Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga

Ovak.ovo mi je prvi blog zato se nemojte načuditi glupim postovima.Još učim.
Uživajte!

Željela bih se zahvaliti jednom mom prijatelju Aronysu koji mi je puno pomogo oko bloga.Fala majstore.

Za bilošto mi se možete javiti na mail:

iva9_kostic@net.hr

ili na msn(jeje smiješan je,buraz radio )

iva_konji.crni@hotmail.com

I još neš:

Nemojte mi stavljat 100000000000000000000000 komentara u kojima piše samo pozz, ili, još gore, samo jedno slovo ili neka slična glupost. Pa hebemu, dođem i vidim 4231930921378092 komentara, a komentirale 3 osobe. To fakat živcira. Ili nešto KOMENTIRAJTE ili nemojte. Svaki komentar koji bude bio samo s jednim slovom ili bude neš bezze pisalo, tipa "Pozz." ili "ubaci me" brišem. To se sve može pametnije napravit, ne?. Dakle, ako ćete komentirat, komentirajte, ali, samo jedan komentar,možda 2 ako ste nešto zaboravili napisat. E pa jebemu nek' ja onda čitam komentar u kojem piše "P".

Likovi

Ovo sam ja, Kosta Riddle,Slytherinka na 5. god.Najdraži predmeti su mi Obrana od mračnih sila i Letenje.Nabolji profesor mi je Snape.Volim metloboj,rock mjuzu,znajeve i jednoroge,a mrzim školu i ljude koji vole je*at u zdrav mozak.Animagus sam i pretvaram se u mačku, a patronus mi je tigar.Naj prijateljica mi je Janchy Janna McGonagall,a neprijeteljice su mi blizanke Jessica Marie Smith i Alexis Brittany Smith.Imam i simpu Luke Hudson-a.Hobi mi je slikarstvo i sviranje gitanje.Živim u Londonu.
Moja obitelj:
-Brian Riddle-to mi je stari,on radi u zakutnoj,ima 35 god,neš si je u rodu s Voldemortom,ne znam šta,mrzi Harrya i sve što ima veze s njim
-Sheila Riddle-to mi je stara,radi sa starim u zakutnoj,ima 34 god,opsjednuta zmajevima
-Phile Riddle-braco,ima 15 god.,zaljubljen u Hermione Granger(staaaaaaaaaaaaalno priča o njoj i mrzi kad bacam na nju kletve),mrzi Rona
-Ann Riddle-seka,15 god.,zaljubljena u Draca,mrzi njegovu curu



Roxxane Taylor Kaylie Kent, još jedna moja najbolja prijateljica ali ako ju tako zovnete zavrsiti cete na zemlji! Zovite ju Roxy. Ima petnaest godina i peta je godina u Slytherinu. Od ljubimaca ima prekrasnu zmiju Pandoru poznatiju kao Dora i crnu sovu Lamiu. Tata joj radi Ministarstvu i na visokom su polozaju a mamu nema. Jedinica je i jako razmazena. Njezin tata i ona su sljedbenici Amelie Goth inace sestre Lorda Voldemorta koja ga prezire iz dna duse jer je ubio njenog oca Toma Riddla. Draco Malfoy je njezin predivni momak. Na nozi ima tetovazu crne pantere koja je inace Amelin znak. Animagus joj je vuk, patronus ris, a bauk je skorpion jer ih mrzi iz dna duse. Prezire čarobnjake koji nisu cčstokrvni, mrzi Voldemorta i sve sto je dobro na ovome svijetu. Fascinirana je mračnim silama i obozava ih proučavati. Najbolja drugarica mi je Kosta ali slaze se super sa svima iz Slytherina i ponekima iz Gryffindora.



Jessica Marie Smith
Jessica Marie,moja neprijateljica, za prijatelje samo Jess...ima 17 godina, baš kao i njezina sestra Alexis Brittany. Sluša rock, najviše Red Hot Chili Pepperse. Uvijek je našminkana crno. Za neke je umišljena, a za neke čudakinja, ali unatoč svemu ima puno prijatelja. Najveća strast joj je čitanje, a i fascinirana je vampirima i ostalim fantastičnim bićima. Na lijevoj podlaktici ima istetoviranog malog crnog leptira.



