Marketing
Odlazak....
„Žao mi je, ali nisu ga našli.“ rekao je Dumbledore, na što smo buraz, sestra i ja ostali u nevjerici. „Profesore.....“ - rekoh „...jeste li sigurni?“ Dumbledore je samo kimnuo. „Zna li mama?“ - pitao je moj buraz.
„Zna. Danas treba doći u Hogwarts da se dogovorimo. Vi ste za danas oslobođeni satova, pošto sam siguran da vas je ovo pogodilo. Možda ima još nade, možda je otišao negdje, ili se skriva.... „ –reče Dumbledore. „Nema, nema ga više!“ –vrisnula sam i otrčala u wc, sva uplakana. Jedva sam došla do umivaonika i pogledala se u ogledalo. Osjećala sa se kao da vidim smeće od osobe. Opet sam napravila istu grešku.Pustila sam ga da umre. Ili možda JA donosim smrt samim tim što postojim? Nisam se stigla ni oprostit s njim..... Odjednom sam osjetila užasnu vrućinu i bol u prsima, a i nešto se micalo. Izvukla sam lančić. Zmaju su oči svjetlile, letio je. Pogledala sam se u ogledalo, a iza mene je stajao tata, koji se opet smješio. Sada sam već bila bijesna, previše me je to zbunjivalo... Okrenula sam se, i vidjela u njegovoj ruci mali crveni dijamant, isti kao i kod mog zmaja, sjajio je. Sve više i više.... Odjednom se stvorila neki zeleni bljesak između mene i tate, toliko jak da me je odbacio do zida. Jako sam se udarila, a kad sam pogledala tatu, njemu nije bilo ništa, samo je stajao tamo gdje je i bio. Jedva sam ustala, držala sam se za umivaonik. „Ubuduće koristi ovo.“ – progovorio je i pokazao na moj lančić. Okrenuo se i nestao, a meni se odjednom zacrnilo pred očima, izgubila kontrolu, sve me boljelo. Pala sam..... Nakon nekoliko minuta sam se probudila i vidjela sam blizanke Smith. Mislila sam da će mi se počet smijat, ali nisu. Zlobno su me pogledale, a Jessica je rekla: „Nisi vrijedna nijedne strane.“ . Zbunjeno sam ju pogledala, a Alexis je samo kimnula. Tada su otišle iz wc-a. Nakon nekoliko sati, probudila sam se u bolničkom krilu. Pored mog kreveta su stajale Janchy i Roxy. Janchy je plakala. „Zašto plačeš?Vidiš da sam dobro!“ – rekoh. Ona je samo odmahnula glavom i ostavila pismo pored mene. Zbunjeno sam ju pogledala očekujući objašnjenje. „Zbogom, Kosta!“ – rekla je i snažno me zagrlila, nakon čeg je još više zaplakala. „Kud ideš? Janchy? „ – rekoh. Janchy je samo odmahnula glavom i otrčala prema izlaznim vratima,a kad je došla do njih, okrenula se prema meni i mahnula rukom. Ustala sam se iz kreveta i potrčala prema njoj, ali me Madame Pomfrey čvrsto primila za ruku. „Vratite se u krevet!“ – strogo je rekla. „Ne! Ne idi!“ – vrisnula sam, a Janchy je opet samo mahnula rukom. I ja sam mahnula, a ona je otrčala van. Zaplakala sam i kleknula na pod. „Morate se vratiti u krevet.“ – rekla je Madame. Vratila sam se i rekla Roxy da hoću bit malo sama. Ona je kimnula, a zatim me zagrlila. „Stvarno sorry, moram malo bit sama.“ –rekoh. „Ma ok.“ – rekla je Roxy. Nakon nekoliko trenutaka je otišla, a ja sam uzela pismo i počela čitat. Pisalo je:
Kosta, oprosti, nisam ti mogla to reći, previše me bi me boljeo tvoj izraz lica kada bi čula da odlazim. Ne mogu ti reć ni zašto ni kako, jednostavno ne smijem. Jedino što ti mogu reć jest da se selim. Selim se i u drugu školu, u Beauxbatons. Možda se budemo nekad vidjele kad završimo školu, iako ne vjerujem. Najvjerojatnije se nećemo nikad više vidjet... Mogu ti samo reći da je razlog tome što uskoro možda više neću biti živa... Želim ti poručit samo da izabereš pravu stranu, morala ja umrijeti ili ne. Sada sigurno misliš o čemu se radi, ali to ćeš tek poslije saznati. To je sve što sam ti htjela reći, čuvaj se!
Zbogom......
Janchy.
Nisam mogla vjerovat. Ona odlazi. Još jedna smrt koju JA donosim. Treća smrt. Moja najbolje prijateljica! Tko je sljedeći? Nisam spremna na još jednu smrt, to je previše! Mogu li ju spasiti? Je li već sada umrla? Moram pobjeć, ali kako? Kako kad nas ova Madam nadzire? Trebat ću pomoć... A gdje uopće bježim? Vrtilo mi se milijardu pitanja u glavi na koja nisam imala odgovore. Zaspala sam. Sve je bilo crno, no nešto se vidjelo iz daleka. Bilo je sve bliže i bliže.... Blo je to nešto kao zelena ogromna lopta koja juri prema meni.. Bježala sam od nje, trčala kolko mogu, ali, odjednom se stvorila Janchy ispred mene, smješila se, oči su joj bile crvene i sjajile se. Ali, unatoč tome, nije izgledala zlo. Pogledala sam iza sebe, ona zelena lopta je bila sve bliže i bliže... Taman kad sam htjela zagrlit Janchy, probudila sam se... Pored mene je bio Luke, koji je izgledao uplašeno i zabrinuto.
„Jesi dobro?“ – pitao je.
„Ne baš, malo me glava boli i zlo mi je... „ – odgovorih.
„Sutra će te pustit.“
„Ja bi danas.....“
„Znam. Budemo sutra išli u Hogsmeade.“
„Super! Jedva čekam!“
On se na ovo samo nasmiješio.
„Ovaaaj..... jesi li čuo za Janchy?“
On je samo tužno klonuo glavom. Šutili smo nekoliko trenutaka, ali onda je Luke rekao:
„Aj, vidimo se sutra.“
„Ok.“
„Ok,bok!“
Nakon tog je otišao. Krenula sam opet čitati pismo, pročitala sam ga barem 500 puta. Još uvijek nisam vjerovala da bi se nešto moglo dogoditi Janchy! Odložila sam pismo i legla, pjevajući neke pjesmice. Nakon nekoliko trenutaka, sve se počelo tresti.....
'Vako, nemojte mi stavljat 100000000000000000000000 komentara u kojima piše samo pozz, ili, još gore, samo jedno slovo ili neka slična glupost. Pa hebemu, dođem i vidim 4231930921378092 komentara, a komentirale 3 osobe. To fakat živcira. Ili nešto KOMENTIRAJTE ili nemojte. Svaki komentar koji bude bio samo s jednim slovom ili bude neš bezze pisalo, tipa "Pozz." ili "ubaci me" brišem. To se sve može pametnije napravit, ne?. Dakle, ako ćete komentirat, komentirajte, ali, samo jedan komentar,možda 2 ako ste nešto zaboravili napisat. E pa jebemu nek' ja onda čitam komentar u kojem piše "P". 
Post je objavljen 30.08.2007. u 15:07 sati.