ponedjeljak, 10.01.2005.
Death...
Noćas sam sanjala nešto zbilja strašno…
Bila sam u školi, mislim na onim stepenicama za profesore, ali bila je neka mračna atmosfera… i onda… i onda se nešto dogodilo, još mi je mutno, uglavnom, moja frendica AnaK s kojom sam išla u osnovu, najbolja cura iz susjednog razreda je nekako pala sa balkona, a u očima joj se vidio totalan strah… i panika. Onda se razljepila na podu, a ja sam se okrenula jer nisam mogla gledati to sranje… Uglavnom, bila sam predaleko da joj pomognem. Onda smo svi žalovali u dvorani i na okolnom stepenicama, a ja sam se sva tresla… Tresla sam se i nakon što sam se probudila, ali opet… Na neko sam vrijeme mislila da je to stvarnost, u onom dijelu polusna, dok se nisam još ni probudila. Uglavnom, tako strašno, mislim, horor u glavi, nešto nezamislivo. Ma nikad nisam ni sanjala… E, tu je ironija. I tu prestaje moje histeriziranje. Točka. . |