Dok sam tako trčala prema izlazu, ubrzo sam došla do glavnih vrata Hogwartsa.Otvorila sam ih, ali vani je bila samo tama, i ništa više.Počela sam se bojati, srce mi je sve brže i brže kucalo, sva sam drhtala.Odjednom me je netko snažno primio za ruku, a ja sam se još više uplašila.Okrenula sam se, to je bio moj tata.Izgleao je jako sretno.Zaplakala sam od sreće i zagrilila ga.Ali, nakon nekoliko trenutaka, pala sam kroz njega.Okrenula sam se, nije ga više bilo.Počela sam vikati:“Tata, di si?“Nije odgovarao.Sama tišina.Opet sam se počela bojati.Čuli su se glasovi:“Kosta?“Zatim sam se počela nekontrolirano tresti, sve jače i jače, a glasovi su bili sve glasniji...a ičula sam nečije korake.....Šapnula sam.“Tata?“Ta osoba mi je vratila:“Morate izabrat, Kosta.“Po tom hladnom glasu sam zaključila da to nije moj tata.“Tko si ti?“, rekla sam uplašeno..Ali, nisam ništa čula.Sad asu se glasovi počeli derati, a ja sam se još uvijek tresla..Zažmirila sam i pokrila lice rukama, a kad sam ih opet otvorila, vidjela sam Roxy sa svjetiljkom u ruci, bila je zabrinuta, a ja sam ležala na svom krevetu,pomalo zbunjeno.“Kosta, to je bio samo san.Šta si uopće sanjala?Svašta si govorila u snu,plakala i drhtala,bokte.“Ja sam samo jako zaplakala,uzela svog crvenog medu i počela još jače plakat.“Ti si Slytherinka?Wtf?Otkud ti taj medo?O...m....g.....“.Gurnula je ruku u džep od pelerine i izvadila bijeli rupčić.“Ok,evo ti sad ovaj rupčić,smiri se,budi Slytherinka,bokte!Ajde,tri sata je,moramo se naspavati!“rekla je i zagrlila me.Nakon toga je otišla spavat.I ja sam nakon nekoliko trenutaka legla, ali nisam mogla zaspat.Cijelu noć su mi se vrtila 100 pitanja po glavi: Ko je onaj čovjek?, Je li moj tata živ?, Što da radm?, Što je značilo ono:“Morate izabrati,Kosta.“?, Što se događa.....?...puno, zapravo, previše pitanja na koje ne znam prave odgovore, a bojim se da neću ni znat....Odlučila sam otići do sestrine sobe, da joj kažem svoj san i zašto sam htjela pobjeć, jednostavno moram.....Ustala sam se, stavila medu na krevet i lagano krenula prema sestrinoj sobi.Pokucala sam.Nitko nije odgovarao.Pokucala sam još 3 puta.Opet ništa.Onda sam poživčanila i udarila nogom u vrata svom snagom.Boljelo je.Otvorila mi je sestra.“Dobro, šta oš'?Četiri sata je, šta misliš,šta radimo, možda spavamo?“rekla je živčano,a ja sam ju prekinula rekavši:“Moram s tobom razgovarati,ozbiljno je.“.Zatvorial je vrata i obje smo krenule prema trosjedu u društvenoj.Sjele smo i ja sam joj sve ispričala, zašto sam htjela pobjeć i svoj san.“To je to.“, završila sam priču.“To moramo reć mami,a i burazu.A u vezi one osobe.......hhm,ne znam ko' bi to mogao biti.A možda, viš, Dumbledore zna.Oćemo sutra do njega?Mislim da jedino on zna o kakvoj osobi pričaš,iako ne mora bit, ipak je on samo glupi dedek, nja...." rekla je, na što sam joj ja odgovorila: Ne znam.....ja mislim da trebamo otić' u Odaju.Odma, možda je tata još živ...".Prekinula me je strgogo rekavši: "Ne, mama je rekla da ne se ne miješamo u to, da će Ministarstvo to srediti."."Dobro, koji je tebi?!Zar tebe nije briga za tatu, koji možda umire u odaji!Ako nećeš sa mnom, sama ću!", pobijesnila sam, nakon čega je ušao Snape, koji se razljutio i rekao: "Preglasne ste, stišajte se.A u vezi odlaska Dumbledoreu, to ćete sutra riješiti."No, onda je došao Dumbledore i rekao: "Što se mene tiče,možemo to odmah riješiti.".Stao je nasuprot nas i čekao da jedna od nas nešto kaže.Nakon nekoliko trenutaka, skupila sam hrabrosti i ispričala mu sve u vezi sna.kada sam završila priču, Dumbledore je samo gledao u nas, kao da čeka ostatak priče,a zatim rekao: "Ovako.Sutra dobivam vijesti o tvom ocu.Do tad pričekajte.Doći ćete u moj ured poslije doručka, kada ću znat sve informacije.A sada idite spavat.".Okrenuo se i otišao iz Društvene,a za njim i Snape.Nas dvije smo nekoliko trenutaka samo šutjele, a onda smo se samo ustale i svaka je krenula u svoju sobu.Kada sam došla u svoju sobu, sjela sam kod prozora i gledala kako Roxy spava.Spavala je kao mala beba.Nakon nekoliko minuta, išla sam leć na krevet, no, vidjela sam tatu pored Roxynog kreveta.Smiješio se, kao u snu.Pokušala sam mu prići.Ali, što više sam mu prilazila, to je više nestajao.Zato sam išla da legnem na krevet, a kad sam legla, on je nestao.Mislila sam da ludim.Legla sam, misleći da ću bar malo spavati, ali nisam mogla.Cijelu noć sam samo razmišljala o tati.Tako je došlo jutro.Roxy me je drmnula, misleći da spavam.Ja sam se okrenula i nasmješila joj se.Ubrzo smo sišle u Veliku dvoranu, gdje smo odmah išle sjesti na svoja mjesta.Ona je sjela pored Malfoya, a ja sam nasuprot njih sjela.Pričali smo o Metloboju, no, primjetila sam tatu kako se šeće po Dvorani.Pogledala sam Dumbledora, misleći da je i on vidio isto.No, on je samo pričao sa McGonagallicom."Roxy, vidiš li mog tatu gdje u dvorani?"pitala sam ju, a ona je samo slegla ramenima i rekla: "Ne, ne vidim ga.".To mi je davalo još jedan razlog da sam luda.Stvorila se hrana, i svi smo jeli.Jela sam što brže mogu, i punih usta otrčala do ulaza u Dumbledorov ured.On je došao tek nakon 20 minuta s mojim burazom i sekom.
Sljedeći post za 2 tjedna.idem u Sremske Karlovce,pa na jedan pusti otok,tako da me neće biti dosta dugo....Pa-pa!Oću kokmentare!
Post je objavljen 03.08.2007. u 00:43 sati.