Celost i Svest: sve je prostor - skupo cemo platiti to da doznamo. ssta cemo sa onima koji ne humanizuju estetiku - kao da estetika ne postoji i na jednom vishem planu no ljudskom Upravo je zato svet tako teskoban - jer uvek biva usko sveden na svesnom sveshcu suzeno ljudsko obzorje, izmedju ostalog i zbog estetike koja proizlazi iz konvencije bodljikavih svinja - onih dakle koje moraju chuvati odstojanje kako se ne bi bole i shashkoljile, pa i onda kada je jako hladno. ali snalaze se nekako, kako nam pripoveda chika Schopenhauer - nadju, naime, pristojno odstojanje, medjusobno grejuci se i ne boduci.
21.03.2009. (02:06)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Friedrich von Longau Pokret koji je doveo do skromnijeg estetichkog raspolozenja - u suprotnosti sa izveshtachenom otmenoshcu i nepodnoshljivom nategnutoshcu baroka, njegovim visokoparno razigranim i kitnjastim stilom, jezikom pretrpanim alegorijama, aluzijama i chudnim, nastranim poredjenjima shto zaglushuju osecanje - stvari koje su u evropsku literaturu uveli Shpanac Gongora i Italijan Marino ( pobeda marinizma izvitoperila je ono erotichno u shkakljivo, patos u bombastichnost) . zajedno sa Loensteinovim dramama, Hofmansvaldove pesme i Heroide (tj. fiktivna pisma u stihovima velichajnih junaka svetske istorije) iskovale su onaj tehnichki istanchani kitnjasti stil zbog kojeg je pesnishtvo celog tog veka (XVII) dugo i nepravedno bilo ozloglasheno. Obojica su stajali na kraju jedne epohe; u suporotnosti sa takvom njihovom veshtinom razvio se pokret koji je doveo do skromnijeg estetichkog raspolozenja za obrazovanje i pesnichko stvaranje- do jednostavnije volje za uoblichenjem. Taj pokret zachet je vec u protivdvorskoj satiri, u Mosheroshovoj polemici protiv pomodnog majmunisanja tudjinshtini i njegovom uchenju o hrishcansko-gradjanskom, nemachkom poshtenju. Sa slicnog stava napisano je i oko tri hiljade Epigrama (Sinngedichte, 1654) shleskog posednika i i dvorskog sluzbenika Friedricha von Longau-a (1604-1655): On sa moralnom ozbiljnoshcu i u isti mah dosetljivom ironijom posmatra i kritkuje zivot onog doba u svim njegovim oblastima. U veoma duhovitom obliku, iza chije zaoshtrenosti, koja chesto odaje utisak igrarije, stoji poboznost i valjanost slobodnog duha shto pravichno oseva i nacionalno milsi, Logau razgolicuje poroke i lazi jednog sveta koji zivi od privida, obamne i poze. Svakodnevno iskustvo i zapazanje davali su mu obilno povoda; jer iza sveg baroknog sjaja i rakosha krilo se puno nevolje, jada i razocharanja.
Weisst du, was in dieser Welt Mir am mesiten wohlgefällt? Dass die Zeit sich selbst verzehret Und die Welt nicht ewig währet?
Znas li sta se meni ponajvise na ovome svetu dopada? To da vreme samo sebe izjeda I svet ne traje vechno.
ali iz ovog pesimizma progovara i spokojna, nadmocna smirenost, shto pochiva u chvrstoj vezi, i na etichkom redu duznosti i sluzbe, naroda i porodice.
Leichter träget, was er träget, Wer Geduld zur Bürde legt.
Lakse tegli to sto tegli onaj ko si i strpljenje uprti.
Gottfried >Keller je Longauvu - bezmalo kao rokoko-kitnjastu - shalu o Galitejinom poljupcu uneo u svoj "Epigram" (1881). Lessing je u XVIII veku posvetio Longau blagonaklono interesovanje, privuchen gipkoshcu njegovog jezika. "Njegove reci svuda su saobrazne predmetu: emfatichne i jezgrovite kad pocuhava; patetichne i zvuchne kad kori; nezno umilne, prijatno vragolaste kada govori o ljubavi; saljive i bezazlene kad se posmeva; lakrdijashke i cudljive kada hoce da izazove samo smeh."
Danke, Fritz.
21.03.2009. (02:11)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
inhibitor
Ne.
20.03.2009. (18:48) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
'Ne.' je sve sho kaze juhodrkach.
