la vida termina

nema dovoljno kruha
na svjetu
da ispuni ovu rupu
da upije ove suze
ovo mozda nije tuga nego frustracija, mrznja
danas sam se osjecala kako mislim da me oni gledaju
izobliceno,
sve sam znala,
trebala bih se istusirati, ali ne mogu
jos sam u soku od brutaliteta oko mene
brutaliteta sto se krije iza plavih ociju i nervoznih pogleda
prihvaceno sve
normalno sve
gazi gazi
ja necu da gazim...

Daleko sam, od tebe sada
pravimo se da zivimo, a ovde se samo imitira zivot, sunce sija skoro do ponoci, ali nikad nije vruce
ljepo je sto mogu da napisem tu rjec "depresija"
da mogu da ne funkcionisem, bar malo... i nemam vise odgovora, samo nepovezane snove
daleko sam od tebe, ti mi se smijes izdaleka, zalis me
ne mogu biti ti sada, ti si suvise nesretna
ne pripadamo u ovom svjetu bez pravila, dobrota glupost, ideali naivnost
nisam vise naivna
cekam kraj ovog perioda a onda nova strava pocinje,
ovo se ne moze pisanjem rjesiti
ne prolazi strah...