The Silent Force..

Danas sam shvatila kakvo sam prijateljstvo propuštala u zadnjih, recimo, godinu-dvije... Puno se toga dogodilo i stvarno mi je dosta toga. Da razjasnimo - srijedom ujutro odlazim s frendom na kavu, a o ostalim danima (ujutro) budem si još jako dobro razmislila jer stvarno ne mislim odlazit na kavu s nekim s kim nemam o čemu razgovarati i tko po drugoj strani onda pljuje.. Razjasnila bi ja to, ali mi se ne da s tim živcirati, jednostavno ću se maknut.. Aha, da se vratim na 1. rečenicu.. - pa da.. Ivana, na kavi mi je bilo fantastično i stvarno bi mi bilo drago da to više puta ponovimo jer se osjećam ugodno dok s tobom pričam, a i mišljenja su nam tu negdje. Uostalom, mislim da si moj dojam skontala iz poruka koje sam ti poslala. Žao mi je kaj sam zaribala i udaljila se, al mi je drago da se to popravilo. Drago mi je kaj si onak bila iskrena i rekla kaj stvarno misliš o meni.. Cijenim to.. Uostalom, ono kaj hoću reći šta se toga (prijateljstva) tiče - nije mi bitna kvantiteta, nego kvaliteta onih prijatelja koje imam.. Đabe ja imala milijun prijatelja ako ni jedan nema onu kvalitetu koju ja tražim, tak da... za neke ljude više stvarno nema mjesta u mojem životu... i nije mi žao...ni malo.. Al mi je drago da imam prijatelje koje mogu bilo kad zvati, i obratiti im se, ići s njima na kavu (a da ne trošim vrijeme) i kvalitetno popričati.

I da...još jedna stvar (malo preuređeno, al nema veze)
Najgori način da ti netko nedostaje je da sjediš pored njega i ne znaš kad ćete se opet vidjeti.. hehe, to je moja definicija.
To mi se danas dogodilo.. možda sam bila malo čudna i gunđala ali volim svaki trenutak s tobom iskoristiti na najbolji način... teško mi je gledati te kak odlaziš... znaš da mi nikad nije dosta kad sam s tobom...
A u nedjelju.. ... osjetila sam s kojim žarom sam pričala o tebi.. to se ne može opisati... Volim te...