Komentari

prije-braka.blog.hr

Dodaj komentar (16)

Marketing

  • Design-club.blog.hr

    Pozdrav!

    Stranica design-club.blog.hr je kompletno redizajnira.
    Nova web stranica posvečena je Web i Blog dizajnu. Također je aktivan i forum na kojem možete dati svoje prijedloge, kritike i pohvale.
    Tražimo i suradnike koji će pisat tutorijale i recenzije o temama iz svijeta računala, interneta, multimedije... Također tražimo i dobrovoljce za uređivanje (moderiranje) foruma stranice.
    Posjetite nas na: design-club.blog.hr

    avatar

    28.04.2009. (14:17)    -   -   -   -  

  • malena sa šnalicom

    i meni se događa isto. ja često ne govorim o onome što mi smeta, pa to onda vrtim po glavi i samoj sebi oduzimam energiju. a ne kažem najčešće iz dva razloga - prvi je taj što moram prvo razmisliti o stvarima i onome što osjećam, jer ponekad znam pretjerano reagirati na nešto na što drugi ljudi ne reagiraju uopće. valjda sam osjetljivija. a drugi razlog je taj što ne mogu uvijek u trenutku jasno to artikulirati, mada sam u drugim stvarima elokventna kad treba. zato prvo promislim i formuliram. a ponekad to izgovorim u mislima toj osobi pa mi je malo lakše. ali i u meni to neizgovoreno stvara probleme u tijelu. zaboli me glava, vrat, rameni mišići... uh! ali, naučit ću, mlada sam još. :D a što se tiče laganja. ja ne lažem iz razloga što meni predstavlja problem to što ja znam da je to laž. nema veze što drugi možda ne znaju. znam ja i u meni to proizvodi onaj ljigavi osjećaj nečistoće. i tako...

    avatar

    28.04.2009. (14:45)    -   -   -   -  

  • tihavoda

    Na lakat bi progovorila, a? :)))
    Meni se čini, nakon probavanja svih tehnika, da nije bolje ni crno ni bijelo, nego kao i uvijek - sivo. Sve zgutat ne mogu ni ja (lakat, lakat), ali shvatila sam da me i obrnuta situacija zna jako uzrujati, možda sam sklona prejakom otpuštanju ventila. Tako sam znala više vremena poslije provest uzrujana, nego što je dotična osoba zaslužila, a naravno nisam ni ja. Sad moderiram. Nekad mi je čak gušt imat spremnu rečenicu za odgovor u glavi i onda naprosto, namjerno prešutiti - kao da time dodatno kažnjavam sugovornika. Ali bijele laži ili šutnju teško je izbjeći, a mislim i nepotrebno. Primjer: imaš npr. strašno debelu prijateljicu, a kad se s njom potegne pitanje o kupovini garderobe gdje ona objašnjava da ima sve skupa 2 dućana gdje može nešto kupiti, nećeš joj valjda reći - pa da to je zato što si debela?! Primjer 2: novi dečko ti je super, ali se po tvom mišljenju loše ljubi...što onda? Reći? Koja korist? Ostaviti ga? Što izgovoriti u tom tekstu? Možda tehnikom "Gukni golube"? :))))

    avatar

    28.04.2009. (17:19)    -   -   -   -  

  • Nisa

    Ne mogu priznati da sam uvijek iskrena kada nisam.Ne lažem,ne muljam,ali često prešučujem radi mira i spokoja.Ja sam jedna od onih koji kupe,kupe,kupe dok ne puknu,a onda kažem i što triba i netriba
    Pozdrav ti topli ostavljam

    avatar

    28.04.2009. (22:02)    -   -   -   -  

  • draga raga

    Dobro si to opisala. Meni je najteze rijesit neke stvari s obitelji, s ljudima koji te vole pa misle da imaju pravo komentirat iznova pa jos jednom, pa jos jednom....

    avatar

    28.04.2009. (22:43)    -   -   -   -  

  • izvorni život

    Dobru temu si dotaknula. I ja puno više volim reći direktno i bez puno petljanja i okolišanja. Čemu mučiti samog sebe s glumom ili uljepšavanjem (iskrivljavanjem) istine. Bolje je, lakše i poštenije reći u glavu (iako, mnogi to ne mogu i imaju problem s izražavanjem onoga što je u njima pa misle da je bolje onim drugim putem; nije). A dobro si primjetila i to da je bolje biti direktan i iz zdravstvenih razloga. Ono čega se ne oslobađamo - nagomilavamo, a nije uopće ugodno živjeti sa gomilom nedovršenih, spetljanih, potisnuti emocija. To je noćna mora.

    avatar

    29.04.2009. (11:24)    -   -   -   -  

  • Otok

    @ malena : Pa i sama si shvatila da ti škodi, razumijem da svatko ne može odmah smisliti savršeno jasno neke stvari, ali kada ih smisliš izgovori ih. Drugo je kada ti se organizam ne bi bunio protiv šutnje. Ne mora to biti ništa bezobrazno, ali ono mene smeta što se ponašaš tako prema meni čini čuda i ljudi te više poštuju.

