Komentari

nelinagustirna.blog.hr

Dodaj komentar (38)

Marketing

  • more~snova

    i moja stara susida, kastelanka je pravila posebne sirnice i sican se da bi se mi ka dica muvali oko njenih vrata i zicali komad kolaca ( a doma bi moja mater slavonka napravila najmanje 6 il 7 vrsti)...al ove sirnice su bile posebne. fala teti nedilki butorovoj

    avatar

    14.04.2009. (06:28)    -   -   -   -  

  • saraja azra

    ajme koja predobra košara nikada nisam vidjela ništa slično nita tako slatko i lijepo za uskrs
    pozdrav

    avatar

    14.04.2009. (07:34)    -   -   -   -  

  • marchelina

    Ja ne pečen kolače, antitalent san. Nešto si mi sjetna jube....oš po marende...? :)

    avatar

    14.04.2009. (08:02)    -   -   -   -  

  • primakka

    meni su sirnice dobro ispale, ali je čarolija izostala.

    avatar

    14.04.2009. (08:18)    -   -   -   -  

  • Tražeći sebe

    Draga moja sritan ti Uskrs! Isto to o čemu pišeš nosin u svojim sjećanjima, sirnice i karitule koje je baba radila za svakoga od unauka i jednu posebnu za moju mater :). Nisu bile u već na ormaru u njenoj sobi, a taj cili proces izrade sirnica do dugo u noć da nas sutra dočakju i onaj lipi okus ništa ne može uzest.
    Tko zna, možda jednom naša dica budu pričala ovakve priče....

    avatar

    14.04.2009. (08:33)    -   -   -   -  

  • romantales

    Sjećam se nekadašnjih blagdana ... možda zato što nje bilo nikakvog pretjerivanja, više smo se veselili onome što se iznosilo na stol. Ne znam, danas svi pričaju da se tako i nekada radilo, a ja se stvarno ne sjećam recimo francuske salate za Uskršnji doručak, kod nas je to bila samo šunka, jaja, mladi luk i hren. Od kolača neki dizani, recimo orehnjača. Niti ručkovi nisu bili bogati kao danas - općenito je sve bilo skromnije. Onda je uslijedio period mršavih krava kad su mi roditelje otjerali u mirovinu od 200 DEM i kada smo smišljali kako složiti meni od minimalnih namirnica.
    Danas mogu napraviti što mi srce želi, ali nekako nemam volje, ne mogu na blagdan pojesti više nego radnim danom, zato su moji blagdani vrlo relaksirajući. Inače, obzirom da je obitelj mojih djeda i bake bila vrlo pobožna, Uskrs nije blagdan na koji me proganjaju sjećanja na mirise i okuse, to im je oduvijek bio nekako više vjerski blagdan od Božića.

    avatar

    14.04.2009. (09:21)    -   -   -   -  

  • Ovo je samo za mene

    Dobro je dok se sječamo, kako ti kažeš, netko mirisa, netko okusa a netko po slikama.

    avatar

    14.04.2009. (11:28)    -   -   -   -  

  • odmak

    Lijepa i sjetna sjećanja. Još pamtim mirise.

    avatar

    14.04.2009. (12:35)    -   -   -   -  

  • DALmata

    ajme kako si me lipo sitila na one pletenice....a bija san ih skroz zaboravija......ja i sestra smo se uvik svađali cija je lipša ....fala ti na buđenju lipih uspomena .......

    avatar

    14.04.2009. (13:00)    -   -   -   -  

  • katalona

    I mene je nostalgija ćapala.....najviše pamtim bezbrižnost i landranje od kuće do kuće, čestitavanje i naravno pince (sirnice)......Eh, bome da je bilo lijepo......sve miriše, a ja odmorna i razigrana, a ne ko sad, sve miriše, a ja satrta od blagdanskih priprema...

