|
ponovo u svom stanu, potpuno mom stanu, u mom Geteburgu
da, ovo je moj grad, koliko cudno to bilo, jer svi drugi su samo stanice,
ovdje ima nesto, sto je skroz moje, i zato ga i volim i mrzim,
definise me i ogranicava,
mislim da je obostrano,
ni on ne zna sta bi sa mnom, da li da me zadrzi ili da me izbaci
da li mu se svidjam ili sam mu previse egzoticna i strana
cist je, i suvise cist za mene, savrsen je, previse savrsen
u njemu su problemi mali, suvise mali
zivjeti jedan normalan zivot u njemu je lako, prelako
a meni je sve lako tako tesko
ja nemam ni vozacku, nemam ni biciklo
imam samo kljuceve od ovog stana, i pogled sa balkona
na jednu sivu zgradu koja nakon Berlina i ne djeluje vise tako siva
mozda da sam rodjena u ovom gradu, u ovoj zemlji
mozda ovaj odnos ne bi bio toliko komplikovan
mozda bih ga voljela kao sto se voli rodbina
ili kucni ljubimac
mozda ne bih morala toliko razmisljati
samo bih isla od tramvaja do posla, do kuce
ili cak vozila auto,
i ne bih ni znala koliko je ovde sve lako, prelako
i koliko toga ima van ovog mog usvojenog grada
sto nije cisto i savrseno
mozda bih se tada mogla opustiti i ostati
|