Celost i Svest: sve je prostor - skupo cemo platiti to da doznamo.
ssta cemo sa onima koji ne humanizuju estetiku - kao da estetika ne postoji i na jednom vishem planu no ljudskom
Upravo je zato svet tako teskoban - jer uvek biva usko sveden na svesnom sveshcu suzeno ljudsko obzorje, izmedju ostalog i zbog estetike koja proizlazi iz konvencije bodljikavih svinja - onih dakle koje moraju chuvati odstojanje kako se ne bi bole i shashkoljile, pa i onda kada je jako hladno. ali snalaze se nekako, kako nam pripoveda chika Schopenhauer - nadju, naime, pristojno odstojanje, medjusobno grejuci se i ne boduci.
21.03.2009. (02:06) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
Example 1:
Friedrich von Longau
Pokret koji je doveo do skromnijeg estetichkog raspolozenja - u suprotnosti sa izveshtachenom otmenoshcu i nepodnoshljivom nategnutoshcu baroka, njegovim visokoparno razigranim i kitnjastim stilom, jezikom pretrpanim alegorijama, aluzijama i chudnim, nastranim poredjenjima shto zaglushuju osecanje - stvari koje su u evropsku literaturu uveli Shpanac Gongora i Italijan Marino ( pobeda marinizma izvitoperila je ono erotichno u shkakljivo, patos u bombastichnost) .
zajedno sa Loensteinovim dramama, Hofmansvaldove pesme i Heroide (tj. fiktivna pisma u stihovima velichajnih junaka svetske istorije) iskovale su onaj tehnichki istanchani kitnjasti stil zbog kojeg je pesnishtvo celog tog veka (XVII) dugo i nepravedno bilo ozloglasheno. Obojica su stajali na kraju jedne epohe; u suporotnosti sa takvom njihovom veshtinom razvio se pokret koji je doveo do skromnijeg estetichkog raspolozenja za obrazovanje i pesnichko stvaranje- do jednostavnije volje za uoblichenjem.
Taj pokret zachet je vec u protivdvorskoj satiri, u Mosheroshovoj polemici protiv pomodnog majmunisanja tudjinshtini i njegovom uchenju o hrishcansko-gradjanskom, nemachkom poshtenju. Sa slicnog stava napisano je i oko tri hiljade Epigrama (Sinngedichte, 1654) shleskog posednika i i dvorskog sluzbenika Friedricha von Longau-a (1604-1655): On sa moralnom ozbiljnoshcu i u isti mah dosetljivom ironijom posmatra i kritkuje zivot onog doba u svim njegovim oblastima. U veoma duhovitom obliku, iza chije zaoshtrenosti, koja chesto odaje utisak igrarije, stoji poboznost i valjanost slobodnog duha shto pravichno oseva i nacionalno milsi, Logau razgolicuje poroke i lazi jednog sveta koji zivi od privida, obamne i poze. Svakodnevno iskustvo i zapazanje davali su mu obilno povoda; jer iza sveg baroknog sjaja i rakosha krilo se puno nevolje, jada i razocharanja.
Weisst du, was in dieser Welt
Mir am mesiten wohlgefällt?
Dass die Zeit sich selbst verzehret
Und die Welt nicht ewig währet?
Znas li sta se meni
ponajvise na ovome
svetu dopada?
To da vreme samo sebe izjeda
I svet ne traje vechno.
ali iz ovog pesimizma progovara i spokojna, nadmocna smirenost, shto pochiva u chvrstoj vezi, i na
etichkom redu duznosti i sluzbe, naroda i porodice.
Leichter träget, was er träget,
Wer Geduld zur Bürde legt.
Lakse tegli to sto tegli
onaj ko si i strpljenje uprti.
Gottfried >Keller je Longauvu - bezmalo kao rokoko-kitnjastu - shalu o Galitejinom poljupcu uneo u svoj "Epigram" (1881).
Lessing je u XVIII veku posvetio Longau blagonaklono interesovanje, privuchen gipkoshcu njegovog jezika. "Njegove reci svuda su saobrazne predmetu: emfatichne i jezgrovite kad pocuhava; patetichne i zvuchne kad kori; nezno umilne, prijatno vragolaste kada govori o ljubavi; saljive i bezazlene kad se posmeva; lakrdijashke i cudljive kada hoce da izazove samo smeh."
Danke, Fritz.
21.03.2009. (02:11) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
Martini, bitte.
21.03.2009. (02:12) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
cveba
..with double gin..:-)
21.03.2009. (06:15) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
don branko
poizdrav
21.03.2009. (19:31) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...