Alexis Brittany Smith

Isto moja neprijateljica, Alexis Brittany, ali ju svi zovu Alex ili Britt. Ima 17 godina. Također rokerica, ali potpuno opsjednuta Nightwishom. Najčešće ćete ju naći u ovakvim izdanjima. Neki bi rekli da je umišljena, podmukla i sarkastična. Ona malo više voli sebe i ima svoj smisao za humor. Na leđima imam malu tetovažu predivnog kostura. Posjeduje mačku Nemo.




Violet Vallenttina Granger

Sestra Hermione Granger. Za razliku od svoje sestre, vrlo je simpatična i nije štreberica. Super se slaže s mojim bratom jer mu ona donosi informacije što Hermione radi itd. Prava prijateljica, super smo si. Obožava Preobrazbu i u njoj je odlična. Uvijek nasmijana i vesela. Najbolje prijateljice su joj Anna, Victoria, Emma, Melody i Kathy. Jako se teško ustaje iz kreveta(rekla mi je Anna) i uvijek je moraju buditi sto godina. Uvijek me pokušava spriječiti kada bacam uroke na Hermione, često uspije tako da u zadnje vrijeme bacam uroke na Hermione samo kada ona nije u blizini.



Luke Hudson je moja simpa,iako on mene doživljava samo kao najbolju prijateljicu.Rawenclaw na 6. god.Najdraži predmeti su mu Preobrazba i Letenje,a najbolja profesorica mu je Minerva McGonagall.Voli metloboj,fenikse,rock i metal mjuzu.Mrzi ljude koji ne prihvaćaju razlike.Neprijatelj mu je Draco Malfoy.Hobiji su mu pjevanje i sviranje gitare.



Jedna od mojih naj frendica,Janchy Janna McGonagall,Gryffindorka,5.godina.
Najdraži predmeti su joj Preobražba,OOMS,Čarolije i Letenje.Voli da peva,metloboj,slatke kuce i sove,a ne voli školu,iako je dobar učenik.Naj frendica joj je Kosta Riddle,a mrzi Jessicu Marie Smith i Alexis Brittany Smith,zato što se uvijek i svuda vole umešati.Ona od nedavno u vezi sa Harryjem Potterom,koji je obožava.Hobi joj je čitanje knjiga sa činima i šetnja i pričanje sa prijateljima.Živi u Londonu,u bezijačkoj kući.Ima sovu Polly i štene Mike-a.Animagus je,pretvara se u grima,a patronus takodje grim.

Linkovi

Dnevnik.hr
Video news portal Nove TV

Blog.hr
Blog servis

Forum.hr

Monitor.hr

Hpff-i:

Violet Granger

Roxxane Taylor Kaylie Kent

Forumi:

Teen:

Teen Caffe

Teen 385

Teenage forum

HP:

Svijet magije

The Dark Side Of Hogwarts

Hp Charm

Harry Potter Fan Fiction

Lemar škola magije

Music:

Rock music

Cro GN'R

Iluminus

Fantasy:

Eydis Fantasy Forum

Megalesija

Ostalo:

Pas.com.hr.forum

Noina arka

Razne priče i pjesme:

Aronys:
New Prologue

Ako hoćete da stavim neke vaše linkove u ovaj box, javite mi u komentarima ili mi pošaljite mailom.

Fun

Odlazak....

