Komentari

nediljkonedic.blog.hr

Dodaj komentar (4)

Marketing


  • Kretzy's [r]evolution

    Nažalost, imam samo ovaj zadnji!

    avatar

    23.07.2016. (15:01)    -   -   -   -  

  • Deseta umjetnost-enigmatika

    Dostatan je jedan. Od ovih mojih deset ŠERINGER je povijesni ukras, Klaić i A/G su u stalnoj uporabi, AKD, Filipović, Vujaklija i Aleksić rijetko mi trebaju, dok su ini samo za popunu knjiižnice.

    avatar

    23.07.2016. (21:04)    -   -   -   -  

  • Mladen Marković

    Vujakliju koristim oduvek, i može se reći da ga znam napamet (ako ne 100 %, onda 80 sigurno). Na ekavskom govornom području još uvek nema poznatijeg i popularnijeg rečnika, i mada mislim da mu je potrebna ozbiljna redikcija, i dalje se štampa izdanje u kome je 50 % sadržaja zastarelo i neupotrebljivo (a nije dodato 90 % stranih reči koje su ušle u naš jezik tokom poslednjih decenija).

    Uzgred, AKD je većim delom prepevani Vujaklija.

    Imam i Leksikon stranih reči (arhaizama, lokalizama i neologizama) Stane Šehalić iz 2002, koji nije naročito slavan, ali je vrlo sadržajan. To je (bio) odličan presek te leksičke oblasti u trenutku priređivanja.

    Često listam i Klajnov rečnik nedoumica, jer tako brže nađem šta mi treba nego u elektronskoj verziji (ne može se lepo pretražiti jer je skenirana).

    Kupio sam jednom prilikom na ulici polovni Škaljićev rečnik turcizama, ali sam ga u međuvremenu izgubio (to je, inače, sudbina mnogih knjiga koje sam pazario kao student). Sad u retkim prilikama koristim pdf, mada se veći deo sadržaja može naći kod Klaića.
    Po mom mišljenju, 80 % Škaljićevog materijala (više) ne pripada nijednoj savremenoj varijanti sh jezika.

    Ni Klaića nemam u štampanom izdanju, te (dozirano) koristim pdf. Tu ima mnogo nekritički uvršćenih pojmova koje uopšte nema smisla koristiti u savremenoj enigmatici, niti bilo gde.

    Rečnik Matice srpske koristim prema referencama, ali treba znati da je tu ušlo samo ono što su priređivači imali pri ruci (mahom su korišćena poznata dela istaknutijih srpskih i hrvatskih pisaca). To je podjednako srpski i hrvatski rečnik,(jer se književnost ne može unazad podeliti i rascepiti), i to najobuhvatniji od svih postojećih, no tu se ipak ne mogu naći mnoge vrlo obične reči, premda su ih koristili značajni književnici. Tako se, recimo, tu ne mogu sresti: OTOMANAC (Pekić), SIROTANKA (Zmaj), ROZARIJA (Matavulj) itd. (Samo htedoh da istaknem da se u originalnimd delima viđenih književnika krije mnogo širi jezički asortiman nego u viđenim rečnicima, i da stoga rečnike niko ne bi smeo da shvata dogmatično.)

    (Imam i gomilu enciklopedija i tematskih enciklopedijskih rečnika, mogao bih dve zime da prezimim koristeći ih kao isključivo gorivo, ali to ovde valjda nije tema).

    E, sad... što se tiče hrvatske enigmatike, tu se oslanjam na HJP (mada sam za ovih 7 meseci intenzivnog bavljenja hrvatskim standardom utvrdio da se na portalu ne može naći bar 30-40 % reči koje neosporno pripadaju važećem fondu). Koristim i sve napred spomenuto ukoliko reference ukazuju da je to opravdano, onda elektronske novine, razne dokumente (po logici stvari, ako se jedna reč koristi na Filološkom fakultetu u Zagrebu, a nema je na portalu ili ne znam gde, valjda je izvesno da pripada hrvatskom jeziku, jer je razumno pretpostaviti da na tom Filološkom ne rade nepismeni).

    avatar

    24.07.2016. (10:37)    -   -   -   -  

  • Deseta umjetnost-enigmatika

    Spomenuti AKD nisam uspoređivao s Vujaklijom, ali jesam s Klaićem. Razlikuje se po velikom broju natuknica iz medicine kojih nema u ona dva. Ne zna se tko su mu pravi autori. Leksikon Stane Šehalić naravno nemam, ali Klajnov imam. K tomu, posjedujem još skoro 300 raznih manjih i većih rječnika i leksikona. Ipak, uglavnom ih koristim za provjeru i opisivanje, jer sastavljam iz glave. HJP skoro nikako ne otvaram budući da imam i čak 8 hrvatskih pravopisa te Anića i LZ/ŠK . Na zimu ću valjda pribaviti novac za Vrh (Veliki rječnik hrvatskoga jezika).

    avatar

    24.07.2016. (20:41)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...