utorak, 06.02.2007.
Iz Zagreba
Evo mene u Zagrebu Gradu. Pozdrav!
Naime, već sam rekla u nedjeljnom postu da mi je let (TREBAO BITI) u 11:50- i što bi? Ne bi leta. Da. Svakih po ure do 14 h se javljao umiljati glasić neke tetke: "Avion Croatia Airlaines, let 669 još nije sletio u zračnu luku Dubrovnik zbog bure. Sljedeće informacije za pola sata". I u 14 h oni nas fino u bus i za Split. Došli (s rupom u želudcu jer nismo dobili hranu, no stali su na u Baćinskim jezerima na piš pauzu i tamo je bilo ništa JESTIVO- naime, u raskošnom izlogu restorana je bila jedna smežurana pita ili štrukla ili štogod to bješe- valjda sa sirom ako izuzmemo malo nečega zelenog sa strana- ko zna možda je to bila blitva). E pa, mi u Splitu i dali nam neki jadni sendvičak, al dobro. Sreća pa smo VEĆ za uru bili u avionu i onda čekali prtljagu u Zagrebu još ne znam koliko- prestala sam više biti uračunljiva. Svakako, u Barbarinom stanu sam bila u 21:15.
Let je bio u 11:50.
Sad ovo malo pisuckam dok ne odem na jednu kavu u 14 h, drugu u 16, a večeras s Medom u kino :)... Hurej!
Lijepo je u Zagrebu- ima ljudi, ljudi koji mi NISU poznati pa ni izviđenja. Svašta se nešto događa (Bitange i princeze, Majstor i Margarita- u kazalištu, nešto u Aquariusu u četvrtak, ali bojim se da ću ići na ta događanja. Svima su ispiti pa ne mogu preveć gnjaviti. Al glavno je da meni guzica vidi puta.
Hvata me povremeno trešnja- od prevelike količine kofeina. Kad ljudi neće niđe nego u kafiće, a ja ne volim sokove pa nekad naručim vodu, ali se osjećam ko zadnji kreten i što mi preostaje- ness od ovog, ness od onog- a meni ne treba puno kofeina. Štoviše, ne treba mi uopće kofein. Oni koji me poznaju, znaju da inače imam problema s hiperaktivnošću, glasnim smijanjem i sl. Pa sad me zamislite s povećom dozom kofeina u djelovanju. Jeste? Niste. Ne možete 
Razlog mog "glasnog ponašanja" možda leži i u neispavanosti. Ja spavam dnevno 4-5 sati. Ozbiljno. Ne znam zašto. Ispočetka sam se nervirala oko toga i tamo uzele neke knjige o psihi i sranja pa sam pokušala provesti samoterapiju i na kraju sam skontala da će mi biti još gore ako se budem nervirala oko nesanice- onda ću od nerviranja dobiti čir i umrijeti, a još nitko nije umro od nespavanja. Ili je?
Bio je za vrijeme rata jedan mađarski vojnik Kern (tako nešto) koji zbog metka u glavu kojeg je preživio više nikad nije mogao spavati- ali nije umro. Odmarao je otvorenih očiju. Ozbiljno. Čitala u knjizi "Kako se riješiti suvišnih briga". Ovo pišući sama sebi param luda, ali oni koji me poznaju, znaju da nisam. Je li tako? Nije
Idem, idem.
Na japanskom jeziku se kaže jao- bao.
Ćao.
