kruh naš svagdanji ...
subota, 10.06.2006.
mi smo sve rekli! avidi kako kažu Borut i Vesna! Isto jedno spemcjalno izvješće o dolasku espedicije na balkom
Kako mi sami nebi stalno pisali o sebi, evo van iz prve ruke i druge noge ono što su Vesna i Borut doživili snami
Umorno iscrpljeni od pretrazivanja kibuca u nadi nalazenja doticne osobe koja odgovara na nadimak Feby vratismo se domu svome u kome su se u medjuvremenu udomili globtroteri u potrazi za zimbabvejem, zvani tobosovci.
E judi moji kako su se samo lipo prilagodili, rasprostrli po stanu, se svak zauzea svoj kutak, a U kvadu sobu svoju. Cak su I macana Macija iz njegovega legal izbacili pa se jadan snalazi. Podilili judi zadatke, svako zase brine, Arianna obilno zaliva cvice kako san ju zamolila, Mama 44 vodi glavnu ric, pod budnim okom nase mace Nadre, Braco seta svoje tangice na lokalnoj, pjescanoj plazi, Selma kreira novi grudnjak I gace po uzoru na gospoju Evu, ali kaze da je smokvin list grebe po njeznim joj grudiman i…Slatko grlo se u tuzi za roditeljskim domom, sladi I hladi sladoledom, a ne razmislja o tome da jon ovo nije Ledo I da jon ovdi nema mame I tate da kupidu jos, a dupkom puni hladnjak vec je smrsavia. A Pokojni Toza nit ne jede, nit ne pije, nit mu vruce, nit mu hladno, ponasa se ka mrtav covik bez osecaja mu. Paje nema, puno drustven covik, bice da sa Hokijem I malenim Mujicon III zaliju bol, tugu, I zalost domacon sljivkom, koja tako dobro cisti dusu, a dobra je I za stomak, kazedu!
Samo Krala I Kralice nima. Oni prodrli u kompjuter unisli u Darkov tep.blog, copy-paste, copy-paste ucinili judi sebi vodic kroz sviti grad. E sada did a njih trazimo. Feby izgubjena na severu svite zemje, Kral u svitemu gradu proslitlili se vise ne mogu vas povatat.
srijeda, 07.06.2006.
Specjalno izvješće - pronašo sam se
Izgubljen u prostoru i vremenu, tumaro sam nakvom pustinjom nebili ugledo tragove ostatka odvojene skupine. Najime, prije nekoliko smo vanzemaljac koji nije sa ove planete, Kralica, Antuka, njegove pice i ja naletili na karavanu deva, te mjenjali dvije torbice od kokodrilske kože za bocu do dvije fine rakije. Tu smo rakiju srknili za pet minuta te zaspali. Kralica je za to vrjeme fatala zmije, iguane i druge guje nebili napravila šta više cipela, torbica i rukavica (oklen su joj rukavice pale na pamet po ovome zvizdanu).
Nakon šta sam zaspo probudilo me piškenje, te sam pohito za prvi grm da se popiškim da mi Kralica nebi ugledala ono i pomislila «evo još jedne zmije» te me osakatila. Pošto je to bila pustinja, najbliži grm je bijo svega dvajes-trijes kilometara blizu. Kad sam stigo do grma i popiškijo se, undak sam sfatijo da sam se izgubijo. Jebga.
Dok sam se ja vratijo svi su već nestali, a mjesto đe smo spavali sam prepozno po antukinim govnima. Dan te jebo šta su se izasrali on i njegove pice. Ali tu je meni sinulo. Eto kako ću nać ostale. Pratiću antukina govna. I uputim se ja fino za njima. Svašta li sam putem viđo. Kralica je potamanila sve guje na koje je naletila.
Nakon podužeg tumaranja napoklon sam stigo u nakvo selo. Pošto sam bijo žedan upito sam malo vode te su mi je ljubazni domaćini odma donjeli. Čim sam se napojijo pito sam jih jesu li viđeli Kralicu, vanzemaljcas koji nije sa ove planete te antuku i njegove pice. Čim sam to spomenijo ljudi su me digli na ramena te me počeli ljubit. Svašta.
