Komentari

zadihana.blog.hr

Dodaj komentar (16)

Marketing

  • Zadihana

    Mišljenja sam da nikad nitko "opipljiv" više neće htjeti da pišem o njemu :D
    A ja baš volim M.
    Nije ni to lako.

    avatar

    30.09.2015. (20:00)    -   -   -   -  

  • bromberg

    Procitao dvaput. I sad cu na pivo. Ne moze se drukcije.

    avatar

    30.09.2015. (20:54)    -   -   -   -  

  • exRegina

    Tebe je zapravo vrlo teško komentirati, jer htjela ne htjela, treba se ogledat u ovom tvom postu od zrcala,.. Ništa i ja ću na pivo :)

    avatar

    30.09.2015. (21:01)    -   -   -   -  

  • Zadihana

    Živjeli ;)

    avatar

    30.09.2015. (22:08)    -   -   -   -  

  • FreshCaYg

    Meni M isto simpa, privlačno šutljiva

    avatar

    30.09.2015. (22:24)    -   -   -   -  

  • SarahB.

    Različiti senzibiliteti. Bolno. Al naboj kojim si vas ubijala utješan je, jer ukazuje na to da joj i nisi dala preveliku moć i da si joj svojevoljno omogućila da te razbije na komadiće...
    Jer ima nas..koje damo dobrovoljno da nas se razbije u komadiće, kako bismo, kada prođe prvotna bol sječiva, kad ishlape suze, lakše pronašle svoj važan i davno zagubljeni dio sebe.
    Lijepo spavaj. Spavaj i sanjaj. Sve će biti dobro.

    avatar

    30.09.2015. (23:49)    -   -   -   -  

  • annaboni

    Možda opipljiva M i ne zna da si pisala..........Nebitno je to što pišeš, bitno je to što slikom daješ...

    A daješ više sebe nego M
    Ipak si ti glavna gl (*)mica

    avatar

    01.10.2015. (07:24)    -   -   -   -  

  • polupani loncici

    jako si me podsjetila na jedan izvrstan film, koji mogu uvijek ponoviti gledati... "Jake zene" .... i dotaknula si temu koja je zanimljiva i to jako....

    avatar

    01.10.2015. (11:45)    -   -   -   -  

  • Zadihana

    FreshCaYg, baš tako, simpatično šutljiva, zarazno draga.

    SarahB., wow, sasvim pogođeno. I mislim da se upravo to dogodilo, događa, dvosmjerno.

    Annabony, ima neke čarolije u tome. Nije lako, ali nije zanemarivo. Zaista ti mora biti stalo. I to jednako tako - dvosmjerno.

    Polupani lončići, drago mi je :) I jesmo :)

    Iz iskustva znam da je užasno teško biti u odnosu s nekim tko te zaista vidi, tko zaista vidi ispod tvoje površine, ravno u srž svake tvoje misli, svake tvoje ranjivosti. Ali isto tako znam da drugačiji odnosi nemaju smisla, koliko god takva praksa iskrenosti bila skliska, teška, potencijalno razarajuća. Sve drugo je cover bijega od samoće, zapravo ništa. Samo zato ne prakticiram milijardu nepotrebnih komunikacija i kvaziodnosića - nema mi to smisla. Odrasteš kad-tad, barem je u mom slučaju za takve spoznaje trebalo vremena. Razumijem da ne gledaju svi tako, nismo svi isti, ali mislim da sam s ljudima koji me okružuju tu na istim frekvencijama. M. je jedna od njih.

    avatar

    01.10.2015. (14:52)    -   -   -   -  

  • bromberg

    Trijezan imam razumijevanja i simpatija za siroku (pa i sasvim kontradiktornu) paletu nazora na svijet i zivot...ali pripit kazem ovako: sto je pjesnik? Bice koje jedino zeli nazvrljati nekoliko versa sa pokojim nesuvislim objasnjenjem, prije isceznuca. I kojem uostalom ionako nema pomoci.

    avatar

    01.10.2015. (20:22)    -   -   -   -  

  • Zadihana

    U prijevodu: želimo da nas nešto pokreće iznutra, da gorimo. Što god to bilo. U onom "opusti se i uživaj" fazonu, često bez puno mozganja... i let it be :) Ništa nije gore od ravnodušnosti, ona je definicija pakla i smrt poezije. Smrt sama.

    Život u svoj svojoj snazi, taman i ako nas vodi dolje. Kog briga :)

    avatar

    01.10.2015. (22:14)    -   -   -   -  

  • bromberg

    Stvar je možda malo kompliciranija: život je 'stari kučkin sin' i ne dopušta da ga se opisuje tako romantično. On naime, u toj svoj svojoj snazi i punini, predviđa i jednu sferu (fazu?!) ravnodušnosti. A ta je zaista prokleta (no možda katkad i spasonosna istovremeno). Nisam siguran da je možemo samo tako odbaciti - tu je i dalje, nepozvana i prati nas.
    Treba joj priznati postojanje ali zaviriti joj direktno u želudac - da se vidi čime se hrani i od čega živi.
    A možda katkad moram biti ravnodušan prema nekom tupom "danas", da bi mi ostalo energije da osjetim ono vrijedno što stiže sutra, da se ne potrošim u glupom danas.

    avatar

    02.10.2015. (01:07)    -   -   -   -  

  • Zadihana

    Kako se to postiže?
    Jer ono što opisuješ (ili opisujemo) kao prokletstvo, a očigledno to i jest, ne mogu nikako postići. A treba mi, sada više negoli ikad. Nešto kao predah.

    avatar

    02.10.2015. (02:23)    -   -   -   -  

  • bromberg

    Kuzim. Ne znam kako postici. Obicno stigne sama, mozda kad nam bude too much. Mozda smo razlicito bazdareni u pogledu na tu tocku. Mozda je bitna dob. Moze li mlada umjetnica poput tebe biti skulirana i gospodar svojih emocija i interesa? Bojim se da ne. Ceka te jos puno besanih noci :D (vidim vrijeme tvog komentara)!

    avatar

    02.10.2015. (09:05)    -   -   -   -  

  • Zadihana

    Vjerojatno je tako. A i bila je besana, da, jedna u nizu onih sa zajedničkim uzrokom, ali taman ta jedna koja mi je trebala za "buđenje".
    Dođe i to, valjda je "prekardašilo".
    Pa onda do nekih novih i drugačijih lekcija...
    Hvala na odgovoru :)

    avatar

    02.10.2015. (12:33)    -   -   -   -  

  • bromberg

    Hvala tebi na razgovoru :) Morat cu drugi put pripaziti da ne zvucim tako "lekcijski", jer mi to zaista ne prilici, jer sam, svim iskustvima ravnodusnosti usprkos, i sam prilicno izgubljen tip, daleko od nekog kalibra za ovakvo "obracanje s katedre" :)

    avatar

    02.10.2015. (18:44)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...