    avatar

    14.04.2009. (13:37)    -   -   -   -  

  • gustirna

    more snova - Koliko se sićan, mi nismo imali drugih kolača za Uskrs, samo sirnice, pletenice i babin okrugli kolač. Tvoja susida Nedilka je bila kaštelanka, a moja baba je bila rojena Trogirka iz Pasiki, udana u Kaštila :-))
    Azra - E, i mene je oduševila, šteta šta se brzo popapala. :-))
    marčelinka - Oću. :-))))
    primakka - Nema čarolije dok male nožice ne počnu trčkarat po kući. Ima bit da smo zrile za bit babe, ali unuka niotkuda. :-)))
    Tražeći sebe - Ili dica naše dice? :-))))
    romantales - Ma, ja se ne sićan niti šunke za doručak, a kamoli francuske salate. Jaja i sirnice, i to šta bi ih ja nosila blagoslovit na ponoćnu misu. U mom ditinjstvu, moja obitelj i ja smo također Uskrs više provodili sa vjerom. S vremenom kod mene se vjera izgubila i nije se uspila povratiti. Hoće li ikada? Neznam, ali tradiciju i sjećanja volim i držim u sebi. :-)
    samo za mene - Sjećanja nam nitko ne može oduzeti. :-)
    odmak - Zavuku se pod kožu. :-)
    Dalmata - E, moje jaje u pletenici bi bilo crveno, a bratovo plavo, a ako bi još bila i sličica sa zekom i pilićima...ko sritniji od nas! A sićaš se kako je uvik prid Uskrs bila potraga za cukron u kocke i to oni tvrđi šta se ne bi odma raspa kad bi ga umlatija mlaton na komadiće. Ovi današnji se raspadne čin ga pogledaš. :-))
    katalona - E, baš to! To je ono za čin svi čeznemo - bezbrižnost! :-)) A to sad naša dica imaju. Šta ćeš - sve se vrti u krug.

    avatar

    14.04.2009. (13:49)    -   -   -   -  

  • n@t@

    E, tu je malena bila u pravu . Puno toga nije vise ni sjena onom sta je nekad bilo :-(
    Na nasu zalost ! Ja nastojim da moji mali pilici osjetu barem nesto od svega onog sta sam ja osjetila u svom lipom djetinjstvu , iako vrimena su sad skroz drugacija ....
    Naravno , ne bi se smjeli odreci nasih lipih obicaja , tu moramo biti jaki i uporni ...Puno te pozdravjam :-)

    avatar

    14.04.2009. (14:12)    -   -   -   -  

  • gustirna

    n@t@ - Je, ali naglasak u svim zaključcima po pitanju održavanja starih običaja je baš na tom "vremena su sad skroz drugačija". Dodala bi još - i ljudi. :-)

    avatar

    14.04.2009. (14:21)    -   -   -   -  

  • brod u boci

    A zamisli kad naša dica za tridesetak godin budu pričala: "Poala brale sićaš li se kako smo nekada mumali one lipe sirnice iz Bobisa, Babića ili Bimite... A danas imamo samo one falše kineske i indijske :-)))

    avatar

    14.04.2009. (14:30)    -   -   -   -  

  • fulvus

    meni dopiru sjećanja iz djetinjstva na Uskrs koje bih provodila uglavnom kod bake. Osim šunke i jaja, orehnjače, najljepši običaj mi je bio umivanje u ljubičicama i forzicijama. i krijesove pamtim, čuvali bi se cijelu noć, a ujutro rano zapalili kad bi bakice išle na blagoslov s hranom

    avatar

    14.04.2009. (15:31)    -   -   -   -  

  • so far away...

    pa pletenice se zovu guske gustirno,jer liče na guske...barem neke...one koje su bake radile nekad davno :)

    avatar

    14.04.2009. (16:00)    -   -   -   -  

  • zuzayok

    i mene vata neka nostalgija ove dane pa san posjetila rodno misto i sideci na sentadi prizivala sjecanja.......ne sican se babinih sirnica ko sirnica moje prije lile koja i dan danas sprema domace sirnice u po mrkle noci, e to je nesto..........

