la vida termina

Mokro lisce se razljepilo po trotoaru. Tek na ovim niskim suncevim zrakama se vidi da je to lisce a ne blato. Neko je na sivom krovu autobusne stanice napisao: ”Zasto ne narandzasto?” I to narandzastim slovima. Nasmjesilo me. Ali ubrzo sam se uozbiljila. Previse gledam oko sebe, gubim fokus. A nocu ne spavam. Malo jer previse volim igrati se umornim mislima u kasne sate a malo jer sam primorana da slusam stenjanje komsinice dok se jebe sa momkom. Ona to bas pronografski, ma to je vise igra za njega nego za nju. Kad ona najglasnije zastenje znam da je vec davno svrsila skriveno od njega, da orgazam bude samo njen bez da je njegov ego ometa. A poslije odigra jedan za njega, da bude pun sebe sto je jebac. To u biti znaci: aj zavrsi vise, ne da mi se. Jesam zla, ali u stvari sam ljubomorna jer mi fali moj ljubavnik. Ipak, iako i ja uzivam u imitaciji pornografije (life imitating art?) nista nije kao oni trenutci kad mu uhvatim pogled sto se divi ovom cudu sto sam ja. Takvi trenutci su vise nego orgazam. Jedino tada ne zna kako da suzdrzi svoju ljubav. Pitam se da li bismo uopste opstali i zavolili se da nam jebanje od pocetka nije bilo tako iskreno. Mogla bih odoliti i najsladjim rjecima, ali nikad nisam mogla istini.