„Žao mi je, ali nisu ga našli.“ rekao je Dumbledore, na što smo buraz, sestra i ja ostali u nevjerici. „Profesore.....“ - rekoh „...jeste li sigurni?“ Dumbledore je samo kimnuo. „Zna li mama?“ - pitao je moj buraz.
„Zna. Danas treba doći u Hogwarts da se dogovorimo. Vi ste za danas oslobođeni satova, pošto sam siguran da vas je ovo pogodilo. Možda ima još nade, možda je otišao negdje, ili se skriva.... „ –reče Dumbledore. „Nema, nema ga više!“ –vrisnula sam i otrčala u wc, sva uplakana. Jedva sam došla do umivaonika i pogledala se u ogledalo. Osjećala sa se kao da vidim smeće od osobe. Opet sam napravila istu grešku.Pustila sam ga da umre. Ili možda JA donosim smrt samim tim što postojim? Nisam se stigla ni oprostit s njim..... Odjednom sam osjetila užasnu vrućinu i bol u prsima, a i nešto se micalo. Izvukla sam lančić. Zmaju su oči svjetlile, letio je. Pogledala sam se u ogledalo, a iza mene je stajao tata, koji se opet smješio. Sada sam već bila bijesna, previše me je to zbunjivalo... Okrenula sam se, i vidjela u njegovoj ruci mali crveni dijamant, isti kao i kod mog zmaja, sjajio je. Sve više i više.... Odjednom se stvorila neki zeleni bljesak između mene i tate, toliko jak da me je odbacio do zida. Jako sam se udarila, a kad sam pogledala tatu, njemu nije bilo ništa, samo je stajao tamo gdje je i bio. Jedva sam ustala, držala sam se za umivaonik. „Ubuduće koristi ovo.“ – progovorio je i pokazao na moj lančić. Okrenuo se i nestao, a meni se odjednom zacrnilo pred očima, izgubila kontrolu, sve me boljelo. Pala sam..... Nakon nekoliko minuta sam se probudila i vidjela sam blizanke Smith. Mislila sam da će mi se počet smijat, ali nisu. Zlobno su me pogledale, a Jessica je rekla: „Nisi vrijedna nijedne strane.“ . Zbunjeno sam ju pogledala, a Alexis je samo kimnula. Tada su otišle iz wc-a. Nakon nekoliko sati, probudila sam se u bolničkom krilu. Pored mog kreveta su stajale Janchy i Roxy. Janchy je plakala. „Zašto plačeš?Vidiš da sam dobro!“ – rekoh. Ona je samo odmahnula glavom i ostavila pismo pored mene. Zbunjeno sam ju pogledala očekujući objašnjenje. „Zbogom, Kosta!“ – rekla je i snažno me zagrlila, nakon čeg je još više zaplakala. „Kud ideš? Janchy? „ – rekoh. Janchy je samo odmahnula glavom i otrčala prema izlaznim vratima,a kad je došla do njih, okrenula se prema meni i mahnula rukom. Ustala sam se iz kreveta i potrčala prema njoj, ali me Madame Pomfrey čvrsto primila za ruku. „Vratite se u krevet!“ – strogo je rekla. „Ne! Ne idi!“ – vrisnula sam, a Janchy je opet samo mahnula rukom. I ja sam mahnula, a ona je otrčala van. Zaplakala sam i kleknula na pod. „Morate se vratiti u krevet.“ – rekla je Madame. Vratila sam se i rekla Roxy da hoću bit malo sama. Ona je kimnula, a zatim me zagrlila. „Stvarno sorry, moram malo bit sama.“ –rekoh. „Ma ok.“ – rekla je Roxy. Nakon nekoliko trenutaka je otišla, a ja sam uzela pismo i počela čitat. Pisalo je:

Kosta, oprosti, nisam ti mogla to reći, previše me bi me boljeo tvoj izraz lica kada bi čula da odlazim. Ne mogu ti reć ni zašto ni kako, jednostavno ne smijem. Jedino što ti mogu reć jest da se selim. Selim se i u drugu školu, u Beauxbatons. Možda se budemo nekad vidjele kad završimo školu, iako ne vjerujem. Najvjerojatnije se nećemo nikad više vidjet... Mogu ti samo reći da je razlog tome što uskoro možda više neću biti živa... Želim ti poručit samo da izabereš pravu stranu, morala ja umrijeti ili ne. Sada sigurno misliš o čemu se radi, ali to ćeš tek poslije saznati. To je sve što sam ti htjela reći, čuvaj se!

Zbogom......



Janchy.

