kruh naš svagdanji ...
petak, 12.05.2006.
ŠALOM IZRAEL; ŠALOM VESNA I BORUTE; ŠALOM SAAARA; ŠALOM SREEETNAAA...
Aha! Eto nas u Izraelu! nego šta! Fala dragomu Bogu na testan i tobusu pa smo se iskobeljali iz Negeva!
Pričala feby da se jadni Mojsije ovdan vrtijo četrdeset godinica, a mi evo samo par dana. E, ali sve se mislin da je Mojsiju bila ova naša pamet, još nebi izaša iz pustinje,još bi se vrtijo! a on je brez tobusa, brez teste i sa puno svoga svita biža da ga ne sataru u papar i dovejo svoj svit na odredište. mi nemamo tako puno svita, imamo karte, tobus, teste i đava će znat kliko će nan tribat da nadođemo do odredišta. Ako ga nađemo uopće, jer je meni priča jedan naš misijomar da su te zemlje u africi sve iste. Undak se ja mislin pridložit ovin mojin suputnicin da kad uđemo u prvu od tih istih zemalja, nju proglasimo zinbabvejon pa ko ga jebe. Ovi naši u Rvackoj ijonako neće znat di smo, moremo srat šta oćemo. Najkraće koda oni znadu di je zinbabvej, biće su bili tamo.
Nego da se vratin na ono bitno, na putovanje! Prije toga samo da se potužin da sve više sam sebi sličin na onoga poštara iz maloga mista, onoga meškiljavoga, ušudnoga, ma znate na koga mislin. A prije san se sam sebi činijo ko homer!
ajmo, putovanje!
Kako nas je Pajo sve ispripada sonon svojon glupošću paljenja grma jebogabush, nije nan se bilo lako uputit. Ali smo bili sritni jerbo smo naši paju kojega smo zagubili, i jerbo su one tri uspile istrenirat sovu, pa smo i poruku od drugoga dila ekipe dobili. Irudami i Kralica je dobro! vidili ste šta korkodilima čini, e sad zamislite kako je meni!
Uglavnon, prošli smo negev brez zustavljanja, jerbo se pokazalo da kad se ustavimo više neznamo oklen smo došli ni kud ćemo dalje. Zapovidili smo Paji koji vozi da vozi ravno i brez stajanja, a ako se ustavi da ne gasi motor i da se ne ominje. Da se ustavi tek kad vidi prvi znak. To nas je koštalo probušenoga tobusa a jednoj rampi jerbo Pajo kaže da STOP njemu nije znak. A Bože moj jesu to fini ljudi tamo! Odma su nan se ispričali što su nas gađali protuavijonckin topon jerbo su mislili da smo mi neki drugi. I pofalili su nas, pogotovo Paju da bi moga bit odličan bombaš samoubojica. Oni su nas uputili da iđemo samo ravno i ne bojimo se.
I oni drugi su isto tako fini ljudi. Oni su samo drugačije obučeni. Ali su gostoljubljivi čudo jedno. Čin su nas vidili odma su nas spazili i počeli nan dobacivat u tobus neka njiova pića u bocan. Samo nan je bili čudno što iz svake boce viri nekakva krpetina i gori. Feby nan je objasnila (nema je svit) da su to nekakvi kokteli, samo ja zabovarijo ime.
Tako smo mi vozili, vozili, vozili, još nas ovi dvaput častili pićen a meni bilo čudno što Selmičak, Arianna i Pokojni Toza uporno izbacivaju te boce čin koja doleti. Nisu uspile ni pod dotaknit. Kako je oni izbace a oni doli bižu kako ji noge nose. Ima bit da oni ne žedne ka mi na ovome pustinjskome sumcu. Ovi drugi su nas samo još jednon gađali topon ali to je bilo zbog brze vožnje pa jin ne moremo zamirit.
Prid jutro smo izbili na more. Koje - ne znan. Ni ovi grad što se vidi ne znamo koji je. More bit da smo blizu a more bit da smo daleko od Vesne i Boruta.
Mi smo to uslikali i ti van vako izgleda
Ovde smo odlučili se ulogorit dok nan neko ne kaže di smo.
VEEESNAAA! BORUTEEE! AKO PRIPOZNATE SLIKU DOLAZITE PO NASSSS!!!
