kruh naš svagdanji ...
utorak, 16.05.2006.
etooo naaas...
Kako i sami znadete, dokotrljali smo se nako nevoljni do nekakvoga grada i ugledali more. E, ali problem je bijo što mi nismo znali koji je to grad.Ujitru kad smo se probudili dogovorili smo se da zaključamo tobus, spremimo se i iđemo nać nekoga te ga prijupitat koji je ovo grad, za zemlju smo više manje siguri da je Izrael. Zaključali smo tobus, stavili karton na ona dva prozora što su nan oni majmuni razbili i privezali sandrkana za kvaku. On je odma privatijo ulogu čuvara, i počejo je režat i na Kvadar kad je tila uzest majicu iz tobusa, da ne iđe po gradu brez majice. Jedva smo ga nagovorili da je pusti. Undak smo se pribrojali, i pošli dolikarec prema plaži. Ljudi moji je oviman ovde lipo,nu;
kad smo došli do plaže, oni kupači i sunčači su nas čudno gledali. Da nas nebi čudno gledali i mi smo se uklopili u raju. Svukli smo se i ko mala dica se zalećali u more, i prskali se. Undak su došli neki čovici i rekli nan da nepravimo pimzdarije.Mi smo rekli da nećemo. Undak ji je Feby pitala di smo, a kad su oni rekli Tel Aviv, opet smo od radosti se zaletili u more i jopet se prskali.Undak su nas potrali sa plaže! jebo plažu, pogotovo sad kad znademo da smo pogodili grad. E sad samo moramo nać kuću naših Boruta i Vesne.To nebi tribalo bit teško, jerbo imademo sliku balkona. Nemere bit da ima takvi balkona miljun ovde.Ono je jedinstveni balkon sa jedinstvenon odrinon. Toza kaže da ćemo ga nać brez po muke, i kad on to kaže mi mu virujemo. Da bi našli balkon moramo odat po gradu. I undak smo se uputili kroz grad inašli jedan kafić i zasili u nj;
Sili smo u kafić i undak je Slatkogrko pitala konobara:"Did ju no Borut end Vesna?a?" Konobar je zavrtijo glavon da ji nezna a Pajo je rekajo:"Sunpomujeben kako ji nezna, morebit da ni on nije odavde, vidiš kako je plavkaste kose.ko zna odaklen je doša" konobar ga je samo tupo gleda i istovarijo nan kave na stol.Posrkali smo kave i krenili dalje.
u neka doba smo prigladnili i odlično nan je došlo kad smo najišli na ove babe:
One su kako i sami vidite nešto pekle, i to nešto, ma rekla je Feby kako se zove, a ja zabovarijo, međutin odlično je za jist. I još je lipše to što smo svi dobili po jednu tu njijovu privrtu, a platili samo pet komada. U tome času san se sitijo Sandrkana, i dok niko nije pazijo jamijo san još jednu privrtu i utra je pokojnomu Tozi u gaće.Za Sandrkana.
Dotad je bilo sve u redu. Problemi i pimzdarije su počeli kad smo ušli u ovu ulicu:
U jednome trenu dok smo pajo, Blues Toza i ja gledali neke đinđe, došle su do nas Feby i Arianna, i Selma isto. I rekle nan nešto što nas je sledilo! Uglas su trabunjale da su se Mama, Slatkogrko, Kvadar i Maja odvojile od njih i pošle balanzat po ovin barakan. Nakon nekoliko minuta više ji nisu vidile a poslje ji nisu mogli nać. Tražili smo ji nekoliko minuta, i undak odustali, jer par ljudi koje smo pitali rekli su da ji nisu vidili. Sad ćemo se ako Bog da vratit do tobusa po Sandrkana, pa da jih on traži. Njušenjen. A morebit i da se same vrate.
Eto, zato nemeren više pisat jerbo ji moramo tražit. A kad njih nađemo, jopet ćemo tražit balkon!
Živci bili!!