Kasnije sam sazno da je Kralica i ođe potamanila sve zmije i guje te je proglašena lokalnim božamstvom. Vanzemaljac je proglašen Vanzemaljcem te mu je ponuđeno da bira mladu. Meni je isto ponuđeno, a kako ja nisam ni šamar odbijo kad mi se ponudi, ja sam velikodušno prifatijo ponuđeno. Izveli su mi malo kasnije mladu, a kad sam je vidijo odma sam uteko. Bila je šira nego duža. Sise je prebacila preko ramena, a da bi našo onu njenu stvar među nogam, trebala bi mi lopata da razgrnem. Eto zašto sam odma uteko.
Ubrzo sam jopet našo antukina govna te sam nekako, s noge na nogu uspio doć do nakvog velikog grada. Rekli su mi ovi neki da je to Tel Aviv. Kako sad pronać onu moju ekipu jebentinećukupus. Najime po gradu nije bilo antukinih govana. Valjda ga je vanzemaljac upristojijo i reko mu da ne sere. Tumaro sam ja tako nekih dva sata kad začujem kako neko viče «torbe, rukavice, cipele od kokodrilske kože. Navali narode. Treba nam para za taksi jebga». Bila je to Kralica. Odma do nje je bijo Vanzemaljac, antuka i njegove pice. Odma mi je svanulo kad sam jih vidijo te sam sav ozaren potrčo prema njima. Dobro, Kralica mi je pukla šamar a Vanzemaljac me opizdijo nogom u pakšu. Onako, od dragosti. Sva sreća da nisam duže bijo izgubljen. Ko zna kako bi me tek undak od dragosti izbubali.
Eto, nakon susreta krenili smo tražit BALKON. I zamisli čuda. Čim smo prvome pokazali sliku balkona odma nas je doveo direktli pred kuću. Taj je balkon svima bijo poznat. A pred kućom? Balkanci ko balkanci. Prostrte deke a na njima sengvići, vino, pomadore, kukumari. Ekipa iz tobusa pije, prdi, pjeva gange, pleše i čeka Vesnu i Boruta. Kral centralizira gemufnu ljevog šalabajzivnog cincilatora na tobusu. Arianna i Pajo pakšu se takmiče ko će više izbacit čep iz guzice kad prnu. Mama šije nekakve tangice. Rekla mi je da je to za mene za kupanje. Čak je i pokojni Toza na trenutak živnijo te odma potom jopet umro i zatvorijo se u svoj samduk. Reko je da ga jope oživimo kad se nareže pršut u Boruta i Vesne. A jebemtikupus, tu je bijo i nekakav fudbaler, samo mi se činilo da je malo propo ko fudbaler a razvijo se ko sumorvat. Svi su bili tu, pa i Sandrkan koji je od dragosti skočijo na jednu od antukinih pica nebili joj ga zaćero, našto je antuka zarežo (Čuj zarežo. Braco nosorozi ne reže). Jedino nisam vidijo Feby. Niko ne zna đe je ona, pa je pozvana gorska služba spašavanja, gracki vodovod i petete nebili je pronašli.
Jooooj kaćemo se više najest i napit ko ljudi te da krenemo više u taj Zinbabve na pigmejke. Vesnaaaaaaa, Boruteeeeeee đeeeee steeeeee???? Otvor Vesna kapijuuuuuuu......
Izgubljeni Braco
petak, 02.06.2006.
a velik li je ovi Tel Aviv ...
Evo mene jopet! oni ludi merikanjci su imali neko govno na ovomu leftopu pa kad ga ugasiš,i poslje ga oćeš upalit pita te za neki pasvord(šta god to značilo). sva srića da su munjeni pa mi je tribalo svega par i nekoliko dana da probijen tu njijovu šifru. Nikad nebi pogodili, šifra je :GEORGE BUSH! Jeba ji on!
