Komentari

sjenovitastranamoguma.blog.hr

Dodaj komentar (5)

Marketing


  • metamorfoza

    sviđa mi se ono....psihička odjeća:))
    to je tako, nakon nekih iskustava, spoznaja, promjena, jednostavno ne možemo biti isti....i to smatram pozitivnim....to se zove razvoj, osvješćivanje....
    najtužniji su oni koji su stalno na istom....nositi stalno istu psihičku odjeću.....otužno, zar ne?
    a takvih je nažalost jako puno, bar se meni tako čini.
    tako da mislim da si ti na dobrom putu....
    veliki pozdrav šaljem...

    avatar

    07.07.2011. (00:28)    -   -   -   -  

  • mcmlx

    meni nema tu ništa čudno, što se feelinga tiče, introspekcije, i jasnog cilja -suština a ne iluzija,
    ide, ide na bolje :)

    avatar

    07.07.2011. (01:17)    -   -   -   -  

  • manty vihrea

    Ne želim vaditi iz nekih knjiga samopomoći,ili sipati mudrosti povađene iz nekih "guruizama",
    ali negdje sam čuo da svatko dobije da nosi,onoliko(problema)koliko može nositi kroz život.
    I kad tako postaviš stvar,shvatiš da u odnosu na neke nosiš jebeno puno i tad ćeš osjetiti divljenje prema sebi,makar satisfakcija bila minorna poslužit će svrsi "napunit će baterije".
    Pisanje Vam je odlično,gotovo da i nema ne obrađenih tema.
    I find your work quite inspiring,keep up with it.

    avatar

    07.07.2011. (01:31)    -   -   -   -  

  • Vesper

    @Manty vihrea...ova misao je kojiput znala proći i meni kroz glavu, i kad god je prošla, imala je takav učinak kakav opisuješ....evo kao i ona stara-što te ne ubije, ojača te..:)
    A zašto volim pisat blog...jer volim dijeliti s drugima ono što znam, želim da drugi vide da se lako mogu poistovjetiti s time što pišem, jer smo svi u susštini vrlo slični,i funkcioniramo na jednak način...
    Hvala na komentaru i ohrabrenju, puuuno znači!

    avatar

    07.07.2011. (02:15)    -   -   -   -  

  • ksenija

    boriti se da se izdigneš iznad uma je kao boriti se s bilo čim drugim.često sam i sama imala potrebu sve razumijeti(a i sada ,nešto manje). treba prihvatiti čak i praznu bateriju,prepustiti se ponekad i ne obaviti nešto što trabaš...kod mene to ide ovako :dođem s posla umorna,djeca...mučnima u želucu fizička slabost...sada prepoznajem da je to zapravo psihički.odem u vrt...čupkam travu bla,bla.u vrt je ušla jedna osoba izašla druga?!puna energije...ne kužim?čak i nisam osoba koja to voli ili je voljela...bio mi je gušt da moja ekipa pojede nešto ne špricano...ne razumijem što se dogodi u vrtu...pokušala sam shvatiti,ali...odpilila razmišljanje .idi tamo gdje osjetiš da se puniš,radi to...ne misli o tome.u našem odrastanju se poticalo i vrednovalo poz.uglavnom samo intelektualno...to nas sve skenjava...blago siromašnima duhom njihovo je kraljevstvo božje.:)))

    avatar

    08.07.2011. (15:04)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...