    @ tihavoda : Da, i na lakat! :)) Svako zna što je najbolje za njega. Ja nisam tempramentna, a onda ne dižem buku gdje ne treba, ali šutiti ne mogu, a ni ne želim.
    Prijateljica itekako zna da je debela, pa vidi se žena u ogledalo. A ako je strašno debela možda bi i trebala s njom pričati o tome ili ju ponuditi da zajedno krenete na neku vježbu ili u šetnju svaki dan. Još je gore to pravljenje da ona nema problem, to je ona američka fora sa slonom u porstoriji, svi g avide, a svi se prave da nije tamo.
    Što se ljubljenja tiče postoje pripadnici muškog roda, znači množina i to ne dva, kojima sam rekla da mi ne odgovara, pa sugerirala, pa kao ni to nije išlo rekla: ajde nemoj ništa raditi ja ću i na kraju su shvatili što trebaju raditi. Ako mi ne odgovara onda to nije ljubljenje već mučenje.

    @ Nisa : A onda nastane kaos upravo jer si rekla i ono što stvarno ne misliš. ;)

    @ draga raga : Pa reci im, lijepo, bez visokih tonova da te smeta i da ti ti komentari ne pomažu, pametna osoba će shvatiti, ako ne od prve, ponovi, a kao ni to ne ide pojačaj malo dozu.

    @ izvorni_zivot : Nošenje s svim tim potisnutim emocijama oduzima životnu energiju i onda ne živiš već samo petljaš po životu jer nemaš energije.

    avatar

    29.04.2009. (12:19)    -   -   -   -  

  • Euro

    odlican lijek za borbu protiv raka..

    avatar

    29.04.2009. (13:56)    -   -   -   -  

  • Neverin

    mene ti radi toga brkaju sa svađalicom ali šta ću im ja kada me pitaju za mišljenje a lagati ne želim više nikad jer sam ne jednom se osvjedočio koji je naporr izmisliti laž i iscenirat ju

    po meni je to da kažeš što si se vrzma po glavi slično onome kada se ubodeš ili te nešto boli pa jaukneš.. ista stvar, smao izađe iz tebe i bolje ti je automatski

    i da, moram se složiti sa tobom.. takav način barem djeluje kao pasir za prijateljstvo pa onda oni koji ostaju kakav god da jesi takav si onda se pokazuju kao pravim prijateljima:)

    avatar

    29.04.2009. (19:01)    -   -   -   -  

  • cistiliste

    ponekad kažem ponekad ne...ponekad prešutim i čekam da sami zaključe...ali ni ne gutam...više ne...

    avatar

    30.04.2009. (02:01)    -   -   -   -  

  • Otok

    @ neverin : mene nazivaju zlopamtilom. ;)

    Danas mi se dogodilo u trgovini da teta koja radi na blagajni nešto razgovara s čovjekom ispred i meni kaže. ništa niste čuli. Tužila se kako ju stalno sele i da putuje na drugi kraj grada iako ima trgovina i u njezinom kvartu.
    I meni kaže kako je žalosna i da oni koji šute najgore prođu. I odgovorim pa recite nešto, a o ona da ona nije takva i da ako bi se krenula usprotiviti bi odmah počela plakati. Rekla sam joj da je prvi puta najteže i da je kasnije sva lakše...to je sve što sam mogla reći. Odgovor je bio da će valjda izdržati dalje ako je do sada uspjevala, a ovamo samo što ne počne plakati...
    Eto primjer što se događa kada šutiš.

    avatar

    30.04.2009. (16:21)    -   -   -   -  

  • Neverin

    tako nastaju i bolesti od silnog stresa i trpljenja, vidiš zato ja ne pamtim kada sam zadnji put bio bolan (hehe ovaj izraz zvuči nešto sasvim drugo u tvojim očima)

    zašto zlopamtilo ako kažeš odmah što te muči?

    avatar

    30.04.2009. (17:05)    -   -   -   -  

  • Otok

    @ neverin : A kako to zvuči, znači da nisi bio bolestan, ne da koristiš bosansku poštapalicu ili je u pitanju nešto treće ;)
    Zato što mi i dan danas padnu na pamet neke stvari, jer kada sam počela pričati onda sam imala za reći i nešto što je bilo prije 20 godina. :))

    avatar

    30.04.2009. (17:26)    -   -   -   -  

  • Neverin

    znam da se to ne pita ali ja tebe ne znam u koju dobnu skupinu strpat. prvo malo pišeš o nekim dečkima a onda sada kažeš o nekim stvarima koje imaš za reći eto već 20 godina:)

    avatar

    30.04.2009. (18:10)    -   -   -   -  

  • Otok

    Hahahahaahahaaaha, zadala sam ti muke. :D
    Imam 29 godina i 3 dana...i pamćenje kao slon. ;)

    avatar

    30.04.2009. (19:00)    -   -   -   -  

  • zoccao

    Zanimljiv tekst i stalna dilema za one koji mogu kontrolirati svoje emocije i živce. S vremenom sam naučio ne komentirati i ne objašnjavati se. Okrenem se i gotovo. Tako mi je najugodnije. Iako, malo je teže slušati kad nema razgovora, već ti netko stalno daje gotove zaključke u formi savjeta.
    Lijepi pozdravi:-)

    avatar

    30.04.2009. (21:22)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...