Nisam mogla vjerovat. Ona odlazi. Još jedna smrt koju JA donosim. Treća smrt. Moja najbolje prijateljica! Tko je sljedeći? Nisam spremna na još jednu smrt, to je previše! Mogu li ju spasiti? Je li već sada umrla? Moram pobjeć, ali kako? Kako kad nas ova Madam nadzire? Trebat ću pomoć... A gdje uopće bježim? Vrtilo mi se milijardu pitanja u glavi na koja nisam imala odgovore. Zaspala sam. Sve je bilo crno, no nešto se vidjelo iz daleka. Bilo je sve bliže i bliže.... Blo je to nešto kao zelena ogromna lopta koja juri prema meni.. Bježala sam od nje, trčala kolko mogu, ali, odjednom se stvorila Janchy ispred mene, smješila se, oči su joj bile crvene i sjajile se. Ali, unatoč tome, nije izgledala zlo. Pogledala sam iza sebe, ona zelena lopta je bila sve bliže i bliže... Taman kad sam htjela zagrlit Janchy, probudila sam se... Pored mene je bio Luke, koji je izgledao uplašeno i zabrinuto.
„Jesi dobro?“ – pitao je.
„Ne baš, malo me glava boli i zlo mi je... „ – odgovorih.
„Sutra će te pustit.“
„Ja bi danas.....“
„Znam. Budemo sutra išli u Hogsmeade.“
„Super! Jedva čekam!“
On se na ovo samo nasmiješio.
„Ovaaaj..... jesi li čuo za Janchy?“
On je samo tužno klonuo glavom. Šutili smo nekoliko trenutaka, ali onda je Luke rekao:
„Aj, vidimo se sutra.“
„Ok.“
„Ok,bok!“
Nakon tog je otišao. Krenula sam opet čitati pismo, pročitala sam ga barem 500 puta. Još uvijek nisam vjerovala da bi se nešto moglo dogoditi Janchy! Odložila sam pismo i legla, pjevajući neke pjesmice. Nakon nekoliko trenutaka, sve se počelo tresti.....


'Vako, nemojte mi stavljat 100000000000000000000000 komentara u kojima piše samo pozz, ili, još gore, samo jedno slovo ili neka slična glupost. Pa hebemu, dođem i vidim 4231930921378092 komentara, a komentirale 3 osobe. To fakat živcira. Ili nešto KOMENTIRAJTE ili nemojte. Svaki komentar koji bude bio samo s jednim slovom ili bude neš bezze pisalo, tipa "Pozz." ili "ubaci me" brišem. To se sve može pametnije napravit, ne?. Dakle, ako ćete komentirat, komentirajte, ali, samo jedan komentar,možda 2 ako ste nešto zaboravili napisat. E pa jebemu nek' ja onda čitam komentar u kojem piše "P".

Što se događa?