E kad san to probijo i konačno upalijo leftop ima san šta i vidit. Jadni Sumohrvat kojoga san pozva da nastavi putovanje s nami je ovde već desetak dana sudeć po mejlu koji je posla, i osta je sam i napušten, jerbo su ovi što su došli snjime u avijonu ošli svojin kućan, a njega ostavilo na aerodromu.Kako san ga ja zva, tako je i mene red otić po nj!
To ću poslje, đava ćemu bit za još deset minuta...
Uglavnon kad mi je palo na ovu moju pamet da smo ovde relativno dugo, a da ja nikoga od espedicije nisan vidijo ponešto dana , uvatijo me je plač. Pa san sijo na parapet i plaka ko ljuta godina.Uto neko dođe do mene, ja vidin samo noge i na nogama isusovke i straj me pogledat gori. A noge će meni:"Ne plači, bit će sve dobro"
"Znan, da oće"- odgovorin ja i smognen snage onako kroz jecaje pogledat u lice čovika koji me tješi.
Kad san pogleda, ima san šta i vidit,obraslo lice, duga kposa, a iz kraja usta mu viri cigareta. Obučen u dronjke nekakve, i da nije cvike ima nikad ja nebi pripozna Paju.
"Jebatešarenpas, šta je tebi fetiš oblačit se u biblijske junake, a?"- upitan ga umilno u visokin tonovima, i jedva me Toza i Blues spriječe da mu ne objasnin moje stanje i radikalnijin metodan.
Uglavnon, skupimo se nas četri odatle, i za nekih cirak skoro 4-5 sati nađemo i žemske. Žemske ko žemske, pametne, uspile su se i same vratit do tobusa i ono što je važno, naranit Sandrkana jerbo je bijo skroz prigladnijo. A i sumce ga je malo opizdilo pa je zericu zamantan. Ušli smo u tobus i zajedničkin snagan pokušavali nać, ili balkon ili aerodrom da pokupimo Sumorvata.
Prija smo našli aerodrom, i undak smo tražili našega budućoga člana espedicije po njemu. Odali smo par sati, kad je Mama(zajedno s Ariannon, jerbo se nji dvi ne odvajaju jedna od druge otkad su pribile bedujina) zarlaukala:ENOOOO GAAAAA!!! svi smo potrčali prema tamo, kad na donjoj razini, naš Sumorvat je drugovima Izraelcima taman recitira dijo iz Hasanaginice koji iđe vako:"para para gospodaru..." Neko je reka da on to prosi, ali smo mu mi rekli da je neobrazovan i nekulturan. Nemeren se sitit ko je to bijo.
Skupili smo našega sumorvata, koji sad ima skroz pristojnu liniju, biće nekih jedva 70 kila. On kaže da je ima kad je poša 120kg. Ali mu ja ne virujen!
Ponovo smo se sritni vratili u tobus, i undak primjetili da nema sandrkana. Ali je i on brzo doša noseć u čvaljan veliki sengić. Još je i neki čovik trča za njin, ali nismo čuli jerbo je Pajo krenijo i upa u gradsku gužvu.
Vozili smo se tako i pivali, Feby nas učila jidiš i zajedno se smijali kad je bluz uzviknijo :"NU!" zanjin je i Toza uzviknijo :"Gleeedaj!" Svi smo pogledali, a Selma je undak zavriskala :BAAAALLKOOOOON!!!" i od sriće bacila grudnjak nekomu prolazniku na glavu.
Istvarno, kad smo stali ovo smo vidili:
Parkirali smo tobus na neku banderu i dva kojtenera što su tute bili, izašli vanka i počeli telarit:
"BOOOORUUUTEEEE, VEEESNAAAAAA, BOOORUUUTEEEE, VEEEESNAAAAAAAAAAA!"
i niko nan se nije javijo. Nema veze, mi ćemo ovde na ovomu travnjaku lagano zaroštiljat dok oni ne dođu s posla. Mislin da će dotad doć i naš drugi dijo espedicije.
Jedino ako nisu utekli kad su skontali da ćemo stvarno doć???
živci bili!!!
