Komentari

rudarka.blog.hr

Dodaj komentar (12)

Marketing

  • kolumna jedne superžene

    Jednostavno moraš naučiti živjeti sa njezinim dijabetesom, a uostalom ti to jako dobro znaš.
    Reći ćeš kako je to lako govoriti, no živciranjem možeš samo naštetiti sebi a svejedno nećeš pomoći maleckoj.
    Pozdrav tebi!

    avatar

    13.12.2010. (22:26)    -   -   -   -  

  • florena

    koliki joj je HbA1c? ja sam isto bila nemarna, jako. znao mi je biti 9,10,11. ne pravdam malu, al u tim godinama nije lako. znam po sebi,znam po bratu. tek kad sam sama sebi rekla dosta, počela sam paziti, počela sam vježbati, počela sam mršaviti. a hbA1c mi je lani bilo 5,9. više ga ne mjerim često, jer stvarno sam spoznala šta mi je u životu bitno i držim šećere u normali. sutra idem na generalku u Vuk V. i iskreno se nadam da će sve biti ok, jer i ja već imam 10 godina staža, a sa sećerom se nikada ne zna.

    avatar

    13.12.2010. (22:40)    -   -   -   -  

  • fotkam, kuham, putujem...

    zao mi je cuti, bas sad kad je u osjetljivim godinama. mozda da ona isto poprica s psihologom? ajd, drzim fige da se uskoro stanje popravi.

    avatar

    13.12.2010. (23:33)    -   -   -   -  

  • seoska idila

    ma pričala je ona sa psihologom - ona je tako opuštena i fućka joj se za dijabetes da ako joj ne velim - ne mjeri šećer. a koliko često joj velim, ona pizdi jer joj smetam...

    doduše, i sama sam svjesna da se šećeri neće bitno promijeniti dok god to ona ne odluči, no mislim da bi mogli biti mrvicu bolji sa našim roditeljskim stiskanjem.

    šećer je 9,4

    avatar

    14.12.2010. (06:40)    -   -   -   -  

  • ljelja

    Stvarno mi je žao, no za sada jedino možeš biti pokvarena gramofonska ploča i ... budi. Kad se opameti bit će ti zahvalna za to. A sad taj pubertet mora(te) odguliti.

    avatar

    14.12.2010. (07:47)    -   -   -   -  

  • šašava mamica

    Žao mi je. Kod male šefice jedna curica ima dijabetes. Njoj 5 godina a 2,5 godine se bori. Za svoju je dob super disciplinirana. Sretno!

    avatar

    14.12.2010. (08:04)    -   -   -   -  

  • praktikum

    ja sam za stiskanje i strogoću, naročito kod ovakvih situacija...

    avatar

    14.12.2010. (08:33)    -   -   -   -  

  • champs-elysees

    Razgovori sa psihologom su uvijek dobrodošli, za svaku situaciju sa kojom roditelj ne može izaći na kraj.
    A trublti svaki dan, pa i nekoliko puta dnevno nije ništa strašno, ja to doživlajvam kao svoju dužnost :-)))) i drago mi je kad vidim da ipak daje rezultate i to kod malog djeteta predškolske dobi. Onda i kod velikog djeteta mora dati rezultate.

    avatar

    14.12.2010. (09:05)    -   -   -   -  

  • Viola (sul palco)

    ja mislim da ako sad i stisneš, usprkos tome što će te se još više svađati, za par godina će ti biti zahvalna. kad malo popuste hormoni.

    avatar

    14.12.2010. (10:25)    -   -   -   -  

  • florena

    hehe, lako je govoriti. i ja mislim da treba stiskati i biti strog, ali ako mala nešto želi, ona će to pojesti bez znanja roditelja. barem je danas lako doći do svake vrste hrane. opet ponavljam , znam po sebi, nažalost :(
    i što je još tragičnije, stvari za dijabetičare su duplo skuplje, nego s običnim šećerom. junk hrana isto privlači, posebno ako te i ekipa vuče.
    meni je i posjet odjelu hemodijalize otvori oči, i ljudi koji su ostali bez noge zbog nevođenja brige o šećeru. zapitala sam se želim li i ja jednoga dana tako završit?

    avatar

    14.12.2010. (12:35)    -   -   -   -  

  • barba

    ufffffffffff...nema druge nego strogoca.

    avatar

    14.12.2010. (13:25)    -   -   -   -  

  • komad od Ripa K

    Provjerite kako joj se kreću noćni šećeri. Kad su preko noći dobri, pola posla je napravljeno. ;) Za prehranu, možda da počnete s brojanjem ugljikohidrata? To omogućava veću fleksibilnost i djeluje manje ograničavajuće.

    avatar

    22.12.2010. (19:31)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...