moćna kuhača

Pomalo sam se zamislio nad činjenicom da su mi vlakovi u zadnje vrijeme najbolji izvor obrazovanja, nešto poput one čuvene „životne škole koju se ne pohađa u školama“. A jebiga, šta ćeš kad putujem skoro svaki vikend (da sam to vrijeme utrošio na učenje, ja bih danas bio..a bio bih.). tako sam i na ovaj praznični dan doživio nekoliko lekcija. Dobro kažu da se uči dok si živ-samo, zamolio bih „učitelje“ da požure malo, jer od ove vrućine ne mogu obećati nikakvu dugotrajnost.
Znate li one stereotipe ljudi kojima nas kljucaju još od malih nogu? Kljucaju mislim u različitom smislu-nekima su oni ideali, neki plaše malu djecu s njima, neki imaju fobije od zatvorenih prostora, paukova i nacionalnih manjina, a neki jednostavno žive i sretni su time. Ajmo sad mali test-vidite li sljedeću karikaturu u svojim mislima?
Počnimo od cipela. Lagane smeđe antilopne cipelice, model koji je dolazio serijski sa BMW-om „peticom“ početkom devedesetih. Čarapice naravno bijele. Hlače su kratke, odnosno skraćene, od jeansa, i neodoljivo podsjećaju one originalne modele Levisica koji su napravljeni kao radne hlače za radnike u rudnicima ako se ne varam. Košuljica veselog šarenog uzorka, kupljena u McGyverovom fan shopu, nokia sa iritantnom melodijom u džepu košuljice, kratka „trovremenski taft“ frizurica sa plavim pramenovima (u biti kad si malo bolje pogledam-sve je na ovom tipu kratko,pa čak i pamet). Uz to sve ide i brončani ten i sveto trojstvo zlatnog prstena pečatnjaka, zlatnog casio sata i zlatnog lanca oko vrata toliko debelog da je mogao komotno poslužiti kao sidreni lanac na Titanicu. A šlag na vrhu je intenzivni aftershave slatkastog mirisa kupljen na sniženju u Aldiju i razgovor u stilu: „Alo!! Ja, ja sam..ma evo iđem iz Osijeka za Salcburg...ja,ja...done'so sam mu nu flajšmašinu...industrijska prava, original,nema tude take'....ma ja...a isprobat ćemo ju kad dođem jopet...sad ne mog' dobt' urlaub sve do kraja avgusta, pa kad onda dođem moramo kup't neko svinjče, pa probat...ee...a zvao me Stipa..ma zvo' ja njega prvo,pa se nije javijo,pa ondak on nazvo' mene natrag...ma nema beda, ovaj mobilni svuđe radi...“.
Znam da ja ne bih smio biti takav. Mislim, posprdljiv, ovakav kao ovaj tip nikada neću biti, pa čak ni na tematskoj žurci „trash ikone devedesetih“. Ali jebiga, tip izgleda i ponaša se kao da je David Hasselhof progutao Mileta iz Brčkog, pa ih je onda lobotomizirao Arnold Schwarzeneger. I to sve u stražnjoj sobi kavane u Salzburgu, neformalnom okupljalištu Hrvata u dijaspori. Vjerojatno i mene sad gledaju čudno i misle koji je sad ovo kreten u kratkim hlačama, starkama, i majici Alan Forda. A i nisu puno profulali. Kakav kreten? Vrhunski.
E da..nisam znao što da prigodno pustim uz ovaj post,pa sam si izabrao nešto što je meni po guštu.
Joe Strummer and Mescaleros – diggin' the new

pies:ovaj post nema poruku,nema svrhu i nije dovršen.u biti,kad malo bolje pogledam,poprilično je besmislen.no,što možete i očekivati od čovjeka koji u glavi trenutno nema više ništa osim stečajnog zakona,dislociranog sjedišta i razloga za odbijanje upisa u sudski registar novoosnovanog trgovačkog društva. pod hitno mi treba netko inteligentan za razgovor,ili ću se pretvoriti u biljku.pokušao bih čitati,ali jedino što imam a još nisam progutao je Milana Vuković-Runjić.a znate kakav je moj stav prema osobama sa dva prezimena kojima je bračni drug još živući.tako da....help needed.