Komentari

georg.blog.hr

Dodaj komentar (14)

Marketing

  • pegy

    Bože, kako žalosno. :(( I što da čovjek kaže? Treba se nadati da će što manje djece zaglibiti u tom zlu. I moliti, i odgajati, i paziti, i gledati, i ...

    avatar

    21.04.2005. (23:13)    -   -   -   -  

  • ane

    Istina je da roditelji često nisu spremni vidjeti što se s djetetom događa. Ja sam u tim burnim godinama dvaput cinkala roditeljima njihovu djecu. Prvi roditelj (samohrani!) je bacio drvlje i kamenje na mene. Nakon nekoliko godina, stvari su konačno došle na svoje. Srećom, nije bilo prekasno. Uz veliku podršku obitelji, čovjek se izvuko i sad studira, ima posao, u ozbiljnoj je vezi i dotični roditelj je zahvalan. U drugom slučaju, starci su odmah reagirali. Više se nije ponovilo; i nitko mi nije zamjerio, hvala dragome Bogu! A gadno je to, cinkat ljude koje voliš... Možda i ne bi skroz zaglavili, ali nimalo ne žalim što sam postupila tako kako jesam. A zašto uopće jesam? Zato jer sam jednom davno od najbolje prijateljice digla ruke... nakon mnogo pokušaja. Možda je bolje reć da je ona digla od mene, bilo ju je sram. Zbog njene nesređene situacije doma (koja je i dovela do svega!) nisam imala osjećaj da se mogu tim "odraslim" ljudima povjeriti. I tada sam se zaklela da više neću napraviti istu grešku. Ona se izvukla, kaže. Još je živa, sretnem je tu i tamo. Nije postala sve ono što je mogla biti. :( Uh, baš boli ova tema...

    avatar

    21.04.2005. (23:37)    -   -   -   -  

  • Bigi

    Pretužno. Ja se tješim da znam, da bih eventualn mogla pomoći, da imam metode kako izlječit svoje dijete, ali prava je istina da iz dubine duše prezirem narkomane, toliko sam ih ispratila, za tolike se trudila, o tolikima čula i plakala...ne znam... Ne do bog da i moje dijete sutra zaglibi, nadam se samo da ću biti makar približno dobar roditelj kao štosu bili moji...

    avatar

    22.04.2005. (00:32)    -   -   -   -  

  • lovesex

    trudila sam se oko jedne narkomanke, ali bezuspješno. tonula je sve dublje. roditelji su otvorili oči u 5 do podne. nasreću. i konačno. uvijek su drugi bili krivi za njena "čudna" stanja dok nije dosegla dno. tada su valjda skontali da je najveći problem u njima samima...

    avatar

    22.04.2005. (07:54)    -   -   -   -  

  • sanja

    nekako mislim da djeca ne postaju narkomani, ovisnici, "netko" na rubu društva bez razloga. znala sam neke ljude koji su imali problema s ovisnostima. ali oni su imali prvenstveno problema sa sobom, i svojim obiteljima. kad bi barem svi roditelji znali dijetetu prenjeti ljubav, pokazati im da su zadovoljni njima.

    avatar

    22.04.2005. (08:33)    -   -   -   -  

  • Vedrana

    tuzno...ali je istina da roditelji ponekad ne zele prihvatiti ocito. moj bratic je umro od predoziranja, a njegovi roditelji su cak i tada odbijali prihvatiti istinu.

    avatar

    22.04.2005. (10:48)    -   -   -   -  

  • jibica

    Moji susjedi su rekli, nakon što im je sin završio na odvikavanju - Davali (pažnje) smo im (kćerki s kojom je sve u redu i sinu) isto.... a njemu je trebalo više.... To su shavtili tek kad je već bilo kritično, ali sva sreća, sve je završilo ok.

    avatar

    22.04.2005. (10:55)    -   -   -   -  

  • reginaelena

    hahahaha...22.nastavak o braku...joj, moracu opet da te stavim za Papu...hehehehe...kisssssssssss

    avatar

    22.04.2005. (18:03)    -   -   -   -  

  • ericca_35

    Radim u zdravstu, vidim i čujem svašta.Imam sina i strah me da se to ne dogodi i nama...puno pričamo, ali znam da je loše društvo dobar početak tog pakla...

    avatar

    22.04.2005. (21:53)    -   -   -   -  

  • tisina...

    ne prodje dan a ne pomislim "a sto ako mu se dogodi...?"... puno pricamo, odredjujemo stavove, prema svemu s cim se susrece... nadam se da sam na pravom putu, zajedno s njim...

    avatar

    23.04.2005. (07:12)    -   -   -   -  

  • borac

    stvarno sam ostao bez riječi, jako žalosno..

    avatar

    23.04.2005. (09:26)    -   -   -   -  

  • maja

    Baš si me potresao, printam i prosljeđujem...nekad mi stvarno bude drago da sam prošla tu teen fazu i iz nje izašla relativno normalna...

    avatar

    23.04.2005. (12:19)    -   -   -   -  

  • POLIGLOTNA od-do!

    Uh... odavno sam uvjerena u to da je roditeljstvo i odgoj najteži posao na ovom svijetu! Mislim da se pravilnim odgojem može puno toga spriječiti, dakako, ne sve, ali ipak, što više ulažemo u njih, više će nam se dobra i vratiti... Naporno je kao roditelj biti stalno na oprezu, ali je nužno. Bogu hvala da ipak nisam sama u ulozi odgajateljice svoje djece!

    avatar

    23.04.2005. (14:17)    -   -   -   -  

  • SAANjAA

    :-(

    avatar

    23.04.2005. (21:50)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...