Ne, ne radi se o predivnoj domaćoj sapunici (kliknite na link ako ste pravi fan) koju možete gledati svakog radnog dana kako biste se mogli pobljuvati prije dnevnika. Radi se o nečem mnogo važnijem.

Kako u prijelaznom roku nisam prošao na probi u Barceloni (a u Real ne želim) imam sve više vremena da ponekad nedeljom navečer zaigram rekreativno nogomet s prijateljima. Obično netko ne dođe pa igramo 5 na 4, ali ovaj put nije bilo tako. Danas nas je bilo taman. Čak i 11, ali ta jedanaesta osoba nije bila igrač nego djevojka jednog prvotimca nedeljnog spektakla u solidno zagrijanoj dvorani. Užas!

Sve bi bilo super da nije bilo cmokanja i navlačenja do zadnjega. Čak je trebalo ići po njega u svlačionu da počnemo igrati. Užas! Mislim, pa pas mater nemamo 15 godina. Nemamo ni 20. A on je još i kojih 5 godina stariji od mene, gotovo na zalazu karijere.

I da stvar bude još gora – ždrijebom (klasična «as-par-diš» metoda) je odlučeno da smo u istoj ekipi. Dotična «zvijezda» ipak je bila impresionirana «publikom» pa tako nije mogla igrati na zadovoljavajućoj razini. Užas! Naravno, izgubili smo derbi, a pri brzinskom oblačenju golman je zaključio da je «zvijezdi» bio dignut spolni ud te mu je samim tim bilo onemogućeno da trči te pruži adekvatnu partiju. Zato smo brzo zbrisali na pivu da još i mi ne bi bili jebeni tamo.

Ipak, najgore je bilo kad je «zvijezda» u žaru borbe bila faulirana pa je pala na umjetnu travu (zapravo riječ je o običnom tepihu), a njegova mlada djeva (i to je moguće) uletjela je u teren poput ekstra-brzog Stanislava Peharca da mu pruži pomoć tj. samo mu je pružila ruku da se lakše pridigne. Užas za gledati!

Za ne vjerovati! Načuh kasnije na pivi da će uskoro uploviti u bračnu luku – neka im je sretno!

... e da, mala je bomba - samo da ne eksplodira!