Dok sam tako trčala prema izlazu, ubrzo sam došla do glavnih vrata Hogwartsa.Otvorila sam ih, ali vani je bila samo tama, i ništa više.Počela sam se bojati, srce mi je sve brže i brže kucalo, sva sam drhtala.Odjednom me je netko snažno primio za ruku, a ja sam se još više uplašila.Okrenula sam se, to je bio moj tata.Izgleao je jako sretno.Zaplakala sam od sreće i zagrilila ga.Ali, nakon nekoliko trenutaka, pala sam kroz njega.Okrenula sam se, nije ga više bilo.Počela sam vikati:“Tata, di si?“Nije odgovarao.Sama tišina.Opet sam se počela bojati.Čuli su se glasovi:“Kosta?“Zatim sam se počela nekontrolirano tresti, sve jače i jače, a glasovi su bili sve glasniji...a ičula sam nečije korake.....Šapnula sam.“Tata?“Ta osoba mi je vratila:“Morate izabrat, Kosta.“Po tom hladnom glasu sam zaključila da to nije moj tata.“Tko si ti?“, rekla sam uplašeno..Ali, nisam ništa čula.Sad asu se glasovi počeli derati, a ja sam se još uvijek tresla..Zažmirila sam i pokrila lice rukama, a kad sam ih opet otvorila, vidjela sam Roxy sa svjetiljkom u ruci, bila je zabrinuta, a ja sam ležala na svom krevetu,pomalo zbunjeno.“Kosta, to je bio samo san.Šta si uopće sanjala?Svašta si govorila u snu,plakala i drhtala,bokte.“Ja sam samo jako zaplakala,uzela svog crvenog medu i počela još jače plakat.“Ti si Slytherinka?Wtf?Otkud ti taj medo?O...m....g.....“.Gurnula je ruku u džep od pelerine i izvadila bijeli rupčić.“Ok,evo ti sad ovaj rupčić,smiri se,budi Slytherinka,bokte!Ajde,tri sata je,moramo se naspavati!“rekla je i zagrlila me.Nakon toga je otišla spavat.I ja sam nakon nekoliko trenutaka legla, ali nisam mogla zaspat.Cijelu noć su mi se vrtila 100 pitanja po glavi: Ko je onaj čovjek?, Je li moj tata živ?, Što da radm?, Što je značilo ono:“Morate izabrati,Kosta.“?, Što se događa.....?...puno, zapravo, previše pitanja na koje ne znam prave odgovore, a bojim se da neću ni znat....Odlučila sam otići do sestrine sobe, da joj kažem svoj san i zašto sam htjela pobjeć, jednostavno moram.....Ustala sam se, stavila medu na krevet i lagano krenula prema sestrinoj sobi.Pokucala sam.Nitko nije odgovarao.Pokucala sam još 3 puta.Opet ništa.Onda sam poživčanila i udarila nogom u vrata svom snagom.Boljelo je.Otvorila mi je sestra.“Dobro, šta oš'?Četiri sata je, šta misliš,šta radimo, možda spavamo?“rekla je živčano,a ja sam ju prekinula rekavši:“Moram s tobom razgovarati,ozbiljno je.“.Zatvorial je vrata i obje smo krenule prema trosjedu u društvenoj.Sjele smo i ja sam joj sve ispričala, zašto sam htjela pobjeć i svoj san.“To je to.“, završila sam priču.“To moramo reć mami,a i burazu.A u vezi one osobe.......hhm,ne znam ko' bi to mogao biti.A možda, viš, Dumbledore zna.Oćemo sutra do njega?Mislim da jedino on zna o kakvoj osobi pričaš,iako ne mora bit, ipak je on samo glupi dedek, nja...." rekla je, na što sam joj ja odgovorila: Ne znam.....ja mislim da trebamo otić' u Odaju.Odma, možda je tata još živ...".Prekinula me je strgogo rekavši: "Ne, mama je rekla da ne se ne miješamo u to, da će Ministarstvo to srediti."."Dobro, koji je tebi?!Zar tebe nije briga za tatu, koji možda umire u odaji!Ako nećeš sa mnom, sama ću!", pobijesnila sam, nakon čega je ušao Snape, koji se razljutio i rekao: "Preglasne ste, stišajte se.A u vezi odlaska Dumbledoreu, to ćete sutra riješiti."No, onda je došao Dumbledore i rekao: "Što se mene tiče,možemo to odmah riješiti.".Stao je nasuprot nas i čekao da jedna od nas nešto kaže.Nakon nekoliko trenutaka, skupila sam hrabrosti i ispričala mu sve u vezi sna.kada sam završila priču, Dumbledore je samo gledao u nas, kao da čeka ostatak priče,a zatim rekao: "Ovako.Sutra dobivam vijesti o tvom ocu.Do tad pričekajte.Doći ćete u moj ured poslije doručka, kada ću znat sve informacije.A sada idite spavat.".Okrenuo se i otišao iz Društvene,a za njim i Snape.Nas dvije smo nekoliko trenutaka samo šutjele, a onda smo se samo ustale i svaka je krenula u svoju sobu.Kada sam došla u svoju sobu, sjela sam kod prozora i gledala kako Roxy spava.Spavala je kao mala beba.Nakon nekoliko minuta, išla sam leć na krevet, no, vidjela sam tatu pored Roxynog kreveta.Smiješio se, kao u snu.Pokušala sam mu prići.Ali, što više sam mu prilazila, to je više nestajao.Zato sam išla da legnem na krevet, a kad sam legla, on je nestao.Mislila sam da ludim.Legla sam, misleći da ću bar malo spavati, ali nisam mogla.Cijelu noć sam samo razmišljala o tati.Tako je došlo jutro.Roxy me je drmnula, misleći da spavam.Ja sam se okrenula i nasmješila joj se.Ubrzo smo sišle u Veliku dvoranu, gdje smo odmah išle sjesti na svoja mjesta.Ona je sjela pored Malfoya, a ja sam nasuprot njih sjela.Pričali smo o Metloboju, no, primjetila sam tatu kako se šeće po Dvorani.Pogledala sam Dumbledora, misleći da je i on vidio isto.No, on je samo pričao sa McGonagallicom."Roxy, vidiš li mog tatu gdje u dvorani?"pitala sam ju, a ona je samo slegla ramenima i rekla: "Ne, ne vidim ga.".To mi je davalo još jedan razlog da sam luda.Stvorila se hrana, i svi smo jeli.Jela sam što brže mogu, i punih usta otrčala do ulaza u Dumbledorov ured.On je došao tek nakon 20 minuta s mojim burazom i sekom.

Sljedeći post za 2 tjedna.idem u Sremske Karlovce,pa na jedan pusti otok,tako da me neće biti dosta dugo....Pa-pa!Oću kokmentare!

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.