    avatar

    14.04.2009. (16:34)    -   -   -   -  

  • fotkam, kuham, putujem...

    mljac mljac mljac..ja bih recepte i za tu sirnicu i za tvoj kolac koji svi vole :))))....nisam prije bila luda za sirnicama ali sam ovaj uskrs jela "najbolje na svijetu" mmmmmm pa bih rado recept :)

    avatar

    14.04.2009. (18:29)    -   -   -   -  

  • dalmacija moja inspiracij

    a i oni krokanat je od bobisa...ajme naše none ka bi znale... dalmacija moja inspiracija

    avatar

    14.04.2009. (19:55)    -   -   -   -  

  • gustirna

    brod - Ako ne nađen onu ricetu od noninih sirnica, još bi tako i moglo bit! :-))
    fulvus - Umivanje u cvijeću se radilo na Cvjetnicu ujutro, ali mi nismo imali taj običaj-nažalost. Svaki kraj je imao neke svoje običaje, i svi su lipi. :-))
    so far.. - A neznam baš, meni ove nisu ličile na guske nego na male bebice u povoju.
    Ali neke su valjda i ličile na guske pa je osta taj naziv. Baš mi je ža šta nemam nijednu staru sliku. U mom djetinjstvu se baš nije puno slikavalo. Sve slike su pohranjene u glavi.:-))
    zuza - Svaka čast Lili! :-))Nije se ustrašila te "puno delikatne rabote od sirnic" ,ka ja. :-))
    Mare - Ricetu za kolač koji svi vole ( i koji je super jednostavan) ću ti poslat na mail, a za sirnice triban prvo nać di mi je. Ako nije u mene, onda je kod mame. :-))Pa nek dogodine i Beč očuti miris noninih sirnica. :-)))
    Dalmatinac - I krokanat i marcipanska menažerija. A kad bi naše none znale..... lipo bi se nasmijale da smo ovako napredovali, pa se sirnice prodaju na svakome kantunu. :-))

    avatar

    14.04.2009. (21:19)    -   -   -   -  

  • Koraljka

    Kažu doktori da nas miris kužine ditinjstva prati do smrti, zato se nastojin pomučit i oživit te mirise kad god mogu.

    avatar

    14.04.2009. (23:27)    -   -   -   -  

  • romantales

    Hajde nađi taj recept za sirnicu, pa objavi ... ja sam spremna pokušati mijesiti dok se ne uznojim ;-) Iako, blogerica s bloga "dvi ribe dva kumpira" je ispekla tako krasne da sve mislim probati i ja po njenom receptu.

    avatar

    14.04.2009. (23:36)    -   -   -   -  

  • Sa dva prsta po tipkovnici

    Kod mene čak ni sjećanja ne postoje.Eh,što ćeš,takav je život.
    Šaljem ti komadić sunca i njegov osmjeh ostavljam :-)))

    avatar

    15.04.2009. (09:32)    -   -   -   -  

  • čiovka

    I meni fali miris domaće sirnice. Nikad ih nisan pravila, uvik je mater to radila i za mene i za brata. Prvi put, ovu godinu, ona je umorna. A ja nekako baš tužna. Ne samo radi mirisa sirnica.

    avatar

    15.04.2009. (16:55)    -   -   -   -  

  • gustirna

    Koo - Je, vridilo bi se pomučit :-))
    romantales - Vjerujem da hoćeš i da će ti uspit. Napisat ću ti ga. :-))
    Dida - Hvala. :-))
    čiovka - Matere su nas razmazile. :-)) Izgleda da dolazi vrime da same počnemo vraćat mirise domaće sirnice u život. Hm, tuga ...da, to je prava riječ. .-))

    avatar

    15.04.2009. (18:29)    -   -   -   -  

učitavam...