The Silent Force..

Nakon jučerašnjeg razgovora shvatila sam svoje pogreške.. Skontala sam da bi ja isto tak reagirala i srdila bi se al sigurno ne tak dugo i sigurno ne bi predložila tak nešt.. Jbg.. Nisam razmišljala da bi se mogao zbog toga naljutiti.. Jako mi je žao zbog toga i nadam se da ćeš se prestati ljutiti.. Oprosti mi..
Danas sam nastojala sakriti svoje raspoloženje, pokušala sam biti indiferentna al nije mi uspjelo.. Moja pojava bila je jako zapažena.. Ušla sam u razred sa spuštenom glavom zbog natečenih očiju od nesanice i..., slušajući najtužniju pjesmu, neprestano misleći na njega, Neki su to primijetili... Bilo mi je teško.. Još i sad mi je teško.. I bit će mi teško.. Al kak je tek njemu... kak se on osjeća..? Ne volim kad si takav.. jer je meni poslije ipak puno teže nego tebi.. Nastojim pred drugima čim manje pokazivati da me to tvoje boli ali ne ide to tek tako..
Znam da sam kriva, a ne mogu naći pravi način da "dođem" do tebe.. Da ti objasnim..
Al to kaj se ti srdiš boli više nego bilo šta drugo.. To šta kažeš u ljutnji, boli više nego pljuska..
Jedna gadna stvar kod mene.. ne pokazujem emocije, a zapravo to tražim od tebe, a nekad ne vraćam istom mjerom..
U biti.. ti jako dobro znaš koliko te volim i da ne mogu bez tebe.. I nekad ti se stvarno "otvorim" i pokažem da mi je previše stalo do tebe al to su fkt... da ne kažem.. intimni trenuci.. I možda su rijetki ali su iskreni.. Nekak se osjećam sigurnije dok ti napraviš prvi korak.. dok pokažeš da se hoćeš brinut za mene, dok me zagrliš,.. ne znam.. ne mogu opisati to (ili mogu al ipak bi radije to uživo).. Kad napraviš nekaj zbog čega meni bude drago, onda znam da ti to stvarno želiš..
Žao mi je što nisam ono napravila.. al nisam mislila da bude te to tak jako rasrdilo.. da ti je to tolko bitno..

Žao mi je.. Nemoj se ljutiti..