašicu i donese u kuhinju. Ponudi rakijom snaje, ali ni jedna ne htjede da uzme. Kažu - ne piju. On ostavi flašicu u kredencu. Dođe ujutro da uzme jednu čašicu, kad flašica - prazna.
Njemu to čudno, ali ništa ne reče. Ode na tavan i ponovo je napuni. I opet je ostavi u kredenac.
Sutra ujutro opet pođe da uzme čašicu, kad flašica opet prazna. Ni sad on ništa ne reče, već je napuni i vrati punu u kredenac.
Treće jutro on vidje opet istu sliku - praznu flašicu. Na to on tobož ljutito dograbi veliku metlu i počne da juri starog mačka po dvorištu. Snaje ga gledaše u čudu i pitaju zašto to radi? Što je to stari mačak toliko zgriješio?!
A, stari Juka će:
- E, gledam ja već tri jutra praznu flašu od rakije. Vas dvije ni jedna ne pije. Onda mora je ovaj stari mačak popio, vrag mu